Ruska invazija na Ukrajinu je poremetila energetska tržišta krajem prošlog meseca. Većina ljudi je osetila posledice na pumpama, jer su cene goriva skočile.

Izgleda da bi skok cena energije, koji prazni novčanike, mogao da se završi ranije nego što mnogi misle. Barem se čini da to sugerišu tržišta fjučersa i neke osnovni ekonomski pokazatelji.

Cena nafte tipa Brent nedavno je skočila na 114,70 dolara po barelu, 29% više od početka februara. Razlog za skok bio je, uglavnom, rat u Ukrajini. Isto tako, nedavno su cene benzina u SAD sa cene 3,61 od pre mesec dana, skočile na prosečnih 4,25 dolara po galonu.

Međutim, postoje stvari koje se dešavaju ispod površine i koje ukazuju da je na vidiku olakšanje za potrošače – koji nemaju novca na pretek. Prvo, cene nafte su daleko niže od maksimuma, koji su tokom prvih dana rata dostignuti, kada je barel vredeo blizu 130 dolara. Niže cene sirove nafte bi u relativno kratkom roku trebale da dovedu do nižih cena goriva za automobile.

Fjučersi za decembarsku isporuku oko 100 dolara po barelu

Drugo, čini se da tržišta fjučersa konstantno opadaju (do kraja godine), što znači da bi cene trebalo da nastave da padaju. Septembarskim fjučersima ugovora za Brent je nedavno trgovano za 107 dolara po barelu, dok se onima od decembra trgovalo nešto iznad 100 dolara.

Ima još dobrih vesti. Ekonomija vađenja nafte ukazuje da će svet verovatno videti skok u proizvodnji.

„Praktično svaki barel koji se može izvući na površinu je profitabilan po ceni od 100 dolara, tako da proizvođači rade prekovremeno kako bi uvećali proizvodnju“, navodi se u nedavnom izveštaju finansijskog časopisa Bulsei Brif.

Povećanje nivoa proizvodnje trebalo bi da pomogne da se popuni jaz u snabdevanju, koji je procenjen na pet miliona barela, a koji je nastao kada je svet sankcionisao ruski izvoz, nastavlja se u izveštaju.

Vredi ozbiljno shvatiti autora Bulsei Brifa, Adama Džonsona. On je bivši profesionalni trgovac naftom.

Povrh toga, naftni kartel OPEK (Organizacija zemalja izvoznica nafte) mogao bi uskoro da odluči da odobri povećanje proizvodnje sirove nafte. Iako postoji određeno nezadovoljstvo među ključnim državama članicama, takođe će biti pritiska od strane SAD na najvećeg proizvođača OPEK-a Saudijsku Arabiju. Saudijska Arabija je kroz istoriju imala bliske odnose sa Amerikom. Ostaje da se vidi kako će se to tačno odigrati. Međutim, čini se da je dobra vest da nema govora o smanjenju proizvodnih kvota OPEK-a, što znači da se situacija sa snabdevanjem neće pogoršati.

Izvor: Forbes