Privredna komora Slovenije trenutno podržava nekoliko projekata u području vodonika, među kojima je i projekat Dolina vodonika Severnog Jadrana. Nemačka Vlada pripremila je okvir za jačanje proizvodnje vodonika i od 2021. godine je u 62 projekta uložila više od osam milijardi evra. Slovenija i Nemačka su na sličnom putu što se tiče vodonika, poručeno je na Slovenačko-nemačkom danu vodonika, organizovanom u Ljubljani.
Novi Solarisov autobus pokreću vodonične gorivne ćelije koje se napajaju vodonikom i proizvode električnu energiju za pokretanje uz lokalno nultu emisiju ugljendioksida. Laki rezervoari skladište dovoljno vodonika za autonomiju od 350 kilomtara.
Predstavljamo vam retrospektivu događaja vezanih za energetku krizu u celom svetu u proteklih nedelju dana. U tekstu možete pročitati u kratkim crtama na koji način se države celog sveta bore sa trenutnom energetskom krizom.
Nemačka ministrka istraživanja Betina Štark-Vatzinger želi da Nemačka dobije zalihe takozvanog zelenog vodonika iz Australije do 2030. godine.
Ultramoderni i klimatski prihvatljivi brodovi norveške kompanije Havila Kystruten neće prevoziti električne, hibridne, a ni automobile na vodonik na svojim putničkim i turističkim linijama. Mogući požari na ovim automobilima zahtevaju mnogo veću i komplikovaniju akciju spašavanja.
Grčke firme PPC, DEPA Commercial i Damco Energy iz Copelouzos grupe zajedno grade elektranu na prirodni gas u Aleksandrupolisu. Na taj način će Aleksandrupolis, gde Gastrade gradi FSRU – Plutajuću jedinica za skladištenje i gasifikaciju, biti energetski čvor za električne i gasne mreže, sa potencijalom za snabdevanja domaćeg i tržišta susednih zemalja u Jugoistočnoj Evropi.
Naftne kompanije ulažu oko 6,5 milijardi evra u takozvani „niskougljenični” plavi vodonik, kako bi očistile svoje proizvodne procese. To je dvostruko više od ulaganja u proizvodnju zelenog vodonika i e-goriva, koji bi mogli da se koriste za čišćenje u sektoru vazduhoplovstva i brodarstva, pokazuju nedavne studije.
Naučnici širom sveta godinama istražuju vodonik kao gorivo, mnogo pre nego se dogodio problem se snabdevanjem prirodnim gasom iz Rusije. Po patentima je Japan na prvom mestu, ali ni Nemačka, Francuska ni EU generalno ne stoje loše. Do komercijalne upotrebe zelenog vodonika stoji još još mnogo prepreka.
Problem s vodonikom predstavlja to što, kada iscuri u atmosferu, smanjuje koncentraciju molekula koji uništavaju gasove staklene bašte koji su već tamo, a to potencijalno doprinosi globalnom otopljavanju. Samo 10% curenja vodonika u lancu vrednosti potpuno briše ekološke benefite.
Početkom decembra ove godine godine operatori gasnih transportnih sistema Slovenije, Austrije i Hrvatske – kompanije Plinovodi, Gas Connect Austria i Plinacro, potpisali su Memorandum o razumevanju. Potpisanim dokumentom usaglašen je stav da proširenje i razvoj cevovodne infrastrukture za transport vodonika između ove tri zemlje, predstavlja zajednički interes.
Evropa gotovo 90 odsto vodonika dobija zahvaljujući proizvodnji iz fosilnih izvora. Cilj strogih dekarbonizacijskih zahteva koji su sveprisutni u mnogim evropskim aktima, dokumentima i osveženim planovima jeste da se to promeni, odnosno da se njegova proizvodnja iz fosilnih goriva zameni onom iz obnovljivih izvora.
Nemačka je na klimatskoj konferenciji u Egiptu u utorak najavila da će sa 550 miliona evra u inostranstvu subvencioniasati projekte vezane za upotrebu vodonika kao energenta.
