Urgencija za urgencijom izlazile su 2017. godine iz Pravobranilaštva Bosne i Hercegovine kako bi se mirnim putem rešio zahtev Hrvatske elektroprivrede (HEP), koja na osnovi predatnih ulaganja u Rudnik i termoelektranu (RiTE) Gacko, traži naknadu od 100 miliona evra. Tadašnji Saziv veća ministara formirao je komisiju za rešavanje spora u kojem su bili predstavnici RiTE Gacko, Pravobranilaštva BiH i nadležnog ministarstva u Republici Srpskoj. Ali je na tome ostalo.

Rodoljubi bez znanja

„Mi smo pregovarali, Hrvati su tražili svoje, ali ne možeš ti da pričaš sa tim ljudima (predstavnici termoelektrane i entitetskih vlasti, op.a.) jer nemaju pojma. Oni su bili tamo rodoljubi koji su se busali u prsa. Oni su to upropastili. I videli ljudi (HEP, op.a.) da nemaju sa kim pregovarati i poslali tužbu“, kaže za DW Mlađen Mandić, koji je u trenutku podnošenja zahteva HEP-a, ali i ostalih tužbi, bio na čelu Pravobranilaštva BiH. Obzirom na sve viđeno kaže da nije pitanje hoće li tužba biti izgubljena ili dobijena, već koliko će se morati platiti Hrvatima.

„To se moglo rešiti za deseti dio iznosa koji ćemo morati platiti. A ako još tome dodamo dva milona evra koje trebaju Bosni i Hercegovini odnosno Republici Srpskoj za sudelovanje u arbitraži, ne treba dalje ništa da vam pričam“, kaže Mandić.

Hrvatska potražuje stotinu milona evra plus kamate na osnovi ulaganja u RiTE Gacko tokom osamdesetih godina. Sve republike tadašnje Jugoslavije ulagale su u one manje razvijene, a BiH je bila na samom vrhu. Hrvati su kao i Slovenci ulagali u energetiku, a gacki gigant bio je jedan od subjekata čiju su izgradnju sufinansirali, uz uslov isporuke jedne trećine električne energije.

Sve je funkcionisalo do početka rata 1992. godine, a Hrvatska sada traži svoje. Prvo su 2017. godine pokušali kroz mirno rešavanje sporova, ali obzirom na to da nije bilo sluha kod vlasti u RS-u u BiH, proces arbitraže je sve izvesniji.

„Na osnovi ulaganja u TE Gacko u vreme SFRJ, HEP smatra da ima određena prava, uključujući potraživanja na ime obeštećenja. Električnu energiju iz te elektrane HEP je preuzimao u razdoblju od 1984. do 1992. godine, kada je BiH, odnosno Republika Srpska, nacionalizovala ulaganje HEP-a“, rekli su za DW iz hrvatske kompanije, podsećajući da su 2017. godine Veću ministara BiH uputili zahtev za mirno rešavanjem spora.

Ucenom protiv arbitraže

„Pravobranilaštvo BiH je tri puta od HEP-a tražilo produžavanje roka za izjašnjavanje, te HEP do danas nije dobio konkretan odgovor na zahtev za mirno rešenje spora, odnosno konkretan predlog eventualne nagodbe“, rekli su u HEP-u, navodeći da više informacija ne mogu davati zbog postupka koji je u teku.

Direktor RiTE Gacko Maksim Skoko kaže da je celi slučaj prebačen na Bosnu i Hercegovinu i da nema više informacija o tome. „To sve ide na BiH, mi nismo u toku što se događa, jer se o tome obaveštava BiH, ne mi kao privredni subjekt. Ja vam zaista nisam sugovornik za ta pitanja“, rekao je Skoko.

Pravobranilaštvo BiH je potvrdilo da je obavešteno o nameri Hrvatske da ide u arbitražu, a vlast Republike Srpske ići će na ucenu ako HEP ostane pri arbitraži.

„Ako Hrvatska ne želi dogovor, onda će dobiti tužbu za hidroelektranu Dubrovnik, koja je znatno veća od njihove za Gacko, rekao je premijer RS-a Radovan Višković i pozvao Hrvatsku da se postigne dogovor bez tužbenih zahteva.

A hidroelektrana Dubrovnik je građena kao deo sistema tri hidroelektrane, Trebinje 1, Trebinje i Trebišnjica. Akumulacijski potencijal je Bilećko jezero i deo infrastrukture nalazi se na teritoriji Republike Srpske. Pre nekoliko godina isto pitanje reciprociteta potegao je i ministar industrije energetike i rudarstva Petar Đokić, rekavši da se i u tom pravcu može ići ako ne dođe do mirnog rešenja spora.

Vrzino hidro-kolo

Ipak, problem je malo dublje prirode ako se vratimo malo više od desetleća unazad. Tadašnji potpredsednik hrvatske Vlade Radimir Čačić i premijer RS-a Aleksandar Džombić dogovorili su 2012. godine na sastanku u Banjaluci formiranje zajedničke kompanije za izgradnju hidroelektrane Dubrovnik 2, vrednosti 170 milona evra. Bilo je predviđeno da hidroelektrana kapaciteta 300 megavata bude izgrađena kod Dubrovnika, a da se obezbeđuje vodom iz Hidroelektrane Trebišnjica.

