Grci ljuti – Vašington gubi interesovanje za gasovod Istmed

Sjedinjene Države više ne podržavaju izgradnju projekta gasovoda Istmed (EastMed). Interes Vašingtona sada na obnovljivim izvorima energije, navodi se u saopštenju Stejt departmenta. Prema grčkim medijima, taj potez donosi korist Turskoj.

„Ostajemo posvećeni međusobnom fizičkom povezivanju Istmeda (East Med – Istočno-mediteranski gasovod) sa Evropom. Prebacujemo fokus na električne interkonektore, koji mogu da podrže i gas i obnovljive izvore energije“, saopštio je američki Stejt department.

U saopštenju se dodaje da u vreme kada je energetska bezbednost Evrope više nego ikada pitanje nacionalne bezbednosti, „mi smo posvećeni produbljivanju naših regionalnih odnosa i promovisanju čistih energetskih tehnologija“.

SAD sada podržavaju projekte kao što su planirani podmorski kabl za električnu energiju EvroAfrika od Egipta do Krita i grčkog kopna i predloženi evroazijski interkonektor za povezivanje izraelske, kiparske i evropske elektroenergetske mreže.

„Takvi projekti ne samo da bi povezali vitalna energetska tržišta, već bi, takođe, pomogli da se region pripremi za tranziciju čiste energije“, dodaje se u saopštenju.

Istočno-mediteranski – Istmed gasovod

Kipar, Grčka i Izrael potpisali su u januaru 2020. godine „istorijski“ sporazum o izgradnji istočnomediteranskog gasovoda, koji se smatra projektom zajedničkog interesa za energetsku infrastrukturu Evrope.

Cilj mu je bio da godišnje prenese između devet i 12 milijardi kubnih metara gasa, koji se vadi na poljima u moru između Izraela i Kipra ka Grčkoj. Gas bi se transportovao do Italije i u druge zemlje jugoistočne Evrope.

Nekoliko grčkih medija je izvestilo da ovim potezom Džo Bajden politički „namiguje” Turskoj, koja se od početka protivila sporazumu Istmed, jer je zaobilazi.

„Bilo koji projekat koji ignoriše Tursku, koja ima najdužu obalu u istočnom Mediteranu i kiparske Turke, koji imaju jednaka prava na prirodne resurse ostrva Kipar, ne može biti uspešan. Još jednom skrećemo pažnju međunarodne zajednice na ovu činjenicu“, saopštilo je tada Ministarstvo spoljnih poslova Turske.

Grčki TV kanal OPEN je, takođe, izvestio da Amerikanci veruju da je Istmed izazvao tenzije u regionima. Stoga žele da se relevantni igrači fokusiraju na druge projekte, koji bi, takođe, doneli političku stabilnost u veoma napetom regionu.

SAD su, takođe, zainteresovane za prodaju sopstvenog LNG-a i možda neće želeti da sponzorišu konkurentski gas iz gasovoda.

Šta Evropa kaže?

Evropska komisija je trebala da do kraja 2021. objavi studiju koja istražuje komercijalnu i ekonomsku izvodljivost projekta.

Krajem oktobra 2021. zvaničnik Evropske komisije rekao je za EURACTIV u Grčkoj da je Istmed „složen projekat“. Rekao je i da procena mora odražavati ciljeve EU za dekarbonizaciju i buduću potražnju za gasom, kako bi mogla da se utvrdi njegova komercijalna održivost.

„Analiza Komisije iz procene uticaja na klimatske ciljeve pokazuje da nesmanjena upotreba prirodnog gasa nije kompatibilna sa dugoročnim ciljem dekarbonizacije“, rekao je zvaničnik.

Tranzicija ka klimatskoj neutralnosti će se zasnivati na širokom spektru energenata i tehnoloških rešenja, kao i na pametnijem korišćenju naših prirodnih dobara, dodao je zvaničnik.

Prirodni gas – tranziciono gorivo

Zvaničnik EU je objasnio daće, iako Brisel danas posmatra prirodni gas kao tranziciono gorivo, glavni fokus podrške iz budžeta EU biti na ulaganjima u energetska rešenja koja ne utiču na klimu. To podrazumeva dekarbonizovane gasove poput vodonika.

„Gasovi sa niskim sadržajem ugljenika, kao što su vodonik, biogas i sintetički gas bi trebali da postepeno zamenjuju prirodni gas. Ono što će biti ključno je da infrastruktura koju imamo, ili u koju ulažemo, bude spremna da podrži ove nove energente“, rekao je zvaničnik.

Drugi izvor, koji je upućen u tematiku, rekao je da će se gasni miks EU značajno promeniti u kontekstu cilja klimatske neutralnosti do 2050. godine.

„Potrošnja prirodnog gasa će biti smanjena za 66 do 71 posto, a potražnja za obnovljivim i niskougljeničnim gasovima, posebno biogasom, vodonikom i sintetičkim gasom će se duplirati u odnosu na potražnju za prirodnim gasom“, rekao je ovaj izvor.

„Stoga će komercijalna održivost Istmeda u velikoj meri zavisiti, između ostalih faktora, od toga koliko će na kraju biti gasa u regionu koji bi mogao da se isporuči u Grčku i Italiju, i kolika će biti potražnja za uvozom“, dodao je izvor.

Izvor: Euractiv

Share on facebook
Facebook
Share on twitter
Twitter
Share on linkedin
LinkedIn
Share on email
Email
Share on print
Odštampaj

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Logo

Newsletter

Možda će Vam se svideti:

Logo

Energija Balkana

Newsletter

Nedeljni pregled vesti