Toplota koja nastaje radom finskih data centara sada se koristi za grejanje hiljada domaćinstava. Ovaj pristup smanjuje troškove, emisije i zavisnost od fosilnih goriva, dok istovremeno unapređuje energetsku efikasnost. Najveći projekti, poput Microsoftovog kompleksa kod Helsinkija, pokazuju da ovakva rešenja mogu imati ogroman uticaj na čitave gradove.
Velike tehnološke kompanije kao što su Microsoft i Amazon planiraju da napuštene termoelektrane u Evropi pretvore u data centre, koristeći postojeću infrastrukturu za pristup električnoj energiji i vodi. Time energetske kompanije mogu smanjiti troškove zatvaranja starih postrojenja i ostvariti profit kroz dugoročne ugovore o isporuci struje. Projekti donose nove izvore prihoda i ubrzavaju prelazak na obnovljive izvore energije, dok tehnološke firme dobijaju brži pristup mreži i resursima potrebnim za AI industriju.
Veštačka inteligencija ne veruje u OIE. Google, Microsoft, Meta – kompanije vredne hiljade milijardi dolara očigledno iz nekog razloga ne ulažu prioritetno ni u solarne panele ni u vetrenjače, kako bi osigirali svojim biznisima zasnovanim na veštačkoj inteligenciji i virtuelnoj realnosti kontinuorano napajanje neophodnom električnom energijom u budućnosti već najavljuju kapacitete za proizvpdnju električne energije u nuklearnim elektranama.
Zbog sve veće potrebe za zelenom ali stabilnom energijom, kompanija Google je odlučila da finansira razvoj tri nova nuklearna postrojenja u saradnji sa kompanijom Elementl Power. Projekti će obezbediti snabdevanje električnom energijom za energetski zahtevne data centre, uz smanjenje emisije štetnih gasova. Time se Google pridružuje globalnom trendu među tehnološkim gigantima koji ulažu u nuklearnu energiju kao deo održive digitalne infrastrukture.
Guglove emisije su porasle za skoro 50% od 2019. godine, bazne godine za Guglov cilj da dostigne neto nulu, što zahteva da kompanija ukloni onoliko CO2 koliko emituje. Iz kompanije Gugl su saopštili da su potrošnja električne energije u data centrima i emisije iz lanca snabdevanja primarni uzrok povećanja potrošnje električne energije. Tehnološka kompanija, koja je značajno uložila u veštačku inteligenciju, rekla je da njen „izuzetno ambiciozan“ cilj dostizanja neto-nulte emisije do 2030. neće biti lak.
Švedska kompanija Stokholm Ekserdži, koja obezbeđuje struju stanovnicima Stokholma, planira da izgradi projekat hvatanja i skladištenja ugljenika koji će trajno uklanjati 800.000 metričkih tona ugljen-dioksida godišnje. Ugovor potpisan sa svetskom renomiranom kompanijom Majkrosoft će pomoći da se projekat približi konačnoj investicionoj odluci. Majkrosoft bi ovim projektom dobio sertifikate o uklanjanju ugljenika koji bi pomogao kompaniji da postigne svoje ciljeve u pogledu neto nulte emisije.
Microsoft, kao i druge velike tehnološke kompanije, ima ambiciozan plan dekarbonizacije poslovanja. Helion veruje da može da im pomogne svojom čistom energijom fuzije, ali i da njihova rešenja mogu da ubrzaju prelazak na zelene izvore energije širom sveta.
Severnu Koreju je južnokorejska obaveštajna služba optužila za hakovanje kompanije Pfizer zbog podataka o vakcinama Covid-19. Severna Koreja je zatvorila svoje granice 2020.godine, ubrzo nakon što je virus počeo da se pojavljuje u Kini. U novembru je kompanija Microsoft saopštila da je najmanje devet zdravstvenih organizacija, uključujući Pfizer, bilo na meti državnih organizacija u Severnoj Koreji i Rusiji, što je Kremlj demantovao.
U ekskluzivnom izvodu iz svoje nove knjige, Bil Gejts objašnjava zašto moramo da smanjimo emisiju ugljenika na nulu. Kako navodi u svojoj knjizi, osnivač Microsofta je uložio više od milijardu dolara u inovacije za koje se nada da će pomoći svetu da se spusti na nulu, uključujući proizvodnju pristupačne i pouzdane čiste energije, čelika, mesa i cementa.
