Ukrajinska kriza se već odrazila na cene energenata – sirove nafte i prirodnog gasa u Evropi, kao i celom svetu. O novoj energetskoj realnosti zbog zbivanja u Ukrajini u današnjoj emisiji Jelica Putniković razgovara sa Željkom Markovićem, liderom za sektor energetike i resursa u Deloitte Srbija i stručnjakom za energetiku, Milošem Zdravkovićem.
Stručnjak za energetiku Miloš Zdravković ocenjuje za N1 da Srbija „neće biti u problemu“ što se tiče snabdevanja ruskim gasom u narednom periodu, jer smo, kako kaže, na liniji Turskog toka, a i naša naftna industrija je u najvećem delu u vlasništvu ruskih kompanija. Urednica portala Energija Balkana Jelica Putniković dodaje da je Srbija „već 40 godina partner Rusije“ i da veruje da će ako ništa, zbog toga, biti naklonjena Srbiji prilikom novog energetskog dogovora.
Situacija u Ukrajini može da utiče na snabdevanje Srbije gasom ako dođe do globalnih problema u Evropi sa snabdevanjem gasom i ako bude ugroženo snabdevanje preko Turske, izjavila je za Tanjug urednica portala Energija Balkana Jelica Putniković.
Cena nafte je u porastu nakon vesti o vojnom napadu Rusije na Ukrajinu i prvi put je prešla cenu od 100 dolara po barelu još od 2014. godine. Energetski analitičari smatraju da se ipak neće uvoditi sanckije od strane zapada ka Rusiji, jer bi to imalo negativan uticaj, čak i na SAD koji takođe uvozi određenu količinu energenata iz Rusije.
Pod uticajem dogovora SAD i Rusije o samitu oko Ukrajine nafta je pojeftinila. Nakon skoka na početku azijske trgovine barel je pojeftinio za oko 1 dolar. Potencijalno smanjivanje tenzija u Ukrajini doveo je do pojave novih igrača na azijskom tržištu, koji su uticali na cenu. Iako neki analitičati predviđaju da je realno da nafta nastavi da poskupljuje i dostigne cenu od 100 dolara za barel, članice OPEK+ su najavile da će se držati zacrtanih kvota proizvodnje.
Evropljani već mesecima kupuju gas po paprenim cenama, plaćajući ceh maloj popunjenosti skladišta pred zimsku sezonu, odsustvu dugoročnih ugovora s Rusijom ali i tome što su lakoverno poverovali u tvrdnje Amerike da je ruski gas „iz cevi“ moguće zameniti američkim tečnim gasom.
Naučnici predviđaju da bi do 2035. arktički morski putevi mogli biti bez leda tokom leta. Nakon prošlogodišnjeg incidenta u Sueckom kanalu nove morske trase, koje bi se otvorile preko Arktika deluju, na prvi pogled, kao odlična alternativa. Ali, mnogi smatraju da sa ekološke strane ovo, svakako, nije dobra vest, da predstavlja opasnost zajednicama starosedelaca Arktika.
Stabilizacijom situacije u Libiji Evropa i SAD bi mogle imati dugoročne koristi u vidu rešavanja energetske, kao i migrantske krize. Gas i nafta iz Libije su visokog kvaliteta i jeftini za prozvodnju. Ovaj gas može poslužiti Evropi kao alternativa ruskom gasu. Pored energetskog interesa drugih država, političkom stabilizacijom Libije bi se rešila i decenijska patnja njenog naroda.
Jasno je da će manjak energenata, njihove astronomske cene i pogrošanje situacije uticati na evropske ekonomije. Pitanje je hoće li se političari dozvati pameti i početi ne samo da govore već i delaju u najboljem interesu građana čiju sudbinu kroje svojim poprilično neodgovornim ponašanjem. Jer, čini se da su zbog globalne antiruske energetska histerije mnogi zaboravili šta im je posao. U današnjoj emisiji Energija Sputnjika, sagovornik Jelice Putniković na ove gasne teme je energetičar Miloš Zdravković.
NATO proučava mogućnost izgradnje gasovoda koji bi povezao špansku Kataloniju sa Francuskom i smanjio zavisnost centralne Evrope od ruskog gasa, piše list „Vangardija“ pozivajući se na izvore u španskoj vladi.
Danas smo svedoci verovatno najveće energetske krize, uporedive ili čak veće od one 1973/1974. poznate kao prvi naftni šok koji je promenio globalnu ekonomiju. Energetski prelazak na niskougljeničnu energiju je neophodan, ali se postavlja pitanje da li je taj proces trebalo postupnije sprovesti. Treba učiniti sve da se inflacija obuzda, kaže prof. dr sc. Nela Vlahinić Lenz sa Ekonomskog fakulteta u Rijeci.
Zalihe gasa u evropskim skladištima su u januaru pale na rekordno niske nivoe. Smatra se da je glavni razlog za gasni kolaps pogrešna procena lokalnih vlasti u pokušaju da pređu na OIE. U infografici Sputnjik prikazuje koliko je gasa ostalo svakoj od zemalja Starog sveta.