Iako su obojica najavili završetak radova tri godine kasnije, projekt nikad nije realiziran. Republika Srpska je hrvatskoj strani poslala i ponudu za gradnju hidroelektrane Dubrovnik 2, ali bez odgovora, što je na kraju dovelo do aktiviranja projekta Gornji horizonti, starog više od pet decenija.

Radi se o megaprojektu velikog zahvata u slivu reke Trebišnjice, koji se sastoji iz sedam hidroelektrana i šest akumulacijskih bazena. Realizacija je počela u bivšoj Jugoslaviji sredinom prošlog stoleća, a vlada Republike Srpske uložila je do sada oko 150 miliona maraka u deo sistema Gornji horizonti, Dabar, Nevesinje i Bileća. Postojeća Hidroelektrana Dubrovnik deo je projekta Donji horizonti iz istog razdoblja i čine ga još hidroelektrane Trebinje 1, Trebinje 2, Čapljina i Plat, koje su u sastavu Elektroprivrede Republike Srpske (Trebinje 1,2), Elektroprivrede HZ Herceg Bosne (Čapljina) i Hrvatske Elektroprivrede (Plat).

A ako do arbitraže dođe u slučaju RiTE Gacko, malo je verovatno da će se primjenjivati reciprocitet, smatraju stručnjaci, iako bi sve ovo moglo biti razlog spora. Taj spor će, kaže Mandić, sigurno pripasti Hrvatima, zbog identičnog slučaja koji su Slovenci vodili protiv BiH, potražujući naknadu za ulaganje u Rudnik i Termoelektrane Ugljevik.

Slovenija je tužila i dobila Republiku Srpsku koja mora isplatiti Slovencima 67 miliona evra i osigurati isporuku trećine električne energije dok god je termoelektrana u funkciji. Đokić poručuje da je povoljno okončan spor za Republiku Srpsku, jer da je zahtev prihvaćen u celosti, koji je uz kamatu iznosio preko milijardu evra, to bi već bio problem.

„To bi istog momenta zatvorilo RiTE Ugljevik i ona bi morala otići u stečaj. To bi bio kraj života za Ugljevik“, rekao je Đokić.

Klečanje svima

Prognoze, međutim, nisu dobre u slučaju Gacka jer su Hrvati čekali upravo nedavnu odluku arbitražnog suda u slučaju Ugljevika na koju se mogu pozvati. Ekonomista Svetlana Cenić kaže da ne treba biti previše pametan da se vidi na koju kartu Hrvati igraju.

„Pitanje je samo ko će još tu biti dobar i ko je tu u talu“ , kaže Cenić, ne isključujući mogućost da je sve dogovoreno.

„Vrlo je čudno, jer ovakva pitanja ako se odmah ne dogovore ili je apsolutni idiotizam, glupost i neznanje ili su loše namere. Trećeg nema. Ko je lud da pušta da izgubi i da mora jednu trećinu struje davati, a postoji sukcesija. Pa ulagala je Bosna i Hercegovina u hrvatsko primorje pa što je dobila? Odakle dobija Dubrovnik vodu? I ništa“, kaže Cenić, ističući da u slučaju gubitka svih ovih sporova, „struje za izvoz kojom se toliko hvalimo“, neće biti.

„Naš pozdrav će uskoro biti, klekneš i ko god prođe, od privrede do diplomatije i svih ostalih, obavi prođi“, slikovito objašnjava Cenić stanje u koje je aktualna vlast dovela građane u svim segmentima društva.

Spor od stotinu miliona vodili video linkom

Republika Srpska izgubila je i 90 miliona maraka u arbitražnom sporu zbog jednostranog raskida ugovora o koncesiji za izgradnju hidrocentrala na Vrbasu. Ugovor vredan 165 milona evra je raskinut jednostrano 2015. godine, 11 godina od potpisivanja. Slovenski Vijadukt je pokrenuo zahtev za arbitražu protiv BiH, kao jedinoj mogućoj strani u postupku.

„Ja sam vodio i dobio dve arbitraže. Republika Srpska me isključila iz hidroelektrana Vrbas i izgubili su. Umesto milion sada trebaju platiti sto miliona. Ne možeš objasniti ljudima koji ne znaju ništa, a oni smatraju da je korisno za RS da oni ističu svoj patriotizam. To nema veze sa pravom, pobogu”, kaže bivši pravobranilac Mandić, ističući da je neverovatno kakvi se propusti prave.

„Pa ne treba vam ništa drugo nego podatak da se u sporu sa hidroelektranom Vrbas održali neku konferenciju preko video linka. Zamisli, suđenje koje košta sto miliona održali preko video linka kao da je Zadruga“, kaže Mandić, koji još jednom upozorava da će, ako bude potvrđena arbitraža HEP-a, BiH sigurno izgubiti.

„Žao mi je, ali izgubićemo sigurno. To je bila jedna država, ne znam kako su to podveli uopšte pod međunarodni spor jer je ulaganje bilo u jednu državu. Ali to ovi naši ne mogu shvatiti“, zaključuje Mandić, sa žaljenjem konstatirajući da će lažni patriotizam koji proizlazi iz neznanja pojedinaca, platiti Republika Srpska i građani.

Izvor: DW