U Hrvatskoj su sa Novom godinom stigle i nove cene goriva. Osnovni benzin evrosuper 95 košta 1,33 evra (10,02 kune) po litri, a dizel 1,47 evra (11,08 kuna). Nakon što je Vlada objavila nove cena goriva, mali distributeri su poručili da sa svakim prodatim litrom goriva i njegovom većom cenom, više zarađuje jedino i isključivo država, a trgovci naftnih derivata pri tome propadaju upravo zbog odluka Vlade, objavio je HRT.

Mali distributeri su poručili da Vlada i najnovijom odlukom o ograničenju cena naftnih derivata nastavlja da sistematski uništava preduzetništvo, preduzetnike i njihove zaposlene u Hrvatskoj.

Država najviše zarađuje

„Pojednostavljeno rečeno, država od goriva zarađuje više od uvoznika, proizvođača i rafinerija sirove nafte, kao i trgovaca, skladištara i prevoznika naftnih derivata zajedno“, rečeno je iz Udruženja malih distributera goriva, dodajući da oni žele najniže cene goriva za građane, ali da cena zavisi od države.

„Želimo najnižu cenu goriva za građane, ali cena zavisi isključivo od stava države koja, ne samo da se nije odrekla dela zarade, nego ostvaruje rekordne zarade na tuđem radu. Nakon stabilizacije cena, država se može da se odrekne dela koji prikuplja od prodaje naftnih derivata i da tako stvarno pomogne i građanima i Kompanijama, napisali su u saopštenju.

Na marginama

„Mali distributeri pozvali su Vladu da objavi podatke o prihodima državnog budžeta iz akciza i poreza na naftne derivate u poslednjih godinu dana i da hrvatskim građanima objavi iznos koji su uzeli iz džepova građana”, stoji u njihovom saopštenju.

Građani moraju biti svesni da bi bez državnih nameta benzin koštao 4 kune, a dizel 5 kuna. Za skupe derivate krivi su isključivo akcize i porezi države, istakli su mali distributeri.

Mali distributeri uputili su Ustavnom sudu požurnicu kako bi što pre uzeli u razmatranje njihov zahtev za ustavnost uredbi o maloprodajnim cenama goriva.

Predsednik Udruženja malih distributera goriva Armando Miljavac rekao je da još nemaju nikakav odgovor i da i dalje posluju po uslovima koji nisu zadovoljavajući da bi mogli da podmire potrebe za održavanje normalnog poslovanja.

„Imamo i problem diskriminacije. Mi smo maltene na marginama svih ekonomskih događanja, radimo s gubitkom 14 meseci, niko ne vodi računa o nama kao delu preduzetništva, nas koji smo godinama stvarali svoje firme, uložili sav svoj kapital i život, rekao je Miljavac.

Petrol uskladio cene

Kako je preneo HRT, član uprave Petrola Vladimir Kuzmić rekao je da su cene goriva na njihovim benzinskim pumpama pojeftinile u odnosu na prethodni dan.

„Cene na Petrolovim i Croduxovim benzinskim pumpama iznose 1.33 evra po litru za benzin i 1.47 evra po litru za dizel. Cene su usklađene s odredbama uredbe o utvrđivanju najviših maloprodajnih cena naftnih derivata.

Na pitanje zašto su 1. januara na njihovim maloprodajnim objektima cene goriva poskupele, Kuzmić je rekao da je to bilo zato što su „maloprodajne cene korigovali za iznos akcize, jer je vlada 29. decembra donela uredbu o visini akciza na energente i električnu energiju, koja je stupila na snagu 1. januara. Na taj način su akcize vraćene na iznose koji su bili pre regulacije“.

„Iako su cene naftnih derivata pale ispod nivoa od oktobra 2021. godine, kad je uvedena regulacija, mi i dalje imamo regulaciju. Ima ju i Slovenija, ali kod njih je marža regulisana na nivou koji omogućava održivo poslovanje“, rekao je Kuzmić.

Briga o kupcima

„Od samog početka, od oktobra 2021. godine, kada je Vlada prvi put intervenisala, s obzirom da smo svedoci uticaja koji ima COVID i kriza u Ukrajini na cene goriva, Vlada vodi jednu konzistentnu politiku zaštite građana i privrede. Svi moramo da shvatimo da smo deo jedinstvenog sistema čiji je konačni cilj da bude servis građanima i privredi. Pojedina iskakanja, na koja neko eventualno ima pravo, nisu dugoročno isplativa, jer moraju da vode brigu o zadovoljstvu kupaca”, istakao je predsednik uprave Agencije za ugljovodike Marijan Krpan, dodavši da je nepotrebno došlo do situacije s Petrolom.

„Petrol je bio jedina kompanija koja je „iskoristila“ ovu priliku da postupi na način na koji je postupila. Zanimljivo da niko drugi nije našao shodno da to uradi. Kompanije vode provenstveno brigu o svojm kupcima, to je sistem koji mora da bude u balansu“, istakao je Krpan.

Kuzmić je rekao da svakodnevno prati broj izdanih računa i da ne vide nekakav pad.

„Jedan odlazak je pompozno najavljen, ali ne radi se o velikom potrošaču“. Naša najava u sredu je bila vapaj, odraz našeg nezadovoljstva uslovima u kojima poslujemo na tržištu naftnih derivata od oktobra 2021. godine, jer smo neprekidno izloženi regulaciji cena naftnih derivata u različitim oblicima, rekao je Krpan.

Mali distributeri i veliki tržišni igrači

Energetski konsultant Davor Štern istakao je da država ima pravo da određuje uslovde poslovanja na svom tržištu, a kompanije koje se s time ne slažu mogu da zatvore kompanije  ili da odu s tržišta.

„Istovremeno, otvara se pitanje koje je najvažnije – sme li se i može li se izjednačavati položaj malih distributera s velikim igračima na tržištu. Troškovi nabavke sirovine za male su uvek više. Kupuju iz treće ili četvrte ruke, a imaju iste troškove kao i veliki, rekao je ovaj energetski stručnjak i dodao da je došlo vreme da „država napravi razliku između poslovanja za male distributere i da se uvede neki vid olakšica za njih, u odnosu na velike“.