Eko-filter na Dunavu

HE Đerdap 1 je neka vrsta filtera na Dunavu. Sav otpad koji Dunav pokupi usput i dobije od svojih pritoka sasvim sigurno će kad-tad završiti na brani. Posao dubinskog čišćenje nanosa radi se isključivo noću, kada su potrebe za energijom manje, mada se dozvola dobije i tokom dana, ali van špica opterećenja sistema.

Vodeni talas na Dunavu polako posustaje. Ovde je sve urađeno da se iz potencijala izvuče maksimum energije, a da što manje vode ode preko prelivnih polja.

Hidroelektrana Đerdap 1 je neka vrsta filtera na Dunavu. Sav otpad koji Dunav pokupi usput i dobije od svojih pritoka sasvim sigurno će kad-tad završiti na brani. Ovoga su svesni u HE i od početka rada ovog hidroenergetskog objekta zaposleni se suočavaju sa ovom neželjenom pojavom.

Kako prolazi vreme, tako se i vrste otpada menjaju, ali sa sigurnošću se može reći da veći deo otpada koji dođe do elektrane čini drvo. Drvo, od sitnog granja do velikih panjeva, zadaje velike probleme ljudima koji čiste nanos. Stručnjaci u elektrani pažljivom analizom problema doneli su i određene zaključke, ali i tehnološka poboljšanja.

Služba eksploatacije elektrane i brodske prevodnice, koju vode inženjer Mirko Pavić i Dragan Marinović, rukovodilac tehničke službe, nakon pažljive analize preduzela je određene korake kako bi se što brže sklonio otpad, a samim tim pogonska spremnost elektrane ostala na visokom nivou.

Pri velikim dotocima Dunav se razliva po obali i ulazi u šume koje rastu pored obala, a kada se povlači, za sobom nosi drveni i svaki drugi otpad na koji naiđe. Na putu do elektrane drvo se napuni vodom i ne može da pluta po površini, pa često završava na dnu Dunava. Veći dotok znači i više otpada. Otpad se taloži i na površini i u donjim delovima elektrane.

„Površinski otpad se čisti kada su agregati u radu, a dubinsko čišćenje zahteva zaustavljanje agregata. Svakog jutra pri maksimalnoj snazi elektrane naše službe rade merenja vode ispred i iza rešetke, a dobijeni parametri nam pokazuju kolika je razlika vode ispred i iza rešetke, odnosno denivelacija, koja nam jasno ukazuje na to da li moramo preduzeti mere dubinskog čišćenja ili ne. Da bismo ovo odradili, moramo dobiti saglasnost dispečerskog centra EPS-a i EMS-a. Kad se dobije dozvola, ograničena je na dva sata po agregatu i mora se poštovati. Posao dubinskog čišćenja radi se isključivo noću, kada su potrebe za energijom manje, mada se dozvola dobije i tokom dana, ali van špica opterećenja sistema. Ovo je timski rad i svaki pojedinac, od inženjera za opremu, poslovođe, dizaličara i pomoćne radne snage, vrlo dobro zna svoje obaveze i uvek mora biti na visini zadatka“, kaže Pavić.

HE Đerdap 1, prelivna brana / Foto: EPS

Sve tri dizalice na ulaznoj građevini su remontovane i maksimalno spremne za ove poslove. Dizaličari i pomoćni radnici imaju veliko iskustvo i ne dovodi se u pitanje izvršenje zadatka. Stalno su u traganju za poboljšanjem sistema uklanjanja otpada.

„Putanja velike 160-tonske dizalice, koja odnosi otpad do mesta gde se korpe tovare u traktor, prolazi iznad brodske prevodnice. Kad je u komori plovilo, dizalica mora stati. Ovo smo identifikovali kao problem. Rešenje je da se na platou iznad montažnog bloka napravi prostor na kom će se otpad tovariti u traktor i odatle transportovati na deponiju. Problem je i sam traktor. On je već dugo u upotrebi, njegov radni vek je na izmaku, te se traga za boljim rešenjem, odnosno da ga zameni kamion. Dešava se da su korpe sa otpadom pune, vreme dobijeno za zaustavljanje agregata curi, a ispred rešetaka ima još otpada. Naš plan je da se nastave ulaganja, kako bismo smanjili eventualne zastoje na minimum“, objašnjava Dragan Marinović.

Molba EPS Energije da vam sve ovo prikaže na licu mesta je udovoljena, ali sve se ovo radi noću, posle dva sata, a možda i ranije, nikad se ne zna, glasio je kratak odgovor rukovodioca eksploatacije.

Noć tmurna, ni zvezda, ni mesečine. Osvetljenje dobro tako da se objekat lepo vidi. Dežurni inženjer, pored svih obaveza, ove noći ima zadatak da nam pomogne da što vernije dočaramo šta se ovde radi u gluvo doba noći.

Od rukovaoca na centralnoj komandi saznajemo da je trenutni dotok oko 7.200 kubika vode u sekundi, svi agregati rade skoro na maksimumu i očekuje se da se danas proizvede oko 21.000 MWh. Dva agregata (A1 i A5) pod direktnom su kontrolom dispečerskog centra, odnosno u sekundarnoj regulaciji. Proizvodnja energije je uobičajena i dežurna posada rutinski obavlja zadatke. Na jednom od monitora u centimetar je prikazana denivelacija svakog agregata. Jasno se vidi koji agregat ima najviše nanosa i koji će doći na red za čišćenje.

