Cene nafte su u petak 15. oktobra dostigle trogodišnji maksimum, iznad 85 dolara po barelu. Na cene su uticale prognoze o nedovoljnoj ponudi, koja će se javiti u narednih nekoliko meseci. Uzrok je potražnja koju podstiče ublažavanje mera ograničenih putovanja, koje su bile uvedene zbog koronavirusa.

Fjučersi nafte Brent su porasli 86 centi ili 1% na 84,86 dolara po barelu. Nafta u ugovorenom mesecu koštala je 85,10 dolara za barel. To je najviši nivo od oktobra 2018. godine. Nedeljni rast iznosio je 3%, što je njegov šesti uzastopni nedeljni rast.

Fjučersi sirove nafte američkog Zapadnog Teksasa (WTI) porasli su 97 centi, ili 1,2%, na 82,28 dolara po barelu. To je nedeljni porast od 3,5% , a osmi uzastopni nedeljni rast.

Potražnja je porasla zbog oporavka od pandemije COVID-19. Dodatno povećanje su izazvali proizvođači elektručne energije koji su se sa skupog gasa i uglja prešli na mazut i dizel.

SAD i OPEK+ i vremenske prilike utiču na cenu nafte

Bela kuća je saopštila da će ukinuti ograničenja putovanja COVID-19 za potpuno vakcinisane strane državljane od 8. novembra, što bi trebalo da poveća potražnju za mlaznim gorivom.

U međuvremenu, očekuje se da će nagli pad zaliha nafte u Sjedinjenim Državama i zemljama članicama Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj nastaviti da ograničava globalne zalihe.

„Biće potrebna tri događaja da poremete ovaj rast cena nafte: da OPEK+ neočekivano povećava proizvodnju, toplo vreme pogađa severnu hemisferu, i da Bajdenova administracija iskoristi strateške rezerve nafte“, rekao je Edvard Moja, viši tržišni analitičar u OANDA.

Američke energetske kompanije su ove nedelje, šestu nedelju za redom, dodale platforme za naftu i gas, jer su visoke cene sirove nafte nagnale proizvođače da se vrate na bušotinu.

Broj američkih bušotina za naftu i gas – rani pokazatelj buduće proizvodnje, porastao je u nedelji do 15. oktobra za 10, na 543. To je najviši nivo od aprila 2020. godine, saopštila je u petak kompanija za energetske usluge Baker Hughes Co (BKR.N).

Međunarodna agencija za energetiku je u četvrtak saopštila da se očekuje da će energetska kriza povećati potražnju za naftom za 500.000 barela dnevno (bpd).

To bi dovelo do jaza u snabdevanju od oko 700.000 barela dnevno do kraja ove godine. A jaz će potrajati sve dok OPEK i saveznici, zajedno zvani OPEK+, ne povećaju ponudu, kako je planirano u januaru.

Izvor: Reuters