Čudan evropski par: Disfunkcionalni odnos u srcu EU

Odnosi između predsednice Evropske komisije Ursule fon der Lajen i predsednika Evropskog saveta Šarla Mišela nikada nisu bili ovako loši. Disfunkcionalno partnerstvo ne utiče samo na zakonodavnu i političku agendu EU, koja zavisi od delikatnog međuinstitucionalnog balansiranja. Takođe preti da naruši položaj EU u svetu.

Kada se sledeće nedelje lideri najmoćnijih zemalja sveta sastanu na samitu G20 na Baliju, nemojte očekivati da će Evropska unija predstaviti jedinstven front.

Umesto da koordiniraju, dva najviša zvaničnika bloka, predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen i predsednik Evropskog saveta Šarl Mišel, verovatno će izbegavati jedno drugo. Osoblje uključeno u organizovanje putovanja je dobilo striktna uputstva kako bi se izbeglo bilo kakvo preklapanje tokom putovanja.

Tokom skoro tri godine, od kako su započeli mandat, odnosi između Mišela i fon der Lajen su doživeli izuzetan slom. Osoblje dve institucije ne komunicira na odgovarajućem nivou, a dvoje lidera su isključivali jedno drugo sa sastanaka sa stranim uglednicima.

Disfunkcionalno partnerstvo ne utiče samo na zakonodavnu i političku agendu EU, koja zavisi od delikatnog međuinstitucionalnog balansiranja. Takođe preti da naruši položaj EU u svetu.

Jedan od centralnih događaja G20 biće sastanak Mišela i kineskog lidera Si Đinpinga, koji bi trebalo da se održi marginalno tokom samita. S obzirom na podele unutar EU oko toga kako se nositi sa Pekingom, to će biti ključni sastanak. Ali fon der Lajen nije pozvana. Razlog? Njeno odbijanje da dozvoli Mišelu da prisustvuje sastanku sa indijskim premijerom Narendrom Modijem na G7 u Nemačkoj u junu.

Rivalstvo između Komisije i Saveta je dugo predstavljalo izazov zbog inherentne strukturalne napetosti unutar komplikovanog i tajnovitog, vizantijskog sistema EU.

Rivalstvo između Evropske komisije i Evropskog saveta

Komisija je izvršna ruka bloka, sa sposobnošću da predlaže zakone, stavlja svog predsednika u srce skoro svake inicijative EU. Ali Savet je mesto gde se sastaju šefovi država ili vlada kako bi predloge pretvorili u zakon. Iako predsednik Saveta ima ulogu koordinatora, moderirajući debatom između pravih donosilaca odluka, ta pozicija je verovatno bliža mestu gde leži prava moć bloka.

Sa dvema dodeljenim ulogama koje se preklapaju u oblastima odgovornosti, rezultat je dodatna konfuzija u vekovnom pitanju koje se često pripisuje Henriju Kisindžeru — koga zovete kada želite da nazovete Evropu? (Evropski parlament, sa sopstvenim predsednikom je treći centar moći, ali retko ko bi rekao da je on bilo šta drugo, osim mlađi brat druge dvojice).

Sukob ličnosti između sadašnjih zvaničnika podigao je međuinstitucionalnu konkurentnost na novi nivo. Ovo smatraju brojni zvaničnici EU, uključujući one koji su radili pod prethodnim administracijama, kada je Žan-Klod Junker bio na čelu Komisije, a Donald Tusk predsednik Saveta.

Ilustracija: Axel Rangel za POLITICO

Sastanci između Fon der Lajen i Mišela praktično ne postoje, čak ni uoči samita Evropskog saveta. To je obično forum na kome EU ostvaruje napredak u pogledu velikih strateških i neposrednih izazova sa kojima se blok suočava.

Zvaničnici iz drugih zemalja i međunarodnih tela često su zbunjeni ko treba da bude njihov sagovornik. Zaposleni u dve institucije izveštavaju o stavu „milo za drago“  koji se razvio između Komisije i Saveta tokom prisustva na sastancima sa trećim stranama. Tokom neprekidnih diskusija o globalnoj prehrambenoj krizi, predstavnici Ujedinjenih nacija bili su iznenađeni kada je jedan viši službenik EU koji je ranije učestvovao u razgovorima iznenada isključen iz narednih sastanaka.

„Komunikacija je potpuno poremećena“, rekao je jedan zvaničnik koji je želeo da ostane anoniman.

