Nafta – cene i prognoze

I pored zaoštravanja američko-ruskig odnosa nafta sve jeftinija - Brenta 63,40 a američke WTI nafte 60 d/b. Prognoze: IEA – nafta neće poskupeti do 100 d/b; EIA – pojeftinjenje u drugoj polovini godine; Morgan Stanley – američke naftne kompanije će povećati proizvodnju; Bloomberg -neznatan porast proizvodnje iz škriljaca; IRENA – vrhunac svetske potražnje bio 2019.; OPEK - globalna potrošnja će prestati da raste oko 2040.

Nafta pojeftinjuje, peti dan za redom na međunarodnim tržištima, jer su se novom talasu zaključavanja u Evropi, dodale u četvrtak i najave novog zaoštravanja američko-ruskih odnosa, što je potisnulo u drugi plan pad zaliha nafte u SAD.

U vreme zaključenja ovog izdanja NEDELJE (Bilten NNKS) cena Brenta pala je na 63,40 dolara (i nastavlja da klizi na dole), ukupno preko 8% od početka nedelje, dok je američki WTI trgovan za 60,00 dolara.

„Američko-ruske tenzije rastu, a SAD prete sankcijama Rusiji”, rekao je za Reuters glavni marketinški strateg Blue Line Futures-a Filip Strajbel (Phillip Streible), napominjući da je jedan od načina na koji bi Rusija mogla uzvratiti udar na proizvođače iz škriljaca preplavljivanjem tržišta naftom.

Predsednik Bajden ranije ove sedmice indirektno je ruskog predsednika Putina nazvao „ubicom”, što je navelo Rusiju da povuče svog ambasadora u SAD-u na konsultacije.

IEA: Wall Street greši ako očekuje naftu od 100$

Očekivanje banaka sa Wall Streeta da je nafta ušla u novi i kontinuirani period dramatičnog novog super-ciklusa rasta cena uz pretnju manjka ponude je pogrešno, ocenila je u sredu Međunarodna agencija za energiju (IEA).

Telo sa sedištem u Parizu navodi da njeni podaci i analize ukazuju na suprotno.

Oni koji predviđaju povratak cene nafte od 100 dolara po barelu – poslednji put zabeležene 2014. godine – kažu da će ogromne mere fiskalnih stimulansa podstaknuti potražnju, dok će istovremeno ulaganja u novu proizvodnju opadati, što će inicirati dugotrajniji rast cena.

IEA, s druge strane, ukazuje da „u rezervoarima i pod zemljom ima više nego dovoljno nafte da održi globalno tržište adekvatno snabdevenim”, uprkos činjenici da će sa neminovnim opadanjem pandemije, uz održavanje reza ponude grupe OPEK+ zalihe početi krajem godine polako da se prazne.

IEA navodi da OPEK+ rezovi pokazuju da postoji značajan rezervni proizvodni kapacitet – od oko 9,3 miliona barela na dan – koji bi ove zemlje mogle brzo da aktiviraju, ukoliko se tržište previše stegne.

Prema očekivanjima, potražnja za naftom, koja je u 2019. godini dostigla blizu 100 miliona bd, mogla bi da se vrati na taj nivo tek 2023. godine, saopštila je IEA. Do 2026. godine predviđa se da će globalna potražnja za naftom dostići 104,1 miliona bd.

EIA: pojeftinjenje nafte u drugoj polovini godine

Američka Uprava za energetske informacije (EIA) piše u svom energetskom pregledu za mart da su cene nafte i dalje izložene povećanim nivoima nesigurnosti jer su odgovori na COVID-19 i dalje otvoreni.

Smanjena ekonomska aktivnost povezana sa pandemijom COVID-19 nastavlja se. Američki bruto domaći proizvod smanjio se za 3,5% u 2020. u odnosu na nivo iz 2019. EIA pretpostavlja da će američki BDP rasti za 5,5% u 2021. i za 4,2% u 2022.

EIA prognozira za drugu polovinu 2021. pad cena sirove nafte i uravnoteženije tržište nafte usled veče ponude od potražnje.

