Napori Evrope da proširi kapacitete novih vetroelektrana nisu na nivou koji je potreban za postizanje klimatskih i energetskih ciljeva Evropske unije zadatih do 2030. godinu, uprkos tome što električna energija dobijena iz vetroelektrana u 2024. godini obezbeđuje 20% električne u Evropi, navodi industrijska grupa WindEurope.
Tokom 2024. godine, Evropa je dodala 15 GW novih kapaciteta vetroelektrana: 13 GW sa kopnenih i 2,3 GW sa vetroparkova na moru.
Međutim, da bi postigla klimatske ciljeve do 2030. godine, EU bi trebalo da godišnje gradi 30 GW kapaciteta. Cilj Unije je da energija dobijena iz vetroelektrana do 2030. godine čini 34% potrošnje električne energije, a više od 50% do 2050. godine.
Izvršni direktor WindEurope-a, Žil Dikson, izjavio je daEvropa ne gradi dovoljno novih vetroparkova iz razloga što većina vlada ne primenjuje dobra pravila EU o izdavanju dozvola. Takođe je dodao da nova povezivanja na mrežu kasne, a Evropa ne elektrifikuje svoju ekonomiju dovoljno brzo.
„EU mora hitno rešiti sva tri problema. Više vetroelektrana znači jeftiniju struju, što povećava konkurentnost“, rekao je Žil Dikson
U 2024. godini, Evropa je finansirala procenjenih 19 GW novih kapaciteta vetroelektrana, što je blagi pad u odnosu na 21 GW finansiran 2023. godine. Investicije u kopnene vetroparkove ostale su snažne na nivou od 24 milijarde evra (24,7 milijardi dolara).
Investicije u vetroparkove na moru zabeležile su pad u odnosu na prethodnu godinu, što otežava kompanijama da se obavežu na nove projekte.
Vetroelektrane pred izazovima
Sektor vetroelektrana na moru globalno se suočava sa izazovima, uključujući probleme sa infrastrukturom i povezivanjem na mrežu, kašnjenja u izdavanju dozvola i rastuće troškove komponenti.
Pristup elektroenergetskoj mreži predstavlja jednu od glavnih prepreka za uvođenje novih postrojenja vetroelektrana u mrežu. Hitne mere su potrebne kako bi se rešili problemi kapaciteta mreže. Trenutno, više od 500 GW potencijalnog kapaciteta vetroelektrana čeka procenu aplikacija za priključenje na mrežu.
Evropa takođe zaostaje u elektrifikaciji svoje ekonomije. Trenutno, električna energija čini 23% ukupne potrošnje energije u EU, a taj procenat mora porasti na 61% do 2050. godine. Napredak u elektrifikaciji stagnira, posebno u sektorima kao što su transport, grejanje i industrija.
Interes korporacija za vetroelektrane ostaje visok, s tim da je 50% svih novih ugovora o kupovini električne energije (PPA) u Evropi u 2024. godini bilo vezano za energiju dobijenu iz vetroparkova. Od ukupno 12 GW obnovljivih PPA, posvećeni ugovori za energiju proizvedenu eksploatacijom vetra činili su 4 GW.
„Evropska ekspanzija vetroelektrana ne ispunjava ciljeve čiste energije za 2030. godinu“ prvobitno je kreirao i objavio Power Technology, brend u vlasništvu kompanije GlobalData.
