Zbog rata u Ukrajini, u modu se vraćaju nuklearne elektrane. Naime, usled traženja alternative ruskoj nafti i gasu, sve se više pominju nuklearke. Boris Džonson je najavio gradnju osam novih nuklearnih elektrana do 2030. godine, kako Britanci ne bi osetili divljanje cena i da ne bi zavisili od Rusije

I Hrvatska je, još pe rata, potpisala nuklearni pakt s Francuskom, kojim traži da se nuklearna energija prizna kao čista energija – ravnopravna sa izvorima obnovljive energije.

„Drago mi je da čujem da su nuklearke ponovo u modi, jer smanjenje emisije CO2, za koje se zalažemo, neće moći da se postigne bez nuklearki. Zapravo, vizija Euroatoma je da do kraja veka sva energija u EU bude iz obnovljivih izvora, i –  s druge strane, iz fuzije, odnosno nove generacije nuklearki“, rekao je u studiju RTL Direkta fizičar Tonći Tadić, uz objašnjenje da one ne proizvode nikakav CO2 dok rade, jer se temelje na nuklearnoj energiji, pa se, zato, smatraju čistom energijom.

Koliko je potrebno nuklearki za evropsku nezavisnost?

S obzirom na to da se već dva meseca govori o zavisnosti od Rusije, jedno od glavnih pitanja je koliko bi Evropa morala da ima nuklearki, kako joj ne bi bio potreban ruski gas. Tadić kaže da je u EU, trenutno, zastupljeno oko 44 odsto fosilnih goriva, odnosno, da se 44 odsto električne energije proizvodi iz fosilnih goriva. Od toga, 22 odsto otpada na ugalj, 21 odsto na gas, a oko tri odsto na naftu. Nuklearke daju oko 26 odsto energije, a isto toliko i svi obnovljivi izvori.

„Kada bismo, praktično, duplirali nuklearke i obnovljive izvore, ne bismo imali nikakvu zavisnost od ruskog gasa“, kaže Tadić.

Trebalo bi da svaka zemlja ima, otprilike, između jedne i četiri nuklearne elektrane – što, kako se procenjuje, nije nedostižno.

„Hrvatska ima polovinu nuklearke u Sloveniji. Jako mi je drago da se hrvatska vlada drži stanovišta da Hrvatska mora ostati partner u Krškom. Radni vek Krškog će, verojatno, biti produžen. Na isti način se razmišlja i o bloku 2 Krškog, u kome će, verovatno, učestvovati Hrvatska, tako da ćemo i dalje imati tih 17 odsto udela električne energije iz naše nuklearke u Sloveniji“, kaže Tadić, ali i dodaje kako bi bilo dobro da Hrvatska ima svoju nuklearku, odnosno, na teritoriji svoje države.

Dugoročna projekcija

„Ne možemo posmatrati električnu energiju samo u ovom trenutku, već i projekcijiju za 20 i 30 godina, kada će dominirati električni automobili koje će morati negde da se pune. Potpuno je besmisleno pozitivno gledati na elektrifikaciju prevoza, a zadržavati gasne elektrane“, kaže Tadić o podseća da je postojao plan za izgradnju nuklearke u Hrvatskoj, ali je on nestao krajem 80-ih, „pod pritiskom ugljarskog lobija iz Srbije na saveznu vladu i njenim pritiskom na republičke vlade u Hrvatskoj i Sloveniji da se odustane od druge nuklearke koja je trebalo da bude kod Zagreba“.

Popularnosti nuklearki očigledna je i na primjeru Francuske. Kada je pobedio pre pet godina, Makron je rekao da planira da ugasi 14 reaktora i smanji udeo nuklearne energije na 50 odsto. Tadić kaže da on sada to sigurno više ne planira, uz napomenu da je slično bilo i sa Nemačkom.

Trend gašenja nuklearki

„U Nemačkoj je ta priča počela 2011. godine u onoj paranoji oko Fukušime, s jednim potpuno populističkim potezom Angele Merkel koja je preusmerila na gašenje nuklearki i prelazak na ruski gas i Sjeverni tok 2.

Od 16 reaktora, došli su na šest, da bi još tri pogasili prošle godine. Po meni, to nije bilo pametno, jer kada pogledate projekcije na karti EU za 2030. godinu, videćete jednu rupu u sredini bez nuklearki, koja se sastoji od Nemačke, Luksemburga, Austrije i Italije, dok će svi s obe strane te rupe imati nuklearke, uključujući Ukrajinu, Švajcarsku i Britaniju, koje su pridružene članice Euroatoma“, rekao je Tadić.

Černobilj

Iako je spomenuo i Fukušimu, Tadić kaže da je za lošu reputaciju nuklearki zapravo zaslužan Černobilj.

„To je, zaista, žalosno, jer ta nuklearka uopšte nije bila u skladu sa zapadnim dizajnom kao ove koje sam nabrojao, već je građena po starom sovjetskom rešenju, loše projektovana i loše vođena. Kao takva, dovedena je u situaciju da se jednog dana, na predlog nekoga iz komiteta, testira kako će se ponašati u ekstremnim uslovima rada, na najvećoj snazi, s pogašenim svim automatskim zaštitnim sistemima. I onda se dogodila havarija“, objasnio je Tadić, dajući primer:

„To je kao da uzmete starog Stojadina kome ste precvikali kočnice i onda se zaletite sto na sat, da biste videli hoćete li moći ručnom da uspostavite kontrolu. I, onda se zabijete, i na temelju toga donosite dugoročne zaključke da je automobil besmislen kao sredstvo prevoza. Od slučaja Černobilj se izvodi zaključak za sve nuklearke na Zapadu, što nema smisla“, kaže Tadić.

Reakcija Međunarodne agencije za atomsku energiju

Nemačke nuklearke su građene po nemačkom principu i njihovo gašenje nije imalo smisla, ističe sagovornik, uz  osvrt  i na rusko zauzimanje Černobilja, zbog čega je, kako kaže, celi svet bio zabrinut, a na kraju se ništa nije dogodilo.

„Ne zbog toga što su Rusi bili strašno obazrivi ili pametni. Videli ste pucanje po kontrolnoj zgradi u Zaporižju, videli ste situaciju da je černobillska elektrana ostala bez struje, onaj famozni sarkofag je ostao bez napajanja i istrošeno gorivo koje se hladilo je ostalo bez napajanja.

Međutim, vrlo brzo je reagovala Međunarodna agencija za atomsku energiju i jednom tihom diplomatijom dala do znanja Rusima da se tako ne ponašaju i da to izaziva veću štetu nego što oni to misle“, rekao je Tadić.

Izvor: RTL