Negde oko jedan čas iza ponoći iz dispečerskog centra je javljeno da se snaga elektrane obori za 150 megavata. Dežurni rukovalac u nekoliko klikova mišem rasporedio je ovu snagu ravnomerno na četiri agregata.

„Ovo je period kada se drastično smanjuje potrošnja i moramo smanjiti snagu agregata“, objašnjava rukovalac.

Čelična ruka puna drveća

Nešto posle pola dva opet je zazvonio crni telefon na stolu rukovaoca. Samo sam čuo odgovor: „U redu, zaustavljamo agregat broj 5.“

Ovo je momenat koji smo čekali.

„Agregat je zaustavljen, idemo na lice mesta“, glasila je komanda dežurnog inženjera.

Noć je prijatna, nema vetra i biće ovo još jedan rutinski zadatak za ekipu. Prolazimo iznad ulazne građevine, ispred ulaza na površini Dunava ima otpadnog drveta, ali ne u većim količinama. Pažnju mi je privukao veliki balvan, verovatno od vrbe.

„Ovo bi moglo da zada malo više problema“, dobacuje moj vodič.

Posle nekoliko minuta na ugovorenom mestu pojavio se Ljubomir Ilić, kolega iz Đerdap Usluga, sa motornom testerom u ruci. On već 12 godina radi ovaj posao. Zna kako je ovde i kad je lepo vreme ili kad duva košava, pada sneg ili kiša, jer ovaj posao mora da se radi bez obzira na to kakvo je vreme i koje je godišnje doba. S druge strane naišao je Miloš Galjatović, dizaličar, takođe iz Đerdap Usluga. Uigrana ekipa i za svega nekoliko minuta prešlo se na izvršenje zadatka. Grejfer uređaj sa četiri raširena kraka krenuo je ka dnu Dunava. Dubina je oko 48,5 metara. Otpad je negde na 42, 43. metru. Većinu otpada čini drvo, ali ima i plastike, trave… Kada se sajle olabave, to je znak da je grajfer naišao na otpad. Dizaličar daje komandu da se čeljusti skupe i zgrabe otpad. Ovo je rad naslepo, ali posle izlaska iz vode zahvat je dobar, čeljusti grajfera pune su drveta. Ko zna koliko je ovo drvo provelo u vodi.

„Nije ovo ništa kakvi zahvati mogu da budu“, objašnjava Ljubomir.

Po ustaljenoj šemi otpad se vozi do sanduka za njegovo odlaganje. Pomoću metalne „čaklje“ otpad se usmerava u sanduk. Dizalica na sebi ima nekoliko reflektora, prostor je odlično osvetljen i ovaj rad skoro da se ne razlikuje od rada tokom dana. Komunikacija između dizaličara i radnika je ključna za ove poslove. Ljubomir je radnik sa ogromnim iskustvom i njegovo navođenje grajfera je od izuzetne važnosti za uspešni završetak posla. Dizaličar Miloš je mlad, ozbiljan čovek, a svega mu je 26 godina. Pred njim je budućnost. U septembru će navršiti dve godine rada na dizalici. Kaže da voli ovaj posao i kad se radi ovako duboko u noć. Ništa mu ne predstavlja problem, već naprotiv, zadovoljstvo, raduje se svakom poslu.

„Čišćenje jednog agregata traje u proseku 90 minuta. Ako je nanosa više, normalno da će više vremena biti potrebno da se očisti“, dodaje mladi dizaličar.

Iz nekoliko tura već je pun prvi sanduk. Ljubomir sa motornom testerom krati drvo, kako bi napravio što više mesta u sanduku, ali i da prilikom transporta do deponije ono ne bi ispalo iz sanduka. Otpad je zasad tu, iznad ulazne građevine elektrane. Druga ekipa pobrinuće se u toku dana da se otpad transportuje do deponije, sanduci vrate na svoje mesto i budu spremni za površinsko čišćenje, ako za to bude potrebe. Za nešto više od sata ulazna rešetka je očišćena. Posao čišćenja je sa uspehom završen. Ekipa se povlači i u slučaju nekih potreba spremna je da interveniše. Agregat A5 je oslobođen dubinskog nanosa i spreman je da na poziv dispečerskog centra uđe u pogon. Jutro je najavilo novi lep junski dan. Dotok Dunava je u opadanju za 150 kubika. Šest agregata se već posle pet sati vraća u maksimalan pogon. Dežurna ekipa završava svoju dvanaestosatnu smenu. U sedam sati zameniće ih druga. Svi poslovi na ovom objektu su bitni, nijedan se ne sme potceniti, jer svaki deo ovog objekta mora besprekorno funkcionisati.

Većina otpada na srpskom delu

Nekoliko kilometara uzvodno od elektrane Dunav pravi oštru krivinu. Vodena struja nailazi na stenovitu obalu i odatle se odbija pravo na srpski deo elektrane, a sa sobom nosi i sve ono što je Dunav pokupio usput. Skoro 80 odsto otpada nataloži se u trouglu gornja glava brodske prevodnice, elektrana, prelivna brana. Rumunskoj strani ostaje veoma malo nanosa.

Izvor: EPS Energija

Share on facebook
Facebook
Share on twitter
Twitter
Share on linkedin
LinkedIn
Share on email
Email
Share on print
Odštampaj

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Logo

Newsletter

Možda će Vam se svideti:

Logo

Energija Balkana

Newsletter

Nedeljni pregled vesti