Vlada FBiH sprečila nove malverzacije BH-Gasa i usvojila privremenu tarifu za operatora transportnog sistema. Troškovi koji su ušli u tarifu su: Operativni trošak BH-Gasa od 3.180.000 KM, Južna interkonekcija od 1.500.000 KM te 2.500.000 KM za otplatu kredita.
Ukupan broj naftnih i gasnih bušotina koje trenutno rade u SAD povećao se prošle nedelje na 491. Kompanija Baker Hughes, koja od 1944. godine izdaje brojila rotacionih platformi naftnoj industriji, opisuje brojke kao važan poslovni parametar za industriju bušenja i njene dobavljače.
Nakon požara, 5. avgusta, u postrojenju za prečišćavanje kondenzata u Novom Urengoju Gasprom najavljuje start dugo odlaganog pokretanja novog postrojenja za prečišćavanje kondenzata. Iz Gasproma nisu za Argus Medija želeli da komentarišu da li na ovaj način rešavaju problem obnavljanja proizvodnje gasa i kondenzata nakon prošlonedeljne nesreće u tamošnjem pogonu za preradu kondenzata.
Neću da prihvatim priču o zelenoj agendi kao novom džihadu, posle džihada vladavine prava, koje će pojedine sile da koriste za napad na suverene i nevisne zemlje, da bi se odricale svojih resursa. Mi imamo lignit odnosno ugalj, nemamo gas i naftu, a da se odreknemo toga nećemo. Na Srbiju se vrši dodatni pritisak da ostanemo bez energetske sigurnosti. Kada nateraju Poljake da ugase svoje termoelektrane, onda ćemo i mi, poručio je predsednik Srbije Aleksandar Vučić.
Skuplji gas i niži troškovi emisije CO2 doveli su do toga da je proizvodnja energije iz uglja u Nemačkoj ovog leta bila veća od proizvodnje iz gasa. To se desilo po prvi put od 2019. godine. Produžena zima i duža hladna sezona ovog proleća jedan je od razloga poskupljenja gasa. Drugi je smanjenje isporuka gasa u Evropu od strane Gasproma. Dominacija uglja nad gasom mogla bi potrajati do zime.
Zemlje G20 uložile su prošle godine 296,45 milijardi dolara na finansiranje fosilnih goriva – naftu, gas, ugalj, sivi vodonik ili proizvodnju električne energije na bazi fosilnih goriva. U OIE uloženo je 227,21 milijardi dolara.
Svetski čelnici neće moći da ostvare svoja obećanja o klimi ako ne poduzmu hitne mere za „brzo i opsežno smanjenje” emisije štetnih gasova. Klimatska kriza je već započela, sada treba učiniti sve da se ona ublaži, poruka je naučnika u izveštaju kojeg su odobrili delegati iz 195 zemalja, a juče objavio Međunarodni savet za klimatske promene (IPCC).
Analitičari procenjuju da će cene gasa na svetskom tržištu odleteti u nebo ove zime. Kao razlog navode pad zaliha, remonte i smanjenu isporuku iz Rusije. Rusija je sada jedina zemlja sa viškom proizvodnje. Ali, da bi povećao izvoz Gasprom bi morao da rezerviše dodatne tranzitne kapacitete preko Ukrajine. Do ovog trenutka to nije učinio.
Do 2030. Rusija će biti vodeći svetski izvoznik „plavog“ vodonika, kojim će zameniti smanjenje izvoza gasa u Evropu. U Gaspromu smatraju da je proizvodnja „plavog“ vodonika neutralnog ugljenika već moguća, a njegova cena koštanja procenjena je na oko dva dolara po kilogramu, rekao je Sergej Komlev šef odeljenja Gazprom Ekporta, izvoznog ogranka najvećeg ruskog proizvođača gasa.
Energetska tranzicija će dovesti do globalnog prestrojavanja i formiranja grupe vodećih zemalja, koje će se otcepiti i formirati novu svetsku elitu. U toku je četvrta industrijska revolucija, koja se ne razlikuje se mnogo od ranijih, kaže Anatolij Čubajs, specijalni predstavnik predsednika Rusije za veze sa međunarodnim organizacijama i održivi razvoj, navodeći da će to dovesti do odbacivanja tradicionalnih energenata kao što su ugalj, nafta i gas.
Internet platforma koja poredi i analizira cene energetskih tarifa Utility Bidder, napravila je rang listu država po potrošnji zelene energije i fosilnih goriva. Prema podacima IEA na rang listi najvećih potrošača čiste energije vodi Norveška a lider u oslanjaju na fosilna goriva je Singapur.
Uprkos ponovljenim zalozima o postepenom ukidanju „neefikasnih“ subvencija za fosilna goriva, Sjedinjene Države – trenutno najveći svetski proizvođač nafte i gasa – nastavljaju da svake godine pružaju industriji nafte i gasa milijarde dolara kroz različite mere podrške. I ostale članice G7 nastavljaju sa istom praksom. Ovu praksu mogu druge zemlje prepoznati kao znak da SAD ne preuzimaju svoje obaveze prema reformi subvencija, niti prema klimatskim akcijama, onoliko ozbiljno koliko bi trebalo.