Fon der Leajen na kauču

Kada su fon der Lajen i Mišel izabrani na čelo dve najmoćnije institucije EU, 2019. godine, napravili su malo verovatan par. Fon der Lajen je bila ministarka odbrane u vladi nemačke kancelarke Angele Merkel i veći deo svoje karijere provela je u unutrašnjoj politici. Mišel je bivši belgijski premijer iz ugledne političke porodice, imao je više iskustva u EU, sedeo je za stolom Evropskog saveta kao lider svoje zemlje.

Politički dvojac je delio neke biografske sličnosti. Oboje potiču iz porodica ogrezlih u politici. Otac Ursule fon der Lajen je bio generalni direktor odeljenja EU za konkurenciju 1970-ih, a kasnije je imao uspešnu karijeru u nemačkoj politici na državnom nivou. Mišelov otac je bio poznati belgijski ministar spoljnih poslova, komesar EU i član Evropskog parlamenta.

Ali u pogledu ličnosti, njih dvoje su veoma različiti. Fon der Lajen, doktorka medicine i majka sedmoro dece, analitički je nastrojena i pažljivo kontrolisana. Mišel je tihi lider koji nosi rolke, sa sklonošću prema poeziji. Kada se prošle godine venčao sa svojom dugogodišnjom partnerkom, pozvao je supružnike lidera EU na večeru i posebno gledanje izložbe radova britanskog umetnika Dejvida Hoknija u briselskom centru lepih umetnosti Bozar.

Prema rečima zvaničnika, odnos je počeo mirno. „Bilo je nekih manjih štucanja, ali ništa neočekivano“, rekao je jedan zvaničnik EU. U prvim mesecima, sekretarijat Saveta je zakazao da se nedeljni popodnevni sastanak između Mišela i fon der Lajen održava ponedeljkom.

Incidenti u Turskoj i sa afričkim zvaničnikom

Ali, iako su sastanci ubrzo prestali, stvari se nisu potpuno raspale sve do aprila 2021. Tada su dvoje lidera putovali u Tursku da se sastanu sa Redžepom Tajipom Erdoganom.

Kamere su uhvatile reakciju Fon der Lajen koja je bila šokirana kada je Mišel brzo zgrabio jedinu stolicu pored turskog predsednika. Ona je tako ostala da sedi na kauču preko puta turskog ministra spoljnih poslova. Predsednica Komisije, prva žena koja je zauzela tu funkciju, kasnije je rekla Evropskom parlamentu da je „povređena” incidentom, govoreći da je to seksizam.

Incident je nazvan „Sofagejt“, i postao je viralan širom sveta, uz međusobne (uglavnom javne) optužbe koje su konstantno pogoršavale odnose.

Na vrhuncu bure oko događaja, objavljeno je da je Mišel zadao dodatnu uvredu sukobu time što je otkazao redovni ručak koji se održavao ponedeljkom sa Fon der Lajen, zbog posete afričkog šefa države. Danas, zvaničnici Saveta kažu da je Fon der Lajen više puta otkazivala sastanke za ručak, čak i pre Sofagejta. „U stvarnosti, taj sastanak se nikada nije odvijao nedeljno.“ Zvaničnici Komisije kažu da se njih dvoje sastaju „skoro“ svake nedelje na raznim forumima, iako je zakazani razgovor jedan na jedan napušten.

Nasuprot tome, fon der Lajenini i Mišelovi prethodnici Junker i Tusk su se uglavnom sastajali nedeljno i imali dobru saradnju, čemu je pomoglo njihovo prethodno poznanstvo kad su bili premijeri, uprkos razlikama oko političkih pitanja, kao što su migracije.

Kada je Sofagejt u pitanju, izgleda da je Mišel nije na vreme naučio lekciju.

U februaru 2022, nakon višemesečnog klevetanja u štampi, on je stajao po strani tokom fotografisanja rukovanja sa afričkim zvaničnicima, kada je ministar spoljnih poslova Ugande prošao pored Fon der Lajen da bi uhvatio njegovu ruku, a zatim i ruku Emanuela Makrona. (Francuski predsednik je nežno sugerisao afričkom velikodostojniku da bi možda želeo da oda priznanje predsednici Komisije.)

Javne tenzije

Slom u odnosima počeo je da utiče na rad EU, kažu zvaničnici obe institucije.

Iako se dva lidera pojavljuju jedan pored drugog na konferencijama za štampu nakon samita, dijalog o svakodnevnim pitanjima između lidera i njihovog bliskog osoblja gotovo da ne postoji.

