more

Mešavina katrana i mikroplastike – novi oblik zagađenja

„Prisustvo plastike u okruženju više nije ograničeno na mikroplastiku ili bocu u moru“, rekao je Havijer Hernandez Borhes, vanredni profesor analitičke hemije na Univerzitetu La Laguna na Tenerifima. Profesor Borhes je sa svojim timom pronašao novu vrstu zagađenja koje predstavlja kombinaciju dva zagađivača: katrana i plastike. Ovu novu vrstu zagađenja naziva „plastitar“.

Čitaj Još »

Borba za okeane zbog energije iz vetra sa pučine

Tek relativno skoro, sa mehanizacijom pomorskog transporta i eksploatacijom nafte i gasa na pučini, i na naše okeane je počela da se odražava brza industrijalizacija koja se dešava i na kopnu. Čeka nas trka za morske pučine koje su pogodne za instalacije vetroparkova. DNV predviđa da će se globalna potražnja za okeanskim prostorom povećati devet puta do sredine veka, što je otprilike jednako kopnenoj površini Italije.

Čitaj Još »

G7: potrebna stroga ekološka pravila za rudarenje u dubokom moru

Zemlje G7 poručuju da su za rudarenje u dubokom moru potrebna stroga ekološka pravila. Ključna stvar za davanje saglasnosti na buduće dozvole za rudarenje u savetu ISA biti očuvanje morskog dna. Mnogi naučnici i ekolozi pozvali su na zabranu rudarenja morskog dna, rekavši da bi to moglo da nanese trajnu štetu staništima koja još uvek ne razumemo dovoljno.

Čitaj Još »

„Poplava plastičnog otpada“: SAD su najveći svetski zagađivač plastikom

Sa 42 miliona tona plastičnog otpada godišnje, SAD stvaraju više otpada nego sve zemlje EU zajedno. Širom sveta, najmanje 8,8 miliona tona plastičnog otpada uđe u more svake godine. Ako se ovi trendovi nastave, naučnici su procenili da bi ukupna količina mogla skočiti na 53 miliona tona godišnje do 2030. godine, što je, otprilike, polovina težine godišnjeg ulova ribe iz okeana.

Čitaj Još »
zagađenja plastikom

Kriza zagađenja plastikom

Iako mnogi koji stavljaju plastiku u kante za reciklažu misle da se dalje sortira i ponovo koristi, istina je drugačija. Problem je što korišćena plastika jednostavno nema veliku vrednost. U većini slučajeva je jeftinije nabaviti novu plastiku nego je reciklirati. Kao posledica okeanima plove ogromna ostrva smeća. U svetu raste podrška globalnom sporazumu o zagađenju plastikom, koji je poput Pariskog klimatskog sporazuma. Više od dve trećine država članica UN-a i EU su izjavile da su otvorene za ovaj sporazum.

Čitaj Još »
Šel želi da razvije ogromni plutajući vetropark na moru u Južnoj Koreji

Vetroturbine na moru ugrožavaju morski ekosistem

Kinezi najavljuju izgradnju džinovske vetroturbine, visoku 264 metra. Kako se tehnologija razvija, veličina turbina se povećava. I druge kompanije se nadmeću, povećavajući veličinu vetrogeneratora na moru. Ali, sa povećanjem razmera turbina i vetroelektrana na moru, sve je veći i njihov uticaj na morske ekosisteme.

Čitaj Još »

Startovala najmoćnija plimna turbina na svetu

Najveća plimna turbina na svetu, jačine 2MW, otpočela je sa proizvodnjom električne energije, koju distribuira u energetski sistem Škotske. Procene su da njen kapacitet zadovoljava oko 2.000 domaćinstava. Ovakav uspeh inženjerske kompanije Orbital Marine Power predstavlja podstrek za brojne projekte zelene energije, koji bi trebalo da se realizuju u budućnosti na morskim obalama Velike Britanije.

Čitaj Još »

Iran skadišti naftu čekajući ukidanje američkih sankcija

Iran u rezervi ima oko 69 miliona barela nafte uskladištene na moru i još 54 miliona barela na kopnu, spremnih za isporuku kupcima čim sa SAD postignu sporazum o ukidanju sankcija. Najveći potencijalni kupci su Indija i Kina. Ipak, iranska nafta neće biti dostavljena kupcima odmah nakon ukidanja američkih sankcija jer, kanali plaćanja moraju biti čisti, kao i sve druge formalnosti, da bi trgovanje bilo legitimno.

Čitaj Još »

Dronovi će locirati podvodne struje plime za proizvodnju zelene energije

Dronovi bi mogli pomoći u smanjenju troškova pronalaženja odgovarajućih lokacija za kapacitete pomorskih izvora obnovljive energije. Bespilotne letelice treba da se koriste u ispitivanjima podvodnih plimnih struja u Škotskoj i Velsu, a istraživanje će predvoditi stručnjaci Univerziteta Higlands and Islands (UHI). U toku je i istraživanje da se pored satelita dronovi koriste i za pronalaženje plastike u morima.

Čitaj Još »
Logo

Newsletter

Najnovije Vesti

Logo

Energija Balkana

Newsletter

Nedeljni pregled vesti