Bosna i Hercegovina će uskoro dobiti izmenjen Zakon o PDV-u i Zakon o akcizama. IZ Uprave za indirektno oporezivanje (UIO) objašnjavaju da će se izmenama i dopunama Zakona o PDV-u ispuniti pravila Evropske unije.

Ekonomski analitičar Damir Bećirović za Klix.ba kaže kako njemu nije čudno da u tim predlozima nema nikakvih suštinskih izmena koje bi pomogle privredni oporavak u ovom pandemijskom i nada se uskoro postpandemijskom periodu.

„Svaka izmena zakona iz domena poreza kod nas znači nova opterećenja za privredu. Ima tu nekih tehničkih izmena koje su i dobre, ali ništa suštinski bitno. Posebno mi je nelogično da mi, umesto da u doba recesije imamo ekspanzivnu fiskalnu politiku, radimo suprotno i, naprimer, povećavamo bazu proizvoda na koje se primenjuju akcize. Kada je reč o izmenama Zakona o akcizama, mislim da je ovde dominantan fiskalni razlog za izmene ovog zakona. Ko od nas može verovati da je kod uvođenja akciza za lož-ulje i ugalj bio važan ekološki razlog, jer je istovremeno na toj listi i prirodni gas. Bio bih sretan da nisam u pravu, te da svi ti novi akcizni prihodi budu namenski usmeravani isključivo u ekološke ili zdravstvene svrhe”, kaže Bećirović.

Ekonomista i zastupnik Socijaldemokratske partije (SDP) BiH u Domu naroda Federacije BiH Aner Žuljević za portal Klix.ba kaže kako se vladajuća politika u ovoj zemlji odlučuje za promenu zakona samo kad nestane novca, da bi dodatno pljačkala vlastite građane, a sve to gotovo uvek pravda usaglašavanjem s EU i efikasnošću institucija.

„Praktična iskustva su takva da građani u ovoj zemlji već plaćaju previše po raznim poreskim osnovama, a dobijaju jedno veliko ništa. Da ne govorimo kako građani po zakonu plaćaju jedno, a politika novac usmerava u drugo, pod okvirom redovnih budžetskih prihoda”, kaže Žuljević.

Izdvaja primer Hrvatske, koja za zdravstvo odvaja 32 posto od ukupnih prihoda od akciza na duvan i alkohol ili oko 150 miliona evra godišnje.

„Vlastodršci bi mogli malo razmisliti da u ovoj zemlji konačno realizuju celovitu i sveobuhvatnu poresku reform, koja će pritisak države skinuti s leđa poslodavaca i radnika – kroz kombinaciju manjih poreskih opterećenja s nužnom racionalizacijom države, jer smo već predugo pogubili kompas. Konkretno, da smanje poreski pritisak na plate, oslobode novac za rast minimalne plate i omoguće dostojanstven život za 60 posto građana. Takva mera će povećati potrošnju, rast će i PDV, a bićemo i konkurentniji u smislu poslovnog ambijenta, čime će se legalizovati i siva zona”, komentariše Žuljević.

Dodaje kako podržava to da se luksuz dodatno oporezuje, stopom od 30 posto i više, ali da se zakonodavac malo pozabavi i nižom stopom za određene životne artikle, ako već ne može nulta.

„Više od 20 godina nam prodaju priču kako je više stopa opasno zbog evazije poreza. U ovoj zemlji postaje opasno preživeti s ovakvim poreskim sistemom i uslovima života. Mi smo država apsurda i socijalnog disbalansa, u kojoj je davno umrla solidarnost. Nama jedan državni parlamentarac finansijski vredi 10 radnika s minimalnom platom ili 10 penzionera. Na tim osnovama kroz poreski sistem i predatorsku državu kreirali smo sistem koji se dugoročno socijalno urušava", naveo je Žuljević istčući da jedni dobijaju više nego što im treba i što objektivno zarade, a onima koji se „ubiše od posla” treba šest meseci da rade da zarade mesečnu potrošačku korpu. „Ili ćemo se reformisati ili ova država kao servis građana i treba da propadne. Vreme je da se tačno utvrdi da ono što građani odvajaju za putarinu završi u putnoj infrastrukturi, a ne da nam svakodnevno ljudi ginu na lošim drumovima, zato što je neka politika odlučila da deo sredstava prenameni za svoje izborne apetite. Ista stvar je i s akcizama na duvan i alkohol, koji bi trebalo da delom namenski završe u zdravstvu…", zaključio je Žuljević.

Struja, ugalj i prirodni plin postaju akcizni proizvodi

Makroekonomski analitičar Faruk Hadžić istiće da nova rešenja utvrđena prednacrtom imaju svoje dobre, ali i loše strane. Kako je rekao, ima nekoliko dobrih rešenja, koja se prije svega tiču ukidanja akciza.

„Dobra strana je to da če se kroz ovaj zakon ukinuti akciza na denaturisani alcohol, koji se koristi u proizvodnji i preradi neprehrambrenih proizvoda (npr. dezinfekcionih sredstava). Struka je još prošle godine uputila u proceduru zakon koji je na kraju oboren u Domu naroda, kojim bi se ova akciza ukinula”, napisao je Hadžić.

Hadžić je istakao kako bi se na kraju ovakvim zakonskim rešenjima pružila prilika da se razvije jedna cela industrija kozmetike što sada, prema ovim zakonskim rešenjima, nije moguće. Međutim, zabrinut je što se s ovakvim rešenjima planira uvođenje novih akciznih proizvoda.

„Loša strana je što se planira uvođenje novih akciznih proizvoda, poput električne energije. Istina, navedeno je da bi od naplate bili izuzeti prirodni gas i kruta goriva, koji se koriste u domaćinstvima, prirodni gas koji se koristi kao pogon za motorna vozila, električna energija koja se koristi u domaćinstvima, te električna energija koja u procesu proizvodnje čini više od 50 posto troška proizvoda”, naglašava Hadžić upozoravajući da je „ipak, izvesno da bi na ovaj način moglo doći do povećanja cene struje za privredu, a time do rasta troškova proizvodnje, što će se opet odraziti na veću cenu proizvoda i rast troškova života. Za sada nije poznato da li će prikupljena akcizna sredstva novim zakonom namenski usmeravati, npr. akcize na duvan u zdravstveni sektor, akcize na gorivo za putogradnju, akcize na električnu energiju u ekologiju i slično”.

Na kraju Hadžić je istakao kako ovakav zakon mora imati jasnu namenu i cilj u koji će se sredstva usmeriti.

„Ukoliko novi zakon ne bude ponudio jasnu namenu – gde će se ova sredstva usmeriti, onda će imati isključivo funkciju da uzme što više para iz džepova građana i privrede, kako bi se nastavio održavati preglomazni i neefikasni državni apparat”, zaključio je Hadžić.