G7 šalje ugalj u istoriju

Sedam najvećih svetskih ekonomija dogovorilo se juče da do kraja ove godine zaustave međunarodno finansiranje projekata koji obuhvataju ugalj, a koji emituju ugljen-dioksid. G7 će postupno ukidati takvu podršku svim fosilnim gorivima, kako bi ispunili globalno dogovorene ciljeve vezane za klimatske promene. Sa sastanka je upućen poziv zemljama iz Grupe 20 da se i te zemlje usklade sa ovim merama.

U saopštenju G7 – Sjedinjene Države, Velika Britanija, Kanada, Francuska, Nemačka, Italija i Japan – plus Evropska unija rekle su da „međunarodne investicije u neprečišćeni ugalj moraju prestati odmah”.

„(Mi) se obavezujemo da ćemo preduzeti konkretne korake ka apsolutnom kraju nove državne direktne podrške za nesmanjenu međunarodnu proizvodnju termalne električne energije iz uglja do kraja 2021. godine, uključujući zvaničnu pomoć za razvoj, finansiranje izvoza, investicije i finansijsku i trgovinsku podršku“, poručeno je sa jučerašnjeg sastanka G7.

Zaustavljanje finansiranja fosilnih goriva smatra se velikim korakom koji svet može učiniti da ograniči porast globalne temperature na 1,5 stepeni Celzijusa, posmatrano u odnosu na predindustrijski period. Naučnici smatraju da bi se ovim postupkom izbegao najrazorniji uticaji klimatskih promena.

Uključivanje Japana u dogovor o blokadi finansiranja međunarodnih projekata uglja u tako kratkom roku znači da su zemlje, poput Kine, koje još uvek podržavaju ugalj, sve više izolovane i mogle bi se suočiti sa većim pritiskom da to zaustave.

Ugalj se smatra neprečišćenim kada se sagoreva za napajanje ili grejanje bez upotrebe tehnologije za hvatanje nastalih emisija, sistema čija upotreba nije široko rasprostranjena u proizvodnji električne energije.

Alok Šarma, predsednik samita o klimi COP26, nazvao je zaustavljanje međunarodnog finansiranja „ličnim prioritetom”, koji treba da pomogne privođenju kraja oslanjanju sveta na fosilna goriva, pozivajući da samit UN-a u novembru bude taj „koji šalje ugalj u istoriju”.

Pozvao je Kinu da postavi svoje „kratkoročne politike, koje će potom pomoći u postizanju dugoročnih ciljeva, da bi ceo kineski sistem ispunio ono što je predsednik Si Đinping postavio kao ciljeve svoje politike”.

Zelene grupe zahtevaju: budite konkretniji

Zemlje G7 takođe su se složile da sarađuju sa drugim globalnim partnerima, kako bi ubrzale razvoj vozila sa nultom emisijom, dekarbonizuju energetski sektor do 2030. godine i da će da odstupe od međunarodnog finansiranja fosilnih goriva, iako za taj cilj nije precizan datum.

Ponovili su svoju posvećenost Pariskom sporazumu iz 2015. godine, čiji je cilj da porast temperature bude što je moguće bliži 1,5 stepeni Celzijusa u odnosu na predindustrijski period i da će klimatske ciljeve razvijene zemlje finansirati mobilisanjem 100 milijardi američkih dolara godišnje od 2020. do 2025. godine.

Američki izaslanik za klimu Džon Keri pozvao je zemlje iz Grupe 20 najvećih svetskih ekonomija da se usklade sa tim merama.

Ali, dok su neki pozdravljali najavljene korake, neke zelene grupe su izjavile da je G7 trebalo da postavi strožiji raspored.

U izveštaju objavljenom ranije ove nedelje, Međunarodna agencija za energetiku (IEA) saopštila je upozorenje, rekavši da investitori ne bi trebalo da finansiraju nove projekte snabdevanja naftom, gasom i ugljem ako svet želi da postigne neto nultu emisiju do sredine veka.

Broj zemalja koje su se obavezale da će postići nultu neto emisiju je porastao, ali čak i ako se njihove obaveze u potpunosti ispune, u svetu će 2050. godine i dalje biti 22 milijarde tona ugljen-dioksida, što bi dovelo do porasta temperature 2100. godine za oko 2,1°C, saopštila je IEA u svom izveštaju „Neto Nula do 2050“.

Izvor: Reuters

Share on facebook
Facebook
Share on twitter
Twitter
Share on linkedin
LinkedIn
Share on email
Email
Share on print
Odštampaj

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Logo

Newsletter

Možda će Vam se svideti:

Logo

Energija Balkana

Newsletter

Nedeljni pregled vesti