Prošle nedelje INA je dobila novo rukovodstvo, koje će u naredne tri godine voditi ovu poznatu hrvatsku kompaniju. Nova predsednica Upravnog odbora postala je Žuzana Ortutaj, menadžerka sa 25 godina iskustva na različitim poslovima u MOL Grupi. Povod za razgovor sa novom predsednicom UO je kako ona iz nove perspektive gleda na aktuelnu aferu sa HEP-ovim gasom, o poslovanju INE, akviziciju OMV-a i situaciju sa Rafinerijom Rijeka, a otkrila je i planove za budućnost ove kompanije.

Tema koja vas je dočekala na početku vašeg mandata bila je situacija oko regulatornih promena na hrvatskom tržištu gasa. Kako ste doživeli ovu situaciju?

Verujem da tržišne intervencije kreatora politike, uprkos njihovim najboljim namerama, pre ili kasnije stvaraju neželjene anomalije. Gas i struja su posebne robe iz mnogo razloga. Navešću samo neke, ponuda je konstantna, a potražnja sezonska, mogućnost skladištenja je ograničena i otežana. Proizvođači, veletrgovci i distributeri moraju se nositi sa ovim izazovima zajedno sa nesigurnim cenama na tržištu. Što smo bliže tržišnim principima, to bolje je za celu ekonomiju. Iz očiglednih razloga, Ina je izuzetno oprezna kada je u pitanju trgovina gasom. Nastavljamo da se pridržavamo svih propisa i veoma strogih internih politika koje imamo. Ova najnovija promena stvara dodatne izazove jer odmah stupa na snagu i preko noći moramo da pronađemo tržište za značajnu količinu gasa. Uprkos tome, INA će podržati i osigurati nesmetanu implementaciju izmjene propisa na hrvatskom tržištu gasa.

Pretpostavljam da kao bivši član Nadzornog odbora imate širu sliku o poslovanju INE i da dolaskom na čelo kompanije ne ulazite u nepoznato područje?

Upravo tako. Bila sam član Nadzornog odbora dve i po godine i imala sam priliku da upoznam celokupno poslovanje kompanije, ali moja saradnja sa Inom počela je ranije; 2009. i 2010.godine radila sam na projektu optimizacije procesa u INI, čiji je cilj bilo osiguranje finansijske stabilnosti, ali sam i prije toga, od 2003. do 2006. godine, živela u Zagrebu i bila savetnik za trezor glavnog finansijskog direktora INA. Ovog puta ostajem na duži period sa zadatkom da obezbedim dugoročno, stabilno i mirno poslovanje kako bi svi stejkholderi mogli da se fokusiraju na dalji razvoj i rast kompanije.

Koliko se poslovanje nafte i gasa promenilo od tog vremena do danas?

Mnogo, čak ni vaše celokupno izdanje za vikend broj ne bi bilo dovoljno da se u potpunosti objasni kroz šta industrija danas prolazi. Navešću samo najvažnije promene. To je zelena tranzicija koja je zapravo postala neophodnost. Takođe, geopolitički događaji su stavili snažan akcenat na sigurnost snabdevanja, efikasnost i stabilnost snabdevanja energijom. Danas moramo pronaći balans između zelene tranzicije, troškova i snabdijevanja energijom, što nije uvek lako, ali INA pokazuje da i u tome može biti uspešna.

Pomenuti geopolitički događaji pokazali su i značaj Rafinerije nafte Rijeka. U kojoj fazi su tamo radovi na izgradnji postrojenja za tretman teškog otpada?

U modernizaciju riječke rafinerije ulažemo više od 630 miliona evra. Projekat je izuzetno složen; počelo je pre tri godine i nastaviće se još godinu dana. Dnevno je na gradilištu oko 800 radnika i sada smo na 77 odsto završnih radova. Reč je o strateškom projektu, dugoročnom i veoma važnom za održivost rafinerijske prerade u Rijeci. Modernizacija će doprineti većoj proizvodnji dizela, što je važno za snabdevanje Hrvatske i regiona, ali i za smanjenje zavisnosti od uvoznih proizvoda.

Šta je sa curenjem ugljovodonika u Rijeci, problemom koji traje mesecima?

Prošle nedelje sam lično otišla u rafineriju u Rijeci jer smatram da je ono što ostavljamo budućim generacijama veoma važno. Želimo da trajno rešimo ovaj problem, koji nije sada nastao, ali ima istorijski karakter. Već smo započeli izgradnju novih bunara koji će crpiti ugljovodonike deponovane pod zemljom kako bismo sprečili njihovo dalje curenje. Sprovešćemo i sveobuhvatno seizmičko istraživanje kako bismo bolje razumeli podzemlje rafinerije i razloge nastanka curenja. Problem nije od juče i nemoguće ga je rešiti do sutra, pa molim sve zainteresovane za strpljenje, jer se radi o radovima koji zahtevaju temeljan naučni pristup. Ono što je u ovom trenutku najvažnije je da činimo sve što je u našoj moći i da smo odlučni da trajno rešimo ovaj problem.

