Cena struje i dalje na ledu

Do kraja avgusta EPS će privredi isporučivati elektrinu energiju po 75 evra za MWh. cena struje „zamrznuta“ je i za velike potrošače na takozvanom rezervnom snabdevanju. Za sada nema poskupljenja ni za potrošnju u kategoriji garantovanog snabdevanja, gde su, uglavnom, domaćinstva. Spremajući se za zimu EPS planira uvoz uglja i nada se poskupljenju. Bez njega će morati da se zadužuje i teško će moći da finansira investicije. Na državi je da odluči kakav EPS sutra želi.

Nakon što je minulih dana iz resornog Ministarstva rudarstva i energetike stiglo obećanje da gas neće poskupeti, ni za domaćinstva ni za privredu, sve do kraja naredne grejne sezone (proleća 2023. godine), Vlada Srbije je donela odluku da za još dva meseca produži zamrzavanje cenu električne energije.

„Imajući u vidu drastično poskupljenje električne energije na berzama u poslednjih nekoliko meseci, Vlada Srbije usvojila je Zaključak kojim se Javnom preduzeću Elektroprivreda Srbije preporučuje da se rezervno snabdevanje električnom energijom krajnjih kupaca koji nemaju pravo na garantovano snabdevanje, u periodu od 1. jula do 31. avgusta 2022. godine obavlja po ceni od 97,50 evra/MWh bez PDV, a kako se ne bi ugrozilo poslovanje i privredni ambijent u Srbiji. Takođe, u cilju zaštite tržišta, privrede i sigurnosti građana, Vlada Srbije donela je odluku da u istom periodu cena električne energije kupcima na komercijalnom tržištu bude 75 evra/MWh bez PDV“, navedeno je u saopštenju.

I Srbijagas i EPS će, naravno, kao kompanije čiji je osnivač Vlada Srbije, morati da poslušaju ove preporuke. To su, uostalom, menadžmenti ovih kompanija morali da rade i pre aktuelne energetske krize. I pored toga što nove cenovnike struje i gasa odobrava Agencija za energetiku Republike Srbije (AERS) javna je tajna da ova preduzeća nisu slala zahteve za poskupljenje pre nego što im državni vrh to ne odobri, odnosno, sugeriše.

Sve se prolongira do kraja avgusta

Država tako energente koristi za sprovođenje socijanih mera pomoći i privredi i građanima.

U svakom slučaju, dok su gotovo sve države, ne samo u okruženju već i Evropi, povećale cenu struje za komercijalne kupce u Srbiji do kraja avgusta privreda može da računa na cenu struje od 75 evra po megavat-času. Oni koji su na takozvanom rezervnom snabdevanju (zato što nisu sklopili ugovor sa nekim od dobavljača električnom energijom ili su iz negog drugog razloga, na primer, zbog neplaćanja računa, ostali bez snabdevanja strujom) EPS-u će 1MWh plaćati 97,50 evra.

Treba, ipak, reći da ne treba da se „uspavaju“ na ovom režimu snabdevanja. Jer, ako EPS-u ne plate račun biće, takođe, isključeni.

Bez poskupljenja do daljnjeg

Šta će biti od 1. septembra znaćemo, verovatno, već početkom avgusta.

Pod uslovom da se država odluči da odobri poskupljenje struje – za sve potrošače, mora korekciju cena za potrošače na takozvanom garantovanom snabdevanju (gde su domaćinstva) najaviti mesec dana ranije. Privreda i verliki potrošači sklapaju ugovore sa dobavljačima, s tim što samo EPS mora da posluša preporuku države.

Ne treba sumnjati da će sada svi oni, kojima je, na primer, EPS pre ove preporuke Vlade Srbije o produžavanje starih cenovnika do kraja avgusta, poslao neke druge iznose požuriti da sklope ugovore po ceni od 75 evra.

Poznavaoci prilika u energetskom sektoru tvrde da električna energija svakako treba da poskupi. I za privredu i za građane.

EPS, zvanično nije tražio poskupljenje.

Čule su se, međutim, izjave da bi struja trebala da poskupi. Procenti su razni, što ne treba da čudi jer, je cena struje na tržištu u okruženju veća od 200 evra po MWh.

Neophodno EPS-u obezbediti pozitivno poslovanje

U svakom slučaju ovih 75 evra je najmanje tri puta niža cena od one po kojoj bi EPS mogao da je proda da je, na primer, izvozi.

A da je izvozi ostvario bi, poput energetskih kompanija u Zapadnoj Evropi, ekstraprofit, od čega bi korist imala i država.

Naravno, svi EPS posmatramo kao domaću firmu, čija je svrha da smabdeva domaće potrošače. Po što povoljnijim cenama.

I, tu dolazimo do toga da bi EPS-u trebalo obezbediti uslove da može pozitivno da posluje prodajući svoj osnovni proizvod po što povoljnijim cenama za potrošače.

Ovo „pozitivno poslovanje“ podrazumeva da od svojih prihoda EPS treba da obezbedi pokrivanje svih troškova proizvodnje, plate zaposlenih, poreze i doprinose… ali i obezbeđivanje rezervnih delova, obavljanje remonata i modernizacije proizvodnih pogona, investicije u nove kapacitete…

Država zakazala u transformaciji EPS-a

Bez poskupljenja EPS to ne može da obezbedi.