Tokom godina Junker-Tusk, lideri Saveta i Komisije su se redovno sastajali uoči evro-samita sa predsednicima Evropske centralne banke i Evrogrupe, neformalnog tela ministara finansija evrozone. Međutim, od 2019. godine, okupljanje se nije dogodilo, čak i kad su ekonomske poteškoće bloka porasle.

Informacije se ne prenose

Osoblje Saveta je prinuđeno da „juri za informacijama poput novinara“, rekao je jedan zvaničnik u sedištu ove institucije. On se žali da Komisija ne obaveštava Mišela o svojim predstojećim predlozima, iako će tim inicijativama na kraju trebati podrška nacionalnih vlada sa kojima radi.

Mišelov kabinet obično saznaje za predloge Komisije u isto vreme kada i diplomate koji pripremaju konferenciju ili predstavnici zemalja članica. „Postoji stalna borba da se obe strane nateraju da razmenjuju informacije“, rekao je jedan zvaničnik Saveta. (Zvaničnici Komisije ističu da je ekskluzivno pravo Komisije da predlaže zakone bez uplitanja Saveta.)

Prekid u komunikaciji podstakao je neke komesare EU da pribegnu direktnom kontaktu sa osobljem Saveta kako bi osigurali da će njihov dosije ili portfolio biti istaknut u zaključcima Saveta, zvaničnim dokumentima koji odražavaju odluke koje su nacionalni lideri doneli tokom samita EU.

Pošto privatni kanali nisu iskorišćeni, tenzije su se prelile u javne, posebno u vezi sa rešavanjem energetske krize. Ove nedelje, Mišel je osudio fon der Lajen jer nije izašla sa predlogom za ograničenje cene prirodnog gasa, nakon što su nacionalni lideri na svom oktobarskom samitu to zatražili.

Nepoverenje se prelilo i na pitanja bezbednosti. Jednom, tokom pandemije COVID-a, kada su Bjoern Seibert, šef kabineta Fon der Lajen i komesar EU želeli da razgovaraju sa kolegom na visokom nivou u američkoj administraciji, delegacija je odlučila da otputuje na periferiju Brisela kako bi koristila bezbednu liniju u štabu NATO-a, radije nego da koristi objekat Saveta koji se nalazi preko puta.

Tek ove godine Komisija je dobila sopstvenu sigurnu sobu za pozivanje Sjedinjenih Država.

‘Oboje su odgovorni’

U nadmetanju između dva lidera, smatra se da fon dr Lajen da ima prednost. Iako Mišel formalno predstavlja EU na spoljnim događajima, predsednik Komisije je postao najistaknutiji lider EU, posebno kada su u pitanju odnosi sa Vašingtonom.

Od sveopšteg napada Rusije na Ukrajinu, administracija američkog predsednika Džoa Bajdena je gajila bliske radne odnose sa timom fon der Lajen, blisko sarađujući posebno u oblasti sankcija.

Mišel se, nasuprot tome, bori da se probije. Kada je kanadski premijer Džastin Trudeau posetio Brisel u martu, protokol je nalagao da se sastane sa predsednikom Saveta. Ali kanadska delegacija je insistirala da se sastane i sa fon der Lajen, što je pokazatelj njenog međunarodnog statusa.

„Iskreno, mišljenje je da je Mišel razočarao, ali je fon der Lajen nadmašila očekivanja u svojoj ulozi“, rekao je jedan dugogodišnji zvaničnik Komisije.

Ali, kada je u pitanju raskol u odnosu, zvaničnici se uglavnom slažu da su oba lidera kriva. Mišel za loše rukovanje incidentima poput Sofagejta i fon der Lajen zbog njene sklonosti da drži blisku kontrolu na račun saradnje.

„Iskreno, oboje su odgovorni“, rekao je zvaničnik EU. „I u prošlosti su postojale tenzije, ali se na kraju uvek svodilo na ličnosti. Njihovi prethodnici su shvatili da je u njihovim interesima da pronađu stabilan radni odnos.

Drugi dugogodišnji zvaničnik EU rekao je da međuinstitucionalni odnos nikada nije bio tako loš.

„Nema smisla da se šef Evropske komisije i predsednik Evropskog saveta svađaju“, rekao je zvaničnik.

„EU bi u krizi trebala da se drži zajedno“, dodao je zvaničnik. „Da, dve institucije su u sukobu. Ponekad ne postoji jasna podela rada. Ali potrebni su nam odrasli u sobi.”

Izvor: Politico

Facebook
Twitter
LinkedIn
Email
Odštampaj

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Logo

Newsletter

Možda će Vam se svideti:

Logo

Energija Balkana

Newsletter

Nedeljni pregled vesti

Najava Konferencije

21. decembar 2022.