Ovih dana u Bugarskoj je ponovo u žiži interesovanja već dugo prisutna tema koja se odnosi na odlaganje istrošenog goriva iz nuklearne elektrane Kozloduj. Razumljivo je da objave o mogućim rešenjima upravljanja radioaktivnim otpadom izazivaju veliko interesovanje medija i široke javnosti.

Bugarska mora da do 2050. godine izgradi odlagalište nuklearnog otpada. Vlada nije donela odluku o izgradnji odlagališta radioaktivnog otpada u zemlji, niti su izabrane lokacije za to, saopštio je v.d. ministra energetike Vladimir Malinov pre nekoliko dana u bugarskom parlamentu. Kako je objasnio, izrađene su samo preliminarne studije pronalaska najboljih lokacija za izgradnju sličnog depoa.

Skladište rešava nove kapacitete

Prema rečima Malinova, pogodni uslovi za to postoje na severu zemlje, preneo je portal BNR.

„Do sada nisu sprovedene terenske studije na određenim lokacijama na teritoriji Bugarske. U skladu s usvojenom strategijom, naša zemlja treba da do 2050. godine izgradi odlagalište nuklearnog otpada. U slučaju da to ne uradi, neće moći da gradi svoje nuklearne kapacitete”, podsetio je ministar.

Zbog promenjenog geopolitičkog okruženja, Bugarska više ne može da računa na ugovor o skladištenju i preradi korišćenog nuklearnog goriva u Ruskoj federaciji.

„U srednjeročnom planu, potrebno je da se izgradi odlagalište na području NE Kozloduj i traži održivo dugoročno rešenje za njegovo zbrinjavanje,“ rekao je ministar Malinov.

Mogućnost skladištenja u Finskoj?

Najnovija informacija, koju je preneo portal BNR, jeste ta da Bugarska istražuje mogućnost za skladištenje iskorišćenog nuklearnog goriva iz NE Kozloduj u Finskoj, prema rečima ministra energetike.

Kako je Malinov rekao, sve zemlje koje razvijaju nuklearnu energetiku rade na projektima vezanim za odlaganje iskorišćenog nuklearnog goriva, saglasno zahtevima prema zemljama članicama EU. Bugarska istražuje iskustvo nekoliko zemalja, koje su već u naprednoj fazi, a to su Finska, Švedska, Francuska i Švajcarska. Najveći napredak ostvarila je Finska i zato je upravo ona privukla pažnju Bugarske.

Najpogodniji uslovi u severnoj Bugarskoj

Što se tiče izgradnje geološkog skladišta za odlaganje nuklearnog otpada u zemlji, do sada sprovedena istraživanja pokazuju da su najpogodniji geološki uslovi u severnoj Bugarskoj, rekao je Malinov.

Međutim, ovoj mogućnosti se protive lokalno stanovništvo i zaštitnici prirode.

Kada je reč o iskustvima pomenute četiri zemlje u vezi sa odlaganjem radioaktivnog otpada,te opcije su razmatrali i prethodni kabineti. Finska, Švedska i Francuska pomenute su kao opcija za odlaganje istrošenog goriva već 2011. godine u Strategiji upravljanja radioaktivnim otpadom. Francuska kompanija Framatome, koja će sledeće godine početi da isporučuje gorivo za Blok VI bugarske nuklearne elektrane, ponudila je da reciklira gorivo koje već koristi NE Kozloduj.

Prema evropskim zahtevima, zemlje koje poseduju nuklearne elektrane moraju imati skladišta za visoko radioaktivni otpad, ali njihova izgradnja je skupa i takvi objekti još uvek nisu izgrađeni. Čak i nakon što se oni pojave, pristup će biti na regionalnoj upotrebi izgrađenih objekata.

Privremeno zbrinjavanje u NE Kozloduj

Kako portal 3e-news podseća, o izgradnji odlagališta za visokoradioaktivni otpad govori se više od decenije, a trebalo bi da ga izgradi Državno preduzeće Radioaktivni otpad. Do sada se istrošeno rusko nuklearno gorivo iz blokova 5 i 6 NE Kozloduj izvozilo i skladištilo u Rusiji. Međutim, novo nuklearno gorivo američke kompanije Westinghaus, čija je upotreba nedavno počela,  moraće da se skladišti u Bugarskoj, na lokaciji NE Kozloduj, dok se ne izgradi mesto za njegovo trajno skladištenje.

