Jedan od Šelovih prvih projekata je razvoj ogromnog plutajućeg vetroparka jačine 1,4GW u vodama Južne Koreje nazvanog MunmuBaram. Ovakav projekat svakako odgovara i Južnoj Koreji, čije vlasti žele da udeo obnovljivih izvora energije u proizvodnji električne energije dostigne 20% 2030. godine, sa 7,6% 2017. godine.
Kinezi najavljuju izgradnju džinovske vetroturbine, visoku 264 metra. Kako se tehnologija razvija, veličina turbina se povećava. I druge kompanije se nadmeću, povećavajući veličinu vetrogeneratora na moru. Ali, sa povećanjem razmera turbina i vetroelektrana na moru, sve je veći i njihov uticaj na morske ekosisteme.
Najveća plimna turbina na svetu, jačine 2MW, otpočela je sa proizvodnjom električne energije, koju distribuira u energetski sistem Škotske. Procene su da njen kapacitet zadovoljava oko 2.000 domaćinstava. Ovakav uspeh inženjerske kompanije Orbital Marine Power predstavlja podstrek za brojne projekte zelene energije, koji bi trebalo da se realizuju u budućnosti na morskim obalama Velike Britanije.
Iran u rezervi ima oko 69 miliona barela nafte uskladištene na moru i još 54 miliona barela na kopnu, spremnih za isporuku kupcima čim sa SAD postignu sporazum o ukidanju sankcija. Najveći potencijalni kupci su Indija i Kina. Ipak, iranska nafta neće biti dostavljena kupcima odmah nakon ukidanja američkih sankcija jer, kanali plaćanja moraju biti čisti, kao i sve druge formalnosti, da bi trgovanje bilo legitimno.
Dronovi bi mogli pomoći u smanjenju troškova pronalaženja odgovarajućih lokacija za kapacitete pomorskih izvora obnovljive energije. Bespilotne letelice treba da se koriste u ispitivanjima podvodnih plimnih struja u Škotskoj i Velsu, a istraživanje će predvoditi stručnjaci Univerziteta Higlands and Islands (UHI). U toku je i istraživanje da se pored satelita dronovi koriste i za pronalaženje plastike u morima.
Sa približavanjem samita UN o biodiverzitetu 2021. je proglašena super godinom za biodiverzitet. Kao deo svog doprinosa, Evropska komisija priprema zakonodavstvo za uvođenje pravne zaštite 30% kopna i mora u Evropi jer, poslednji izveštaj o stanju prirode, objavljen u oktobru 2020. godine, upozorava da je biodiverzitet u kritičnom padu – više od 60% vrsta ima status „slab“ ili „loš“, a najugroženije su ribe i vodozemci.
