Mnoge države na Zapadu opsednute su „prekidom ekonomskih odnosa“ sa Kinom. Dok zapadne zemlje pokušavaju da ublaže decenije globalizacije, azijske zemlje kao što su Bangladeš, Malezija, Indonezija i Tajland vide saradnju sa Kinom kao centralnu za svoju ekonomsku budućnost.
Industrijska baza Evrope zapošljava oko 35 miliona ljudi ili otprilike 15 posto radno aktivnog stanovništva. Vodeći industrijalci evropskog bloka upozorili su ranije ovog meseca na potencijalno razarajući ekonomski uticaj energetske krize koja pogađa evropu. Već postoje dokazi da velike kompanije smanjuju proizvodnju u nekim sektorima zbog nestašice energenata, čak i pre nego što nastupi zima, dok bi neke industrije mogle biti primorane da premeste svoje proizvodne kapacitete u delove sveta koji mogu da ponude jeftiniju i pouzdaniju električnu energiju.
Ove nedelje nemačka vlada treba da otkrije detalje o zaustavljanju rasta cena energenata. Otkriće i druge aspekte paketa olakšica, koji bi trebali da traju do proleća 2024. Nemački paket energetske pomoći bi trebo da iznosi približno 200 milijardi evra, obezbediće ograničeno olakšanje za preduzeća i malo je verovatno da će odvratiti kompanije koje već žele da se presele u jeftinije proizvodne baze u inostranstvu.
Nedostatak i rekordne cene električne energije zatvaraju fabrike u Evropi. Francuska, koja je zatvorila deo nuklearnih reaktora proizvodi struju i sagorevanjem mazuta. U Nemačkoj su cene električne energije za sledeću godinu skočile na najviši nivo – 335 evra po MWh, a u Francuskoj se električnom energijom za februar trguje po ceni od 1.000 evra po MWh.
Počelo je čišćenje istorijskog otpada u fabrikama širom Srbije. Istorijski otpad obuhvata sve opasne materije – bilo da su to hemikalije, otpadna ulja, građevinski, drveni ili farmaceutski otpad, rekla je Irena Vujović, ministarka zaštite životne sredine u Vladi Srbije.
Kina se suočava s najvećom nestašicom električne energije u poslednjih deset godina, jer pokušava ograničiti upotrebu uglja. Problem je i suša, koja smanjuje proizvodnju iz hidrosektora, kao i velike vrućine, koje povećavaju potrošnju struje. Zbog nestašice firme skraćuju radnu nedelju, što može dovesti do globalne nestašice roba.
Kina istakla da je potrebno „više konsultacija“ u vezi sa EU taksom na ugljenik. Da bi pomogla postizanju cilja ugljenične-neutralnosti do 2060. godine, Kina će u februaru ove godine pokrenuti sistem ograničenja i trgovine, slično sistemu trgovine emisijama EU (EU ETS). U Evropi niko ne dovodi u pitanje potrebu za saradnjom sa Kinom po pitanju klimatske politike. Pitanje je koliko će biti nadmetanja ili saradnje.