Kupovina slovenačkog OMV-a završena je prošle nedelje. Da li to daje pristup tržištu i riječkoj rafineriji?

INA nikada nije imala jaču tržišnu poziciju na slovenačkom tržištu nego danas. Ovom akvizicijom povećali smo udeo u zajedničkom preduzeću, koje će se sada zvati MOL & INA d.o.o., sa 7,75 na 33 odsto. Novih 27 maloprodajnih lokacija poslovaće pod brendom INA, a našim kupcima, od kojih mnogi dolaze iz Hrvatske, na raspolaganju će biti više prepoznatljivih lokacija u Sloveniji. Što je najvažnije, Slovenija će biti jedno od glavnih tržišta za plasman proizvoda iz modernizovane Rafinerije nafte Rijeka, koja će izgradnjom novog pogona za preradu teškog otpada proizvoditi oko 13 odsto više dizela od sadašnje količine. Dakle, iskoristili smo sinergijske mogućnosti koje nam pruža pripadnost MOL Grupi i mislim da je ovo veoma dobar posao za INU.

Kakvi su planovi za ulaganja u gasna polja na Jadranu?

Program razvoja postojećih gasnih polja na Jadranu, pokrenut 2019. godine, jedan je od naših najvećih investicionih projekata sa ukupnim potencijalnim ulaganjem većim od 200 miliona evra. Od planiranih 11, do sada je izbušeno sedam bušotina, dve su već u proizvodnji, a za ostale će biti potrebno izgraditi platforme. Tenderi za to su u toku. Ovo vidimo kao dobru priliku za našu proizvodnju gasa, ali moramo biti mudri pre nego što donesemo konačnu investicionu odluku o tome kakve i kolike platforme da gradimo. Moramo da vodimo računa o svim troškovima, od same izgradnje do pogodnosti koje imamo po ugovorima o koncesiji. Okvir mora biti profitabilan i ako se neka od stavki promeni, to može negativno uticati na ovaj projekt, koji nije značajan samo za nas, već i za celokupnu hrvatsku ekonomiju i sigurnost snadbevanja. Ako uspemo da sredimo sve ove okolnosti, gas iz novih bunara može da poteče već 2025. godine.

Nedavno je otvorena solarna elektrana Virje. Mnogi možda nisu očekivali da će se jedna naftna kompanija baviti strujom, i to u komercijalne svrhe. Ima li INA još planova u vezi sa razvojem projekata obnovljivih izvora?

Naravno, imamo planove, ne samo za proizvodnju električne energije, već energije iz obnovljivih izvora u širem smislu. Pored Virja, uskoro ćemo u komercijalnu proizvodnju pustiti i solarnu elektranu u Sisku, koja će proizvoditi dovoljno struje za godišnje potrebe skoro 5.000 domaćinstava. Pored toga, planiramo da pokrenemo proizvodnju obnovljivog vodonika koji će se koristiti u transportu i za sopstvene potrebe. U Sisku razmišljamo o izgradnji bioplinskog postrojenja, a nadamo se uspehu na tenderu za geotermalne izvore koji je u toku. Svojim projektima dokazujemo da INA može i mora biti dio rešenja kada je zelena tranzicija u pitanju.

Kada smo govorili o Sloveniji, pomenuli ste da je brendiranje veoma važno. Da li se upravo to radi sa Fresh Corners-om i da li postoje dodatni planovi u tom segmentu?

U našoj regionalnoj mreži od 500 maloprodajnih objekata imamo više od 105 Fresh Cornera, koji su postali veoma prepoznatljiv brend. Na godišnjem nivou nastavićemo da širimo ovaj koncept za oko 15 odsto. Zadovoljni smo i našim programom lojalnosti INA Loialti, u koji se za manje od tri godine uključilo pola miliona kupaca u Hrvatskoj. Ovo je i pitanje naše strateške transformacije u maloprodaji, jer su benzinske pumpe nekada bile samo mesta za punjenje, a danas kupcima nudimo brojne proizvode i usluge.

Kako vidite poziciju INE na energetskom tržištu za pet godina?

Sve navedene investicije; od Rafinerije Rijeka, severnog Jadrana, geotermalnih izvora i drugih, tada će oni već biti završeni, operativni i u punom proizvodnom kapacitetu. Dakle, ono što možemo očekivati je da će pozicija Ine ostati jednako jaka i da će INA i dalje biti stub hrvatske ekonomije.

Vi ste prva žena na čelu INE. Kako gledate na to?

Tu sam da osiguram da se kompanijom vodi na profesionalan način i verujem da to mogu. Tokom svoje karijere, često sam bila prva žena na poziciji, tako da mi to nije strano. Nadam se da mogu da budem inspiracija svim ženama, a posebno onim mladim ljudima koji su tek na početku karijere, i da im pokažem da trudom, zalaganjem i talentom mogu da ostvare svoje profesionalne ciljeve. Naime, navedene karakteristike ne zavise od pola.

Izvor: Vecernji.hr