U slučaju rata u Ukrajini nestašice energije su neminovnost. Italija, Nemačka i sve istočne zemlje, uključujući Hrvatsku u riziku su od poremećaja snabdevanja gasom. Snabdevanje evropskih potrošača ruskim gasom je u istoriji prekinuto samo jednom – tokom Hitlerove invezije na SSSR. Danas ruski gas podmiruje 40% potreba Evrope za gasom.
Potrošnja energije u zapadnoevropskim domaćinstavima će porasti za 54%. Mere koje preduzimaju evropske zemlje, možda, neće pokriti dalje povaćanje potrošnje. Svaka od njih donosi specifične mere, a raziliku je i problemi sa kojima se suočavaju: Španija je već produžila niže poreze – do maja 2022. godine, vlada Velike Britanije se suočava sa pozivima da ograniči energetsko siromaštvo, Francusku čekaju predsednički izbori…
Predstavnicima američke vlade su iz nekoliko međunarodnih energetskih kompanija, po pitanju isporuke prirodnog gasa evropskim zemljama u vanrednim situacijama, u slučaju sukoba između Rusije i Ukrajine, rekli da ima malo gasa koji bi mogao da zameni isporuke iz Rusije.
Prema medjuvladinoj agenciji za klimatske promene Kopernikus, 2021. godina je završila na petom mestu najtoplijih godina od kad se mere temperature. Ekstremne temperature praćane poplavama , šumskim požarima i toplotnim talasima nisu zaobišle ni Evropu u 2021. godini, dok je u SAD zabeležen najtopliji jun u istoriji.
Ogromna flota američkih LNG tankera se uputila ka Evropi kako bi se ovaj kontinent izborio sa energetskom krizom, koja se produbila tokom decembra. Čini se da je kriza poput trenutne u Evropi bila potrebna da primora vladine zvaničnike da počnu da usvajaju razumnije, održivije politike za ispunjavanje energetskih potreba u budućnosti.
Na zahtev Bulgargasa, Bugarska regulatorna agencija za energetiku je odobrila povećanje veleprodajne cene gasa. Parlament je prethodno zamrzao cene struje i grejanja do kraja marta, što kompanije koje vrše usluge grejanja stavlja u nezavidan položaj.
Problemi sa snabdevanjem električnom energijom na Kosovu mogu ugroziti snabdevanje Evrope, soapštila je Evropska mreža operatera prenosnog sistema (ENTSO-E), ističući da su pozvali KOSTT – kosovskog operatera za distribuciju električne energije da očuva ravnotežu u svom nacionalnom sistemu električne energije.
Nakon što je 21. decembra na evropskim berzama cena gasa dostigla rekordni nivo od oko 2.200 dolara za hiljadu kubnih metara gasa, cena ovog energenta jutros (27. decembar) je „pala“ na nešto više od 1.000 dolara. O tome šta nam je, u ekonomskom smislu, energetska kriza – poksupljenje gasa, kao i električne energije donela i kako će uticati na buduće ekonomske tokove u Srbiji, Evropi i celom svetu u današnjoj „Energiji Sputnjika“ Jelica Putniković razgovara sa Ivanom Nikolićem, direktorom za
razvojne projekte u Ekonomskom insitutu i urednikom mesečnog biltena MAT.
Prema podacima sa londonske ICE berze, cena gasa u Evropi pala je ispod 1.100 dolara za 1.000 kubnih metara, odnosno gas je pojeftinio za skoro 18 odsto na dnevnom nivou tokom jutrošnjeg trgovanja.
Portugal bi sledeće godine mogao da odobri iskopavanje litijuma koje će pomoći Evropi da smanji zavisnost od eksternih snabdevača ovim ključnim sastojkom u euforičnoj globalnoj trci za dekarbonizaciju automobilske industrije.
Ruski predsednik ponovo istakao da Gasprom nije kriv za energetsku krizu. Optuživši Evropu, odnosno, Nemačku, da preprodaje ruski gas sedam puta skuplje Poljskoj i Ukrajini, Vladimir Putin tvrdi da je probleme s gasom stvorila sama Evropa – ukinuvši dugoročne ugovore o snabdevanju gasom. Dok optužuje Gasprom za stvaranje veštačke nestašice gasa Uktrajina sa Mađarima dogovorila transit gasa iz hrvatskog LNG terminal na Krku.
Na jutrošnjem otvaranju trgovanja na holandskom TTF čvorištu, cena je porasla na 1.803 dolara za 1.000 kubika, odnosno na 154,35 evra po MWh, da bi samo par sati kasnije uzletela na preko 2.000 dolara.
