Posle, zbog pandemije smanjenog izvoza gasa tokom 2020. Gasprom je povećao izvoz gasa u Evropu za skoro 31 odsto u prvom kvartalu ove godine, u Srbiju za 71 procenat, a zanimljivo je da su uvoz ruskog gasa povećale Rumunija, koja je isticala svoju energetsku samostalnost, ali i Bugarska i Turska, koje su se hvalile da su uspešne u diverzifikaciji izvore snabdevanja – gasom iz Azerbejdžana.
Članice OPEK+ dogovorile su se da povećaju proizvodnju nafte u maju, junu i julu 2021. godine. Iako zvanično nisu pristupile proširenom sastavu alijanse OPEK, SAD su učestvovale i u ovom dogovoru. O tome šta energetske igre sada predstavljaju za petrolejski biznis i, ne samo glavne aktere, već i ovako male potrošače, poput BiH, pa i Srbije – u današnjoj „Energiji Sputnjika” Jelica Putniković razgovara sa energetičarom Milošem Zdravkovićem.
Očekuje se da će stopa regionalnog rasta dostići 3,8 procenata u 2022. godini, kako efekti pandemije budu postepeno slabili a trgovina i investicije ubrzavale rast. Tokom prethodne godine ekonomski pad je bio manji od predviđenog usled oporavka Turske, koji je bio snažniji od predviđenog, i otpornosti Rusije, kao dve najveće privrede u regionu.
Glavno polje aktivnosti projekta “Jedan pojas, jedan put” je Evroazija, gde se sprovode njeni najvažniji projekti kopnenog prevoza, koji su dizajnirani da povežu Kinu sa evropskim zemljama, i time omoguće kineskim proizvodima pristup tržištu Evropske unije. Rusija bi mogla da igra ključnu ulogu u povezivanju Kine i EU. Ukupna dužina autoputa Šangaj-Hamburg je oko 8.500 kilometara, i veruje se da će smanjiti vreme potrebno za isporuku robe između EU i NR Kine za oko pet puta.
Izgradivši vetroelektrane ukupne snage od 52 GW Kina sada ima veće kapacitete za korišćenje energije vetra od Evrope, Afrike, Bliskog Istoka i Latinske Amerike zajedno. Postupno ukidanje kopnene fid-in-tarife u Kini i istek američkih poreskih taksi igrali su glavnu ulogu u naglom povećanju instalacija za dodatnu proizvodnju snage vetra prošle godine, navedeno je u izveštaju GWEC-a.
Šel očekuje da će globalna potražnja za LNG-om dostići 700 miliona tona godišnje do 2040. godine, što je skoro dvostruko više od trenutnog nivoa. Više od polovine buduće potražnje za LNG-om dolaziće iz zemalja sa neto nultim ciljevima emisija, među kojima je i Kina. Kako potražnja bude rasla, sredinom decenije, stvoriće se jaz između ponude i potražnje LNG-a, sa sve manje nove proizvodnje.
U okviru Inicijative Pojas i put pokrenuta je nova železnička linija između Kine i Evrope. Umesto mesec do dva brodovima roba će ovim putem od međunarodne železničke luke Čengdu u provincijie Sičuan do Sankt Peterburga u Rusiji stizati za 13 dana.
Izrael će izgraditi novi gasovod za prirodni gas od svoje ofšor platforme na polju Levijatan direktno do Egipta, dogovoreno je tokom posete egipatskog ministra Tareka el-Mola Jerusalimu. Cilj ovog projekta je korišćenje egipatskih postrojenja za utečnjavanje gasa za jačanje izvoza ovog energenta u Evropu, kako bi se iskoristila situacija povećane potražnje.
Sve je više proizvođača automobila koji smanjuju proizvodnju vozila na benzin i dizel. Sredinom 2026. godine svi automobili marke Ford biće dostupni i kao električni ili hibridni modeli, a do 2030. u Evropi će proizvoditi samo električne modele. U ponedeljak je Jaguar Lend Rover najavio da će svi njegovi automobili biti potpuno električni do 2030. godine, a njegova marka Jaguar do 2025. GM i Volvo Cars postavili su slično ambiciozne ciljeve.
Evropska unija bi trebalo da krene u program „nuklearne renesanse” ukoliko želi da postigne svoje klimatske ciljeve, zaključak je u novoj studiji o klimatskoj politici bloka. Po nalogu ECR Group i Renew Europe, u izveštaju piše da je praktično nemoguće proizvesti dovoljno energije iz vetra i solarne energije, jer nema dovoljno raspoloživog zemljišta za zadovoljenje potreba za električnom energijom.
