Cilj Ministarstva rudarstva i energetike i Vlade Srbije je da do 2030. godine utostruči kapacitete solarnih elektrana i udesetostruči instalisanu snagu u vetroparkovima. Istovemeno je namera da se na kraju decenije emisija gasova s efektom staklene baste smanji za oko 40,3 odsto, a da udeo obnovljivih izvora energije u bruto finalnoj potrošnji dostigne 41 procenat.

Tu se postavlja više pitanja, među kojima je, svakako ključno: Da li je to izvodljivo, zbog brzine kojom Srbija pokušava da prati evropske i svetske trendove u instalisanju obnovljivih izvora energije (OIE) i primeni novih tehnologija. Ali, pitanje je i: Ima li Srbija obučen kadar za primenu tih savremenih tehnologija?

Kada je reč o stručnjacima za zelenu energija čini se da ne zaostajemo za drugima po pitanju visokoškolskog obrazovanja, jer se na našim fakultetima školuju inženjeri koji po znanju ne zaostaju za kolegama koji kreiraju i primenjuju najnovije energetske tehnologije, posebno one vezane za obnovljive izvore.

Govoreći o obrazovanju, dakle, znanju, koje se iz zelene energije može steći na Elektrotehničkom fakultetu u Beogradu profesor dr Nikola Rajaković objašnjava da na ovoj visokoškolskoj ustanovi ima i više smerova i predmeta koji se bave zelenim tehnologijama a koji su jako popularni kod studenata, kao i smer OIE na master studijama.

„Na osnovnim studijama OIE predmet prati oko 50 studenata, a na master studijama ih je od 10 do 40. Pažnju zaslužuje činjenica da su OIE prepoznati kao perspektivni u kontekstu dekarbonizacije energetike još krajem prošlog veka na ETF-u. Pripremamo kadar za napuštanje fosilnih goriva, koja su kao prirodni resursi, bez sumnje, ograničeni na kraći ili duži vremenski period”, ističe profesor Rajaković.

Na ETF-u se radi na razvoju OIE

Predmeti vezani za obnovljive izvore su, naglasava, predavani kao poglavlja u okviru konvencionalne energetike. Već početkom ovog veka krenulo se sa širim razvojem OIE kroz teorijska i praktična istraživanja.

„Već od 2003. godine imamo preko saradnje s evropskim projektima prva eksperimentalna merenja brzina vetra u Srbiji. A odmah zatim u labaratorijama koristimo i solarne panele. Među prvima smo, kao struka, prepoznali trendove razvoja energetike. Svako znamo da su OIE nova realnost, koja je za Srbiju veoma obećavajuća”, kaže sagovornik Energije Balkana.

Rajaković napominje da mi, kao zemlja, sa solidnim potencijalom vode, sunca i vetra, biomase i geotermalne energije imamo šansu da uspemo, koristeći globalni razvoj tehnologija skladištenja energije, da primenom tehnologije zelenog vodonika i amonijaka ispeglamo varijabilnost proozvodnje iz OIE.

„Tako Srbija korača ka energetskoj nezavisnosti i možda ne mora da pribegava korišćenju nuklearnih tehnologija, koje pored svih eksploatacionih prednosti donose jaku tehnološku zavisnost i nose određene bezbedonosne rizike.

Bogat nastavni program vezan za OIE na Mašincu

Na Mašinskom fakultetu od 22 modula na programu Master studija Mašinsko inženjerstvo pet se direktno bavi energetskom efikasnošću, zaštitom životne stedine i korišćenjem OIE. Profesor dr Vladimir Popović, dekan Mašinskog fakulteta u Beogradu nabraja da je termitehnika ima 32 studenta, termoenergetika i hidroenergetika po 16 studenta, na procesnoj tehnici i zaštiti životne stedine su po 32, a na automatskom upravljanju 24 studenta.

„Na pomenutum modulima se, takođe, slušaju predmeti biogoriva u procesu sagorevanja, ekologija sagorevanja i OIE – biomasa. Tu su još i predmeti Katedre za termomehaniku, poput termodinamike, primenjena termodinamika, energija biomase i solarna energija”, navodi prof. Popović.

U oblasti termomehanike izučavaju se predmeti iz.oblasti grejanja, hlađenja, ventilacije, klimatizacije, toplotnih pumpi i kotlova.

„Uvodimo i izborne predmete iz oblasti energetske efikasnosti zgrada i primene OIE, kao i decentralizovanih sistema na samom mestu potrošnje energije. Studenti ovladavaju veštinama i znanjima u projektovanju i izvođenju efikasnih rešenja sistema klimatizacije, grejanja, hlađenja… kao i metodologijom utvrđivanja troškovno-optimalnih modela unapređenja energetske efikasnosti postojećih objekata i analizom novoprojektovanih sistemskih rešenja,” kaže dekan Mašinskog fakulteta.

Inženjeri spremni za OIE

Profesor Popović ističe da se, kada je reč o termoenergetici, na Mašinskom fakultetu izučavaju predmeti iz oblasti toplotnih turbo mašina i termoenergetskih postrojenja. S aspekta racionalnog korišcenja energije izučavaju se optimizacija termoenergetskih postrojenja, režimi i energetksa efikasnost termoenergetskih postrojenja, zaštita životne stedine u termoenergetici, rade se kompjuterske simulacije strujnotermičkih procesa, CFD i planiranje u energetici.

Iz oblasti hidroenergetika studenti stiču veštine i znanja iz oblasti hidrauličnih mašina i energetskih Sistema, kroz predmete koji se, takođe, bave energetski efikasnim rešenjima, poput OIE – male hidroelektrane, hidroenergetska postrojenja i oprema, kao i pumpe, ventilatori i turbomašine.

„Studije u oblasti procesne tehnike organizovane su tako da pripremaju inženjere da u praksi rade na razvoju, projektovanju i izgradnji proizvodnih i pomoćnih postrojenja u industriji. U okviru predmeta koji studenti slušaju izučavaju se energetski efikasna rešenja, zaštita životne sredine i primene OIE. Neki od predmeta su i emisije iz industrijskih procesa, energetika i zaštita životne sredine, procesi postrojenja zaštite životne sredine, upravljanje otpadom i otpadnim vodama, energetska efikasnost u indjstriji i zaštita vazduha”, objašnja prof. dr Popović.

Ističe da studije na modulu Automatsko upravljanje pružaju budućim inženjerima znanje savremenih konceptualnih rešenja u automatskom upravljanju različitih objekata i sistema. Primenom automataskog upravljanje postižu se energetski efikasna rešenja u širokom polju primena od zgrada, preko industrijskih postrojenja do bioloških sistema. Predmeti u okviru kojih se izučavaju energetski efikasna rešenja i racionalna upotreba energija su industrijska automatika, inteligentni sistemi upravljanje u zgradama u fazi upravljački sistemi.

„Posebno treba istaći da se u nastavne programe uključuju i najsavremenije teme, kao što je proizvodnja, transport, skladištenje i primena vodonika. Studenti na kraju studija mogu da biranje i teme za svoje master radove, koji se odnose na OIE i energetsku efikasnost. Sve u svemu, navedene module pohađa 120 studenata. Ali, i studenti sa drugih modula mogu birati izborne predmete sa ovih pet modula, tako da je broj studenata koji imaji određena znanja iz OIE oko 200 godišnje”, kaže Popović.