Toplotne pumpe se smatraju ključnim za klimatski neutralno grejanje. One su još su jedan industrijski sektor oko kog se nacije takmiče kako bi pokazale dominaciju. EU je naučila lekciju nakon gubitka u svojoj solarnoj industriji, može li izbeći ponavljanje istorije?
Evropska komisija je zvanično usvojila predloženi plan nazvan REPowerEU koji pored svog osnovnog cilja ,,ozelenjavanja’’ energetskog sektora EU ima i za cilj brzo smanjenje njene zavisnosti od ruskih fosilnih goriva. U usvojenom planu je naglašeno da će nuklearna energija imati ulogu u obezbeđivanju pouzdanog snabdevanja EU električnom energijom.
Kontinuirana zabrinutost u pogledu sposobnosti proizvođača da snabdeju tržište dovoljnim količinama nafte (naročito nakon invazije Ukrajine), zajedno s očekivanim usporenim oporavkom potražnje za naftom verovatno će uticati na volatilnije kretanje cena nafte.
Cene prirodnog gasa u Evropi skočile su nakon što je ukrajinski državni operater mreže obustavio tranzit ruskog gasa kroz ključne ulazne tačke. Glavne tačke u transportu gasa su gasna merna stanica Sohranivka i Novopskov koje se nalaze se u oblastima istočne Ukrajine koje su zahvaćene ratom, a ukrajinski Operater prenosnog gasnog sistema GTSOU je okrivio Rusiju za prekid tranzita gasa.
Cene električne energije za domaćinstva su porasle u 25 zemalja članica EU u drugoj polovini 2021. u poređenju sa drugom polovinom 2020. Do rasta cena električne energije nije došlo samo u dve države članice. Za isti period, cene gasa su porasle u 20 od 24 zemlje članice EU, koje izveštavaju o cenama prirodnog gasa u sektoru domaćinstava.
Evropa bi mogla da bude gurnuta u recesiju ako se proširi pritisak po pitanju gasa iz Rusije, sugerišu ekonomisti, nakon što je Gasprom prekinuo isporuke gasa u Poljsku i Bugarsku. Gas kao gorivo zaslužan je za četvrtinu proizvedene električne energije u Evropskoj uniji, a Rusija snabdeva oko 40% uvoza prirodnog gasa koje kupuje energetski blok. Iako bi odluka o zaustavljanju dotoka gasa u Poljsku i Bugarsku mogla ojačati odlučnost EU da okonča svoju zavisnost od ruskog gasa, mnoge zemlje članice protive se trenutnom embargu na uvoz.
Sve veća zabrinutost oko smanjene globalne ponude je dovela do rasta cene nafte, u ponedeljak 18. aprila. Produbljivanje krize u Ukrajini je povećalo izglede za oštrije sankcije Zapada protiv najvećeg izvoznika – Rusije.
Prošle godine je, čak, 75 odsto izvoza ruskog prirodnog gasa završilo na evropskom tržištu. Sada Rusija računa na veću saradnju s BRICS zemljama (Brazil, Rusija, Indija, Kina i Južna Afrika), kao i na jaču vezu s Pakistanom, Indijom, Avganistanom i Iranom. Takvo okretanje od Evrope zahteva razvoj drugih pravaca snabdevanja, koji je uslovljen dostupnošću stranih novih tehnologija, politikom, kao i rešavanjem složenih logističkih problema.
Evropljani, zabrinuti kako da nadoknade gas i naftu koja je stizala iz Rusije, previđaju da je i Rusija bila srećna sa tako velikom i platežno sposobnom mušterijom. No sada ni Rusiji neće biti lako naći alternativu.
Prema revolucionarnoj studiji, SAD i Evropa su odgovorne za većinu globalne ekološke štete uzrokovane prekomernom upotrebom prirodnih resursa. Naučni rad, nedavno objavljen, prvi je koji analizira i dodeljuje odgovornost za ekološku štetu koju je nanelo 160 zemalja u posednjih pola veka.
Sigurnost snabdevanja Hrvatske energijom u sledećoj grejnoj sezoni zavisi samo od finansijskih mogućnosti i umeća poslovanja. Istovremeno, nova otkrića ugljovodonika su veći potencijal za budućnost nego mogućnost kratkoročne intervencije u krizi. Sve ovo ističe eminentni energetski stručnjak prof. dr sc. Igor Dekanić, dipl. inž., koji takođe očekuje da će skupa energija nakon ove krize svakako ubrzati energetsku tranziciju.
U današnjoj emisiji, Jelica Putniković o energetskim kompanijama, uticajem ukrajinske krize na njihovo poslovanje i berzanske vrednosti razgovara sa Nenadom Gujaničićem, glavnim brokerom brokerske kuće „Momentum Securities“.
