Nedostatak materijala za proizvodnju baterija koji se očekuje u bliskoj budućnosti će verovatno igrati na ruku kineskim fabrikama za reciklaranje, koje se nalaze u blizini većine svetskih proizvodnih pogona. Sam nedostatak materijala će svakako pomoći u rebalansu trenutne situacije, u kojoj su novi proizvodi jeftiniji od recikliranih.
Skok cena aluminijuma, čelika kao i povećani troškovi isporuke, svakako će uticati na prizvodnu cenu solarnih panela navedeno je u izveštaju Američke konsultantske kompanije Wood Mackenzie. Ovaj nagli porast cena trebalo bi da pokaže svoj uticaj tek tokom 2022. godine, jer se smatra da mnoge kompanije imaju dovoljnu zaliha za proizvodnju do kraja ove godine.
Samsung se obavezao, i ispunio, da će do 2020. za proizvodne procese u Kini, Evropi i SAD koristiti 100% zelenu energiju. Greanpeace smatra da je to mali korak i traži istu politiku i u fabrikama u Vijetnamu i Južnoj Koreji, zemljama koje iz fosilnih goriva proizvode električnu energiju i koje, čak, najavljuju nove elektrane na ugalj.
U SAD investitori u kapacitete solarne energije iz godine u godinu postavljaju nove rekorde. U poslednje 3,5 godine SAD su uspele da udvostruče solarni kapacitet. Konsultantska kompanija Wood Mackenzie smatra da će solarna industrija i ubuduće obarati godišnje rekorde proizvodnje električne energije iz solarnih resursa.
Zagađenje plastikom je jedna od najvećih pretnji sa kojom se suočava naša planeta. Sa povećanjom potrošnjom i proizvodnjom, plastika polako ali sigurno povećava svoj uticaj na zagađenje planete i klimatske promene. Rešenje se nazire u reciklaži i smanjenju proizvodnje plastike iz tzv. čistih polimera, pokazuje analiza čiji akteri su i Vud Mekenzi, Londonska škola za ekonomiju i Institut za životnu sredinu u Stokholmu.
Naftovodi iz Permskog basena – najvećeg američkog polja naftnih škriljaca u Teksasu i Novom Meksiku su zbog uticaja pandemije na potražnju i proizvodnju nafte iz škriljaca poluprazni a Rojters piše da je sa 13 miliona barela dnevno američka proizvodnja sirove nafte pala na oko 11, uz procenu da se situacija neće popraviti ni naredne godine.
Zbog pada potražnje za naftom u postkovid eri barel će pojeftiniti na 40 dolara do 2030. ako države istraju u postizanju klimatskih ciljeva, procenjuju analitičari Vud Mekenzija, upozoravajući da će se do 2050. godine nafta tipa Brent prodavati po ceni od 10 do 18 dolara za barel. Prirodni gas, fosilno gorivo koje najmanje zagađuje, ipak će proći bolje od nafte, jer će zameniti ugalj u proizvodnji električne energije.
