Višestruka zarada evropskih rafinerija

Od aktuelne energetske krize, podgrejanje ratom u Ukrajini, ne zarađuje samo Rusija, kao što neki tvrde, već i evropske energetske kompanije. Izgleda da su rafinerije posebno na dobitku. Do toga je došlo zbog smanjenih prerađivačkih kapaciteta, nakon obustave prerade u ruskim pogonima, što je, opet, dovelo do enormno visokih cena goriva.

Rusija je u prvih 100 dana rata u Ukrajini od izvoza fosilnih goriva zaradila 93 milijarde evra. Većina fosilnih goriva upućena je u Evropsku uniju, a prosečna izvozna cena bila je oko 60% viša nego lani, pokazalo je novo istraživanje. Naime, prema izveštaju nezavisnog Centra za istraživanje energije i čistoću vazduha (CREA) u Finskoj, čak 61% izvoza ruskih fosilnih goriva otišlo je u Evropsku uniju – za oko 57 miliona evra.

Najveće pojedinačne zemlje uvoznice ruskih fosilnih goriva su Kina (12.6 milijardi evra), Nemačka (12.1 milijardi evra) i Italija (7.8 milijardi evra), navodi se u izveštaju koji je objavio AFP.

Rekordni prihodi od fosilnih goriva

Najviše ruskih prihoda od fosilnih goriva odnosi se na sirovu naftu (46 milijardi evra), a potom sledi gas koji Rusija izvozi gasovodima, naftni derivati, prirodni gas (LNG) i ugalj.

Iako je ruski izvoz fosilnih goriva opao u maju, jer su mnoge zemlje i kompanije smanjile uvoz ruskih energenata zbog invazije na Ukrajinu, globalni rast cena fosilnih goriva nastavio je da puni ruski budžet, pa su ruski prihodi od fosilnih goriva dostigli rekordne nivoe.

Kako se navodi u pomenutom izveštaju, ruske cene fosilnih goriva za izvoz su, u proseku, 60% više nego lani. Neke zemlje, poput Kine, Indije, Ujedinjenih Arapskih Emirata, povećale su uvoz fosilnih goriva iz Rusije.

„Dok EU razmatra strože sankcije Rusiji, Francuska je povećala svoj uvoz i postala najveći kupac prirodnog gasa na svetu“, izjavila je analitičarka CREA-e Lauri Myllyvirta, i dodala: „S obzirom na to da se većina tih nabavki ne odnosi na dugoročne ugovore, to znači da je Francuska svesno odlučila da koristi ruske energente nakon invazije na Ukrajinu.”

Smanjeni preradjivački kapaciteti

Zanimljivi podaci stižu kada je reč o rafinerijskoj preradi. Rafinerije nafte trenutno zarađuju gotovo pet puta više od proizvodnje benzina i osam puta više od proizvodnje dizela, nego pre godinu dana. Do toga je došlo zbog smanjenih prerađivačkih kapaciteta, nakon obustave prerade u ruskim pogonima.

Pre rata u Ukrajini, veliki deo  benzina i dizela koje je Evropa trošila, proizvodio se u ruskim rafinerijama i uvozio tankerima.

Iako isporuke nisu u potpunosti prekinute, iz Rusije danas stižu daleko manje količine goriva, jer su ih kupci izbegavali i pre nego što su Rusiji uvedene sankcije zbog rata u Ukrajini.

Bez rezervnih kapaciteta

Naime, zalihe goriva bile su niske pre invazije, a kapaciteti za preradu već tada nisu bili dovoljni. Sektor proteklih godina nije bio preterano profitabilan i privlačio je malo ulaganja. Zbog toga nije bilo dovoljno rezervnih kapaciteta koji bi nadoknadili izgubljene ruske derivate, objašnjava BBC.

Sektoru koji je već radio punim kapacitetom, smanjeno snabdevanje iz Rusije donelo je nove poslove, a manjak kapaciteta, zajedno s visokim cenama sirove nafte, rezultirao je rekordno visokim cenama goriva.

Rast rafinerijskih marži

S obzirom da kapaciteta za preradu nema dovoljno, rafinerijske marže, razlika između troška nabavke nafte i prihoda od prodaje derivata, značajno su porasle.

„Radi se o pravoj krizi u pogledu kapaciteta industrije za proizvodnju tih goriva, koja se u velikoj meri ogleda u veleprodajnoj ceni dizela i benzina. Rafinerije trenutno „štancuju” novac, kaže za BBC viši analitičar u kompaniji OilX Neil Crosby.

Pet i osam puta više

Podaci kompanije Refinitiv potvrđuju da je prerada nafte danas mnogo profitabilnija, u odnosu na pre 12 meseci.

Na dan 8.juna prošle godine, rafinerije su na proizvodnji benzina zarađivale 9,26 dolara po barelu, a na proizvodnji dizela 6,84 dolara po barelu. U prošlu sredu , 8. juna, rafinerijska zarada na benzinu iznosila je 43,11 dolara – skoro pet puta više nego prošle godine, i 51,13 dolara na dizelu –  gotovo osam puta više.

Izvor: Seebiz

Facebook
Twitter
LinkedIn
Email
Odštampaj

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Logo

Newsletter

Možda će Vam se svideti:

Logo

Energija Balkana

Newsletter

Nedeljni pregled vesti

Najava Konferencije

21. decembar 2022.