Nova centralna platforma gasnog polja Dongfang 1-1 ulazi u fazu puštanja u rad, čime Kina napreduje u prvom projektu ubrizgavanja ugljen-dioksida na moru. Postrojenje će omogućiti trajno skladištenje više od milion tona CO2 godišnje i istovremeno doprineti povećanju proizvodnje prirodnog gasa.
Nemačka i kalifornijska kompanija razvijaju tehnologiju i pilot projekat koji bi koristio automatizovano 3D štampanje betona za izgradnju podmorskog pumpnog skladišta na dnu okeana. Ova inovativna metoda odražava funkcionalnost tradicionalnih pumpnih akumuliranih hidroelektrana, ali je prilagođava podmorskom okruženju, koristeći pritisak okeana za efikasno skladištenje i oslobađanje energije.
Norveška želi da eksploatiše ogromno okeansko područje koje se nalazi na njenoj teritoriji. Očekuje se da će na parlamentarnim glasanjima koji se odvijaju tokom ove nedelje, poslanici ove severnoevropske zemlje odobriti vladin predlog da se norveške vode otvore za komercijalno rudarenje dubokog mora. Ipak, odobrenje rudarenja u morskim dubinama bi dovelo Norvešku u sukob sa Ujedinjenim Kraljevstvom i Evropskom komisijom, izvršnom ogrankom EU, koje su se zalagale za privremenu zabranu ekoloških pitanja.
Doprinos kompanije Helleniq Energy sektoru obnovljivih izvora energije ove godine se udvostručio u odnosu na 2022. godinu, dostigavši 21 milion evra u drugom tromesečju, u poređenju sa 11 miliona evra prošle godine. Planirano je dostizanje 1 GW instaliranog kapaciteta do 2025. godine. Grupa Motor Oil Hellas, planira da uloži 2,5 mlrd. u proizvodnjiu zelene energije i nadogradnju rafinerije (OIE, petrohemija, biogoriva, vodonik i smanjenje karbonskog otiska), sa krajnjim ciljem od 2,0 GW za 2030. godinu.
Suočeni sa nemogućnošću da zadovolje neke od svojih osnovnih potreba, ljudi i životinje osvajaju nova, prethodno nenaseljena staništa, a menja se i njihovo ponašanje. Sve to dovodi do povećanja sukoba između ljudi i životinja, kao i do oštećenja imovine ili gubitka sredstava za život ili samog života.
Zagađenje i klimatske promene izazivaju poremećaje dubokih struja, zbog čega bi Evropa mogla da postane sve hladnija, a topljenje leda ubrzano.
Sve jače suše i manjak pijaće vode upućuju naučnike da vodu potraže na očiglednom mestu, u morima i okeanima. Odsoljavanje je dugo smatrano skupom i štetnom metodom, ali tehnika napreduje.
„Prisustvo plastike u okruženju više nije ograničeno na mikroplastiku ili bocu u moru“, rekao je Havijer Hernandez Borhes, vanredni profesor analitičke hemije na Univerzitetu La Laguna na Tenerifima. Profesor Borhes je sa svojim timom pronašao novu vrstu zagađenja koje predstavlja kombinaciju dva zagađivača: katrana i plastike. Ovu novu vrstu zagađenja naziva „plastitar“.
Tek relativno skoro, sa mehanizacijom pomorskog transporta i eksploatacijom nafte i gasa na pučini, i na naše okeane je počela da se odražava brza industrijalizacija koja se dešava i na kopnu. Čeka nas trka za morske pučine koje su pogodne za instalacije vetroparkova. DNV predviđa da će se globalna potražnja za okeanskim prostorom povećati devet puta do sredine veka, što je otprilike jednako kopnenoj površini Italije.
Zemlje G7 poručuju da su za rudarenje u dubokom moru potrebna stroga ekološka pravila. Ključna stvar za davanje saglasnosti na buduće dozvole za rudarenje u savetu ISA biti očuvanje morskog dna. Mnogi naučnici i ekolozi pozvali su na zabranu rudarenja morskog dna, rekavši da bi to moglo da nanese trajnu štetu staništima koja još uvek ne razumemo dovoljno.
Sa 42 miliona tona plastičnog otpada godišnje, SAD stvaraju više otpada nego sve zemlje EU zajedno. Širom sveta, najmanje 8,8 miliona tona plastičnog otpada uđe u more svake godine. Ako se ovi trendovi nastave, naučnici su procenili da bi ukupna količina mogla skočiti na 53 miliona tona godišnje do 2030. godine, što je, otprilike, polovina težine godišnjeg ulova ribe iz okeana.
Iako mnogi koji stavljaju plastiku u kante za reciklažu misle da se dalje sortira i ponovo koristi, istina je drugačija. Problem je što korišćena plastika jednostavno nema veliku vrednost. U većini slučajeva je jeftinije nabaviti novu plastiku nego je reciklirati. Kao posledica okeanima plove ogromna ostrva smeća. U svetu raste podrška globalnom sporazumu o zagađenju plastikom, koji je poput Pariskog klimatskog sporazuma. Više od dve trećine država članica UN-a i EU su izjavile da su otvorene za ovaj sporazum.
