Budućnost gasnog sektora Bosne i Hercegovine već godinama se zasniva na projektima dva gasovoda čiji početak realizacije zadire u najosetljivije sfere političkog miljea ove zemlje. Značajan korak u raspletu svojevrsnog gasnog čvora koji čine istočna i južna interkonekcija, viđen je u nedavnoj pozitivnoj odluci Saveta ministara o izgradnji gasovoda u BiH, ali je očigledno da predstoji dug put kako bi se projekti preselili na teren.

Podsećanja radi, nakon što je Savet ministara BiH u maju usvojio nacrte osnova za vođenje pregovora radi zaključivanja Sporazuma između BiH i Republike Srpske o izgradnji gasovoda Nova istočna interkonekcija BiH i Republike Srpske, kao i između BiH i Hrvatske o izgradnji gasovoda Južna interkonekcija, ovu odluku bi trebalo da potvrdi i Predsedništvo BiH.

Međutim, članovi Predsedništva BiH Denis Bećirović i Željko Komšić, konsenzus za izgradnju istočne gasne konekcije uslovljavaju donošenjem Zakona o gasu BiH. Kako je tada navela Radio-televizija Republike Srpske, time se nastoji da se Srpskoj oduzmu nadležnosti u polju energetike. Iz Srpske su pozvali bošnjačke političke aktere da rade u interesu građana, ne samo Srpske već i FBiH.

Južna interkonekcija

I dok pravni stručnjaci iz Republike Srpske tvrde da izgradnja istočne interkonkecije može da počne i bez navedenog uslova, jer, kako kažu, po pitanju tog projekta nije potrebno primenjivati Zakon o postupku zaključivanja i izvršavanja međunarodnih ugovora, već Ustav BiH i Sporazum o uspostavljanju specijalnih paralelnih odnosa između Republike Srpske i Republike Srbije – šta se dešava sa Južnom interkonekcijom?

Prema pisanju Večernjeg lista BiH, gasovod Južna interkonekcija, koji ima strateški značaj za privredne tokove BiH i Hrvatske, ali i jugoistoka Evrope u celini i koji će osigurati preko potrebnu diversifikaciju izvora snabdevanja, predstavlja projekat koji ima jasnu podršku Sjedinjenih Američkih Država i Evropske unije. Kako se navodi, hrvatski ministar trgovine i održivog razvoja Davor Filipović, boraveći nedavno u Vašingtonu, u ulozi uvodnog govornika na godišnjoj konferenciji Atlantskog veća posvećenoj energetskoj bezbednosti centralne i istočne Evrope istakao je neminovnost nastavka energetskih projekata koji uključuju i BiH, pri čemu Hrvatska i SAD podržavaju izgradnju južnog gasovoda kojim bi gas preko Hrvatske dolazio na tržište BiH.

Deo Jadransko-jonskog gasovoda

Inače, gasovod Južna interkonekcija bi bio deo Jadransko-jonskog gasovoda kojim bi se gas dopremao iz Azerbejdžana za balkanske države i prolazio bi kroz Hrvatsku, Crnu Goru, BiH i Albaniju.

Predviđena trasa za ovaj gasovod na teritoriji BiH je Zagvozd (Hrvatska) – Imotski – Posušje – Tomislavgrad – Zenica (BiH), sa odvojkom za Mostar.

Hrvatske deonice južne interkonekcije Hrvatska – Bosna i Hercegovina uključuju deonicu Dugopolje -Zagvozd ukupne dužine 52 km i deonicu Zagvozd – Imotski – granica Hrvatske i Bosne i Hercegovine, ukupne dužine 22 km. Sa bosansko-hercegovačke strane ukupna dužina trase iznosi 169 km. Predviđeni kapacitet interkonekcije je do 1,5 milijardi kubnih metara godišnje, navedeno je na web stranici kompanije Plinacro, koja na ovom projektu saradjuje sa preduzećem BH-Gas.

Uspostavljanje drugog operatera

Upravo, kada je reč o kompaniji koja bi bila izvođač ovog projekta, američki ambasador u BiH Majkl Marfi je prošlog petka prozvao lidera HDZ-a BiH Dragana Čovića da opstruiše realizaciju projekta Južna interkonekcija kojim bi se povezale gasne mreže Hrvatske i BiH i tako eliminisala zavisnost te zemlje od ruskog gasa.

„Umesto da se krene dalje sa BH Gasom, jedinom kompanijom koja ima kapacitet i koja je spremna da preuzme ovaj projekat kao izvođač, HDZ BiH sada insistira na uspostavljanju drugog operatera za transport gasa pod etničkom kontrolom Hrvata. Za to nema uporišta u zakonu i to je nelogično i sa tehničkog i sa ekonomskog stanovišta, navedeno je na blogu ambasadora SAD-a u BiH.

Majkl Marfi obrazlaže da bi uspostavljanje drugog operatera za transport gasa izazvalo povećanje troškova potrošačima, dalje podele tržište gasa u BiH, potkopavanje funkcionalnost vlasti u Federaciji BiH, kreiranje prostora za jači uticaj Rusije i drastično komplikovanje pregovora o izgradnji interkonekcije sa finansijskim institucijama, kao i sa Hrvatskom, što bi projekat učinilo gotovo nemogućim.

HNS podržava gasnu diverzifikaciju

Dan kasnije, kako piše Dnevnik, Hrvatski narodni sabor BiH, (HNS), na čijem čelu je Dragan Čović, ocenio je da je izgradnja gasovoda prema Hrvatskoj i nastavak evroatlantskih integracija od strateškog značaja i na taj način, zapravo, reagovao na kritike koje je uputio američki ambasador u BiH.

„HNS BiH ističe potpunu opredeljenost za jačanje energetske diverzifikacije i sigurnosti BiH. U skladu sa tim, projekat Južne interkonekcije predstavlja strateški energetski pravac, ne samo za hrvatskogi narod, već i za Bosnu i Hercegovinu u celosti“, kaže se u saopštenju Hrvatskog narodnog sabora.

Iz HNS-a BiH navode da je upravo Veće ministara BiH, na čijem čelu je Borjana Krišto iz HDZ-a BiH, nedavno podržalo izgradnju Južne gasne interkonekcije i zatražilo ubrzavanja tog projekta, na čemu se insistiralo i prilikom nedavne zajedničke sednice Vlade Republike Hrvatske i Veća ministara BiH.

Takođe, pozvali su domaće i međunarodne partnere da se oko pitanja gasne diverzifikacije uzmu u obzir i interesi svih konstitutivnih naroda i drugih građana u BiH.