Dvadeset kompanija odgovorno je za proizvodnju više od polovine celokupnog plastičnog otpada za jednokratnu upotrebu na svetu, podsticanje klimatske krize i stvaranje ekološke katastrofe, otkriva novo istraživanje. Među svetskim preduzećima odgovornim za 55% otpada koje čini plastična ambalaža na planeti su i državne i multinacionalne korporacije, uključujući naftno gasne gigante i hemijske kompanije, prema novoj sveobuhvatnoj analizi čiji autori su, između ostalih, Vud Mekenzi (Wood Mackenzie), Londonska škola za ekonomiju (London School of Economics) i Institut za životnu sredinu u Stokholmu (Stockholm Environment Institute).

Indeks proizvođača plastičnog otpada prvi put otkriva kompanije, proizvođače polimera koji postaju odbačeni plastični predmeti (ne recikliraju se), od maski za lice do plastičnih kesa i boca, koji na kraju svog kratkog (korisnog) veka upotrebe zagađuju okeane, spaljeni su ili bačeni na deponiju.

Zemlje – najveći proizvođači plastičnog otpada za jednokratnu upotrebu po osobi 2019. godine / Izvor: KPMG

Detaljno istraživanje je otkrilo da je Australija na listi zemalja koje proizvode najviše plastičnog otpada za jednokratnu upotrebu po glavi stanovnika, ispred Sjedinjenih Država, Južne Koreje i Britanije.

Najveći zagađivač EksonMobil

Ekson-Mobil (ExxonMobil) je najveći zagađivač plastičnim otpadom za jednokratnu upotrebu – doprinosi sa 5,9 miliona tona globalnoj planini otpada, zaključuje se u analiza partnera među kojima su Vud Maekenzi, Londonska škola ekonomije i Stokholmski institut za zaštitu životne sredine. Najveća kompanija za hemikalije na svetu, Dau Džons (Dow Jones), sa sedištem u SAD, stvorila je 5,5 miliona tona plastičnog otpada, dok je kinesko preduzeće za naftu i gas, Sinopec, odgovoran za 5,3 miliona tona.

Jedanaest kompanija koje zagađuju ima sedište u Aziji, četiri u Evropi, tri u Severnoj Americi, jedna u Latinskoj Americi i jedna na Bliskom Istoku. Njihovu proizvodnju plastike finansiraju vodeće banke, među kojima su glavni Barkli (Barclays), HSBC, Banka Amerike (Bank of America), Sitigrup (Citigroup) i Džej-Pi Morgan Čejs (JPMorgan Chase).

Bankarski krediti proizvođačima polimera za plastiku za jednokratnu upotrebu / Izvor:KPMG

Globalne otpadne planine

Ogroman otisak plastičnog otpada vodećih 20 svetskih kompanija iznosi više od polovine od 130 miliona metričkih tona plastike za jednokratnu upotrebu, koja je bačena 2019. godine, otkriva analiza. Plastika za jednokratnu upotrebu izrađena je gotovo isključivo od fosilnih goriva, što je pokretač klimatske krize, a budući da ona predstavlja jedan od najtežih predmeta za recikliranje. Na kraju dolazimo do toga da se stvaraju globalne otpadne planine. Samo 10% -15% plastike za jednokratnu upotrebu se reciklira širom sveta svake godine.

Al Gore, ekolog i bivši američki potpredsednik, rekao je da revolucionarna analiza otkriva kako kompanije za fosilna goriva žure da se prebace na proizvodnju plastike, jer se dva njihova glavna tržišta – transport i proizvodnja električne energije dekarbonizuju.

„Budući da se većina plastike proizvodi od nafte i gasa – posebno od gasa dobijenog iz škriljaca – proizvodnja i potrošnja plastike postaju značajan pokretač klimatske krize. Štaviše, plastični otpad koji nastaje – posebno od plastike za jednokratnu upotrebu – gomila se na deponijama, pored puteva i u rekama koje nose ogromne količine u okean“, rekao je Gore.

Kriza plastičnog otpada raste svake godine. U narednih pet godina globalni kapacitet za proizvodnju čistih polimera za plastiku za jednokratnu upotrebu mogao bi da poraste za više od 30%. Očekuje se da će do 2050. godine plastika činiti 5% -10% emisije stakleničkih gasova.

„Ekološka katastrofa nagoveštava: većina nastalog plastičnog otpada za jednokratnu upotrebu završiće kao zagađenje u zemljama u razvoju sa lošim sistemima upravljanja otpadom“, rekli su autori izveštaja.

U Izveštaju se navodi da je industriji plastike širom sveta decenijama bilo dozvoljeno da posluje sa minimalnim propisima i ograničenom transparentnošću. Kako kažu: „Ove kompanije su izvor plastične krize za jednokratnu upotrebu: njihova proizvodnja novih čistih polimera iz sirovina nafte, gasa i uglja povećava dinamiku stvaranja  otpada u industriji plastike.“

Izveštaj upozorava da ovo podriva prelazak na kružnu ekonomiju, uključujući proizvodnju recikliranih polimera iz plastičnog otpada, ponovnu upotrebu plastike i upotrebu zamenskih materijala. Samo 2% plastike za jednokratnu upotrebu napravljeno je od recikliranih polimera 2019. godine.

„Zagađenje plastikom je jedna od najvećih i najkritičnijih pretnji sa kojom se suočava naša planeta. Trenutni izgledi će se pogoršati i jednostavno ne možemo dozvoliti da ovi proizvođači plastike dobijene iz fosilnih goriva nastave svoju proizvodnju. Pošto se naši okeani guše i plastika utiče na naše zdravlje, moramo da vidimo čvrstu intervenciju proizvođača, vlada i sveta finansija da bismo prekinuli ciklus neaktivnosti“, kaže dr Endrju Forest , predsednik Fondacije Mindero (Minderoo).

Izvor: Guardian