Međutim, prognoza u velikoj meri zavisi od budućih odluka OPEK+, od reakcije američke proizvodnje nafte iz škriljaca na veće cene nafte i brzine rasta potražnje nafte. EIA očekuje da će cene Brenta u proseku iznositi 59 USD 2022. godine.

Morgan Stanley: rast američke proizvodnje nafte

Održavanje cena nafte na visokom nivou verovatno će podstaknuti američke naftaše da povećaju proizvodnju ove godine, što bi na kraju moglo uticati na cene, kažu analitičari JP Morgan, koji sada predviđaju da će američka proizvodnja sirove nafte dostići ove godine, u proseku, 11,78 miliona barela dnevno (bd) – 710.000 bd više nego godinu dana ranije.

„Po trenutnim cenama, proizvodnja većine američkih kopnenih operatera je ekonomična, što ostavlja veliku grupu naftaša, od velikih javnih kompanija do privatnih igrača, u dobroj poziciji da pojačaju aktivnost u drugoj polovini godine i stvore snažan zamah za veće količine u 2022. godini”, kaže banka.

Prema analizi banke, da bi se ostvarila dobit u permskom basenu naftnih škriljaca Delaware, sada je dovoljna cena nafte od oko 33 USD po barelu, u odnosu na 40 USD po barelu u 2019. godini. Američka nafta WTI trenutno se ugovara za oko 65 dolara po barelu.

Prema podacima Baker Hughesa, broj naftnih platformi aktivnih u SAD skočio je 80% nakon što je u avgustu dotakao dno, a povećavao se za 14 % u poslednjih 16 nedelja.

Bloomberg: Obe godine neznatan rast proizvodnje iz škriljaca

Očekuje se da će američke naftne kompanije usmerene isključivo na sektor škriljaca ove godine samo neznatno povećati svoju kombinovanu proizvodnju u odnosu na 2020. godinu, prema podacima Bloomberg Intelligence.

Agencija navodi da je to znak da bi OPEK + mogao biti u pravu, barem za sada, da bi nafta od 70 dolara neće izazvati veći porast proizvodnje iz SAD.

IRENA: svetska potražnja za naftom možda je dostigla vrhunac 2019. godine

Globalna potražnja za naftom možda je dostigla vrhunac 2019. godine, a prirodni gas će slediti taj primer oko 2025. godine, rekao je generalni direktor Međunarodne agencije za obnovljive izvore energije (IRENA) 16. marta, prenosi S&P Global Platts.

Prema scenariju da se do 2050. godine ograniči globalno zagrevanje na 1,5 C, predviđa se da će potrošnja goriva pasti za više od 75%, a proizvodnja za 85% na nešto iznad 11 miliona barela na dan (mbd), pri čemu će prirodni gas ostati najveći izvor fosilnih goriva na oko 52% trenutnih nivoa, navode iz organizacije sa sedištem u Dubaiju.

Predviđanje IRENE o vrhuncu nafte odražava BP-ovu projekciju od prošle godine da se svet možda nikada neće vratiti na nivo predpandemijske potražnje za naftom od oko 100 mbd.

„Fosilna goriva i dalje moraju igrati ulogu, uglavnom u proizvodnji električne energije i u određenoj meri u industriji, zadovoljavajući 19% primarne energije 2050. godine. Oko 70% prirodnog gasa trošiće se u termoelektranama-toplanama i proizvodnji plavog vodonika”, navodi IRENA.

IRENIN pogled na potražnju za fosilnim gorivima u suprotnosti je s predviđanjima Međunarodne energetske agencije (IEA) i OPEK-a.

Prema poslednjem scenariju IEA objavljenom u novembru, svetska potražnja za naftom porašće na 106,4 mbd u 2040. godini sa 96,9 mbd u 2018, s rastom koji će se poravnati do 2030.

Prošle godine OPEK je prvi put rekao da je vrh potražnje za naftom možda blizu, procenjujući da će potrošnja nafte globalno prestati da raste za dvadesetak godina.

Izvor: NEDELJE (Bilten Nacionalnog naftnog komiteta Srbije – NNKS)

Facebook
Twitter
LinkedIn
Email
Odštampaj

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Logo

Newsletter

Možda će Vam se svideti:

Logo

Energija Balkana

Newsletter

Nedeljni pregled vesti

Najava Konferencije

21. decembar 2022.