Uostalom,to što je sve od 90-ih godina prošlog veka cena struje u Srbiji skoro kontinuirano bila socijalna kategorija poprilično je doprinelo onome što se u EPS-u dešavalo u decembru. Pri tome, mnogo veću „zaslugu“ od cene tu ima državni vrh, odnosno, vlade Srbije koje su u periodu od tri decenije propustile da transformišu ovo javno preduzeće, otpočnu sa izgradnjom više novih kapaciteta, učine ga konkurentnijim na regionalnom i međunarodnom tržištu. I, ma koliko sada mnogi krivicu za decembarske havarije prebacuju na poslednju upravljačku garnituru EPS-a treba reći da je taj menadžment postavila Vlada Srbije. I da je Vlada Srbije odobravala planove poslovanja i imala obavezu da kontroliše njihovo sprovođenje. Odnosno, da nije ukazivala na to da se EPS-om ne upravlja kako valja, odnosno, nije činila ništa da se situacija popravi.

Da je to učinjeno EPS sada ne bi bio u ovoj nezavodnoj situaciji.

Treba, takođe, reći da je do decembarskih dešavanja u TENT-u i Rudarskom basenu Kolubara EPS godinama (izuzimajući 2014. godinu, zbog poplava) bio izvoznik struje – uz povremeni uvoz određenih količina u pojedinim delovima godine.

Sada kada nije iz sopstvene proizvodnje mogao da obezbedi dovoljno struju za potrošače u zemlji EPS je, zaključno sa aprilom potrošio 520 miliona evra na uvoz struje.

Već od decembra u javnosti su na račun EPS-a krenule kritike kako troši „silne novce“, čak milijarde, tvrdili su neki. Ni ovaj iznos od oko pola milijarde nije, naravno, za podcenjivanje. I sigurno je da bi bilo bolje da je EPS toliko zaradio od izvoza.

Ali, da bi se nešto izvozilo mora se proizvesti. A da bi se proizvelo moraju se obezbediti uslovi.

Uvoz lignita da se ne bi zimus uvozila struja

Da bi manje struje uvozio naredne zime EPS se priprema da uveze određene količine uglja. Pored dogovorenih količina za uvoz iz Crne Gore uvoziće se i ugalj iz okolnih zemalja. Reč je o četiri do 4,5 miliona tona uvoza iz Rumunije i Bugarske.

Željko Marković, lider za energetiku u Dilojt Srbija podseća na to da se u termoblokovima EPS-a (i u Kostolcu i u TE Nikola Tesla u Obrenovcu) sagoreva lignit.

„Lignit nije berzanska roba. Prema dostupnim podacima, njegova cena se procenjuje na 25 evra po toni. Sa transportom to je cena od 70 do 75 evra po toni. Za proizvodnju 1MWh električne energije potrebno je 1,6 do 1,7 tona uglja, što znači da samo trošak uvoznog uglja diže proizvodnu cenu za 150 evra po megavat-času. To je duplo više od cene po kojoj EPS sada prodaje struju privredi. A TENT-u će zbog situacije na kopovima uglja u RB Kolubara nedostajati oko 10 odsto uobičajene potrošnje“, kaže Marković.

Komentarišući da će cena uvoznog uglja svakako uticati na proizvodnu cenu električne energije u EPS-u ovaj stručnjak za energetiku ističe da će bez poskupljenja struje, ne samo za privredu već i za potrošače iz kategorije domaćinstva, ova kompanija morati da se zadužuje. A bez profita teško da će moći da obezbedi novac – ne samo za remonte i pripremu za narednu grejnu sezonu već i za investicije.

I bogati troše struju po socijalnim cenama

Kritičari državne kontrole na zvanično otvorenom tržištu energenata u Srbiji imaju, naravno, niz primedbi. Jer, kada se pažljivije pogledaju strategije drugih zemalja vidi se da i one, državnom regulativom „pišu“ cenovnike za određene kategorije potrošača.

Neke, međutim, standard građana čuvaju i kroz druge modele. Balansirajući sa poskupljenjima i finansijski pomažući domaćinstva, pogotovo ona najsiromašnija.

I Srbija, doduše, ima program pomoći plaćanja računa najsiromašnijima, što je za pohvalu. Ali, evidentno je da već godinama vlast najavljuje uvođenje socijalnih karti, koje bi bile onaj pravi reper kome je ovakva (i svaka druga finansijska pomoć) stvarno potrebna.

Socijalne karte svakako bi bile i alat državi da cenom struje i gasa ne mora više da sprovodi socijalnu politiku. Jer, svako poskupljenje ovih energenata pogađa, naravno, određeni krug pojedinaca i porodica. Ali, takođe i prija sloju boljestojećih građana. Čini se da su ti bogatiji zapravo onaj lobi (u društvu i vlasti) koji koče uvođenje socijalnih karti. A raslojavanje stanovništva na bogate i siromašne sve je očiglednije. U svakom slučaju, na državi je da odluči kakav EPS sutra želi. Jer, država je ta koja vuče ključne poteze u poslovanju ove kompanije. Zato je pred novom vladom jedna od prvih zadataka da odluči da li će EPS i dalje koristiti za čuvanje socijalnog mira, čak i po cenu da ovo javno preduzeće sutra bude gubitaš. Ili će EPS-u pružiti šansu da odistinski bude lider u elektroenergetici i pokretač privrednog razvoja Srbije.

Share on facebook
Facebook
Share on twitter
Twitter
Share on linkedin
LinkedIn
Share on email
Email
Share on print
Odštampaj

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Logo

Newsletter

Možda će Vam se svideti:

Logo

Energija Balkana

Newsletter

Nedeljni pregled vesti

Najava Konferencije

06. jul 2022