Prema podacima ministra energetike Malinova, zaključak izrađenih studija je da Bugarska, u principu, ima pogodne geološke uslove u Severnoj Bugarskoj – u laporastim masivima Mizijske ploče, za izgradnju skladišta za geološko odlaganje nuklearnog goriva.

Portal 3e-news prenosi reči ministra da u ovom trenutku ne postoji odluka – ni Ministarstva energetike ni Saveta ministara – da se izgradi duboko geološko skladište za skladištenje nuklearnog otpada.

Do sada na određenim lokacijama na teritoriji Bugarske nisu sprovedene terenske studije, dodao je Malinov.

Oslanjanje na Rusiju

Ministar energetike je podsetio da je bugarski nuklearni program usvojio politiku primene nuklearnog gorivnog ciklusa, u kojem se istrošeno nuklearno gorivo šalje na dugotrajno skladištenje i preradu. Objasnio je i da se Bugarska u prethodnim periodima dugo oslanjala na skladištenje i preradu nuklearnog goriva u Rusiji. Finansijski uslovi i nepostojanje potrebe za rešavanjem pitanja prihvatanja visokoaktivnog otpada učinili su da ovaj pristup bude naglašeniji u prethodnim nacionalnim strategijama, prokomentarisao je ministar.

Zbog izmenjenog geopolitičkog ambijenta, ova praksa je trenutno nemoguća, istakao je Malinov i dodao da je to zahtevalo traženje alternativa i proučavanje tehnoloških mogućnosti prerade istrošenog nuklearnog goriva iz reaktora. Bez obzira na to, Bugarska ima obavezu da prihvati radioaktivni otpad nakon njegove obrade u Rusiji. U ovom trenutku, međutim, nisu poznati parametri otpada koji podleže vraćanju, kao ni uslovi za to.

Izrada metodologije

Malinov je dodao da konkretne zapremine i karakteristike istrošenog nuklearnog goriva nakon prerade treba da budu određene na osnovu buduće metodologije za određivanje količina i karakteristika povrata, dogovorene između dve zemlje i u skladu sa međunarodnom praksom. Metodologija mora biti dogovorena u roku od 10 godina pre fizičkog vraćanja ovog otpada.

Za njegovo međuskladištenje u srednjoročnom planu, potrebno je izgraditi odgovarajuće skladište na lokaciji NE Kozloduj i tražiti održivo rešenje koje bi bilo dugotrajno za njegovo zbrinjavanje. Glavni zahtev za Bugarsku, prema direktivi Euroatoma, jeste da pripremi plan za izgradnju takvog skladišta sa jasnim rokovima i fazama za implementaciju.

Ažurirana strategija

Portal 3e-news podseća na to da je radna grupa u Ministarstvu energetike 2022. godine izradila nacrt ažurirane Strategije upravljanja istrošenim nuklearnim gorivom i radioaktivnim otpadom. Nacrt ažurirane strategije bio je predmet javnog pristupa i javnih konsultacija – ne samo u Bugarskoj, već i u susednim zemljama – Rumuniji, Srbiji, Grčkoj i Republici Severnoj Makedoniji, kao i u Austriji. Održane su i prekogranične konsultacije. Rezultati i mišljenja svih konsultacija našli su se u ažuriranoj verziji nacrta strategije u januaru ove godine, objasnio je Malinov.

U ažuriranu strategiju izgradnje deponije otpada do 2050. godine uvršten je model rasporeda, rekao je v.d. ministra. Istakao je i da bez plana sa detaljnim koracima za početak projekta do 2050. godine, svaki predlog za izgradnju nove nuklearne elektrane ne može biti prepoznat kao održiv investicioni projekat prema više evropskih dokumenata.

Građani protiv skladišta nuklearnog otpada

Informisanje javnosti i lokalnih vlasti, priprema investicionih predloga, kao i izrada procene uticaja na životnu sredinu, deo su aktivnosti koje se prema nacrtu ažurirane strategije realizuju do 2033. godine. Njihova primena bi počela ukoliko Savet ministara usvoji odluku o izgradnji dubokog geološkog odlagališta za skladištenje nuklearnog otpada, objasnio je vd ministra energetike Vladimir Malinov.

Što se tiče javnosti, kako je objavio portal BNR, u Montani, gradu u severozapadnom delu Bugarske, građani su prikupili potpisa protiv izgradnje skladišta nuklearnog otpada. Prema navedenim informacijama, skladištenje visokoaktivnog nuklearnog otpada iz NE Kozloduj planirano je u selu Sumer.