Gde god da putujete po svetu, naići ćete na zagađenje plastikom. Čak su i plaže udaljenih tropskih ostrva prepune plastičnog otpada. Nedavna studija objavljena u časopisu Nature je opisala 414 miliona komada plastike, odnosno 238 tona, na jednom udaljenom ostrvskom lancu u Indijskom okeanu.
Glavni autor studije, Dženifer Lavers sa Instituta za morske i antarktičke studije Univerziteta u Tasmaniji, rekla je da ovo pokazuje da zapanjujuće količine plastičnog otpada plutaju okeanima:
„Potrebno je da što hitnije postupimo prema upozorenjima koja nam daju ova ostrva. Zagađenje plastikom sada je prisutno u svim našim okeanima, a udaljena ostrva su idealno mesto za objektivan uvid u količinu plastičnih ostataka koji sada kruže svetom.
Mnogi su upoznati sa Velikim pacifičkim slojem smeća. To je zbirka nekoliko velikih područja otpada u severnom Tihom okeanu. Procenjuje se da ukupna površina ovog ostrva, koje se uglavnom sastoji od plastičnih ostataka, pokriva područje koje je dvostuko veće od Teksasa. Sloj se sastoji od više od 1,8 triliona komada plastike. Procenjena težina je 80.000 tona i predstavlja ozbiljnu pretnju morskim životinjama poput kitova, morskih kornjača, riba i ptica.
Udaljene plastične deponije možda neće biti vidljive većini ljudi, ali ipak utiču na zdravljesvih i svuda. Plastika se raspada u životnoj sredini, a poznato je da njihovi proizvodi razgradnje, poput bisfenola A (BPA), ometaju hormonsku funkciju ljudi. Istraživači čak pronalaze mikroplastiku u ljudskim organima.
Reciklaža je skupa
Ali, zašto je zagađenje plastikom tako ozbiljna pretnja životnoj sredini? Zar ne recikliramo našu plastiku?
Istina je da mnogi od nas plastiku stavljaju u kante za reciklažu. Pretpostavljamo da se posle toga sortira i ponovo koristi. Ali veliki deo te „reciklirane plastike“ ipak završava na deponijama.
Smeće, uključujući plastični otpad, viđeno je na plaži Costa del Este, u gradu Panama, 19. aprila 2021. – Svake dve nedelje studenti morske biologije silaze oko pet metara u more kako bi se pobrinuli za rasadnik korala vrste staghorn (Acropora cervicornis) u Portobelu u Panami. Cilj im je da uz pomoć ovog korala obnove grebene koji su oštećeni usled klimatskih promena i zagađenja, u okviru projekta Reef2Reef. (Fotografija: Luis ACOSTA / AFP)
Ukratko, problem je što korišćena plastika jednostavno nema veliku vrednost. U većini slučajeva je jeftinije nabaviti novu plastiku nego je reciklirati. Ali postoje dve stvari koje to mogu promeniti: globalno zakonodavstvo koje se bavi zagađenjem plastikom i nove tehnologije čiji je cilj recikliranje i prenamena upotrebljene plastike.
Sve veći broj zajednica i organizacija za očuvanje prirode traž od predsednika Džoa Bajdena da poduzme mere za rešavanje krize zagađenja plastikom. Editorijal Los Anđeles Tajmsa je takođe pozvao predsednika Bajdena da preuzme vođstvo u zalaganju za postizanje globalnog sporazuma unutar zemalja Grupe sedam (G7).
Raste podrška globalnom sporazumu o zagađenju plastikom. Koji je poput Pariskog klimatskog sporazuma, čiji je cilj smanjenje emisije ugljenika. Više od dve trećine država članica UN-a i EU su izjavile da su otvorene za sporazum o zagađenju plastikom.
Klimatski sporazumi su pokrenuli inovacije u oblasti smanjenja emisije ugljenika. Sporazumi o zagađenju plastike mogli bi učiniti isto za proizvodnju, upotrebu i ponovnu upotrebu plastike.
Izvor: Forbes
