Američka proizvodnja nafte se vratila na ,stare staze’’ i trebalo bi da se poveća u  2022. godini rekao je Danijel Jergin, potpredsednik IHS Markit-a. Takva situacija  bi svakako dovela do toga da SAD  ima značajniji uticaj u kreiranju cena nafte, u odnosu na prethodne dve godine gde su čini se potpunu kontrolu nad cenama nafte imale članice OPEK-a.

Proizvodnja bi mogla da poraste za čak 900.000 barela dnevno, dodao je on.

Američke naftne kompanije smanjile su proizvodnju 2020. pošto je pandemija korona virusa uništila potražnju, a ponuda se još nije oporavila na nivoe pre kovida. Tokom 2019. godine, SAD su proizvele 12,29 miliona barela sirove nafte dnevno, prema američkoj Upravi za energetske informacije.

Ta cifra je bila 11,28 miliona u 2020. a procenjena je na 11,18 miliona u 2021. i 11,85 miliona u 2022. godini.

Najava je stigla i iz ministarstva energetike SAD

„SAD su se vratile. Poslednjih godinu, godinu i po dana, OPEK+ je vodio glavnu reč u proizvodnji nafte kao i kreiranju njene cene, ali američka proizvodnja se već vraća, a vratiće se još više 2022. godine. Prisustvovao sam na nizu sastanaka gde je američki ministar energetike tražio od kompanija da povećaju proizvodnju. To je, naravno, zato što je Bajdenova administracija tako duboko zabrinuta zbog inflacije i njenih političkih uticaja,“ rekao je Jergin.

Jergin je takođe predvideo da će cene nafte ostati u rasponu od 65 do 85 dolara po barelu i da je malo verovatno da će nafta dostići cenu 100 dolara.

Međunarodne referentne cene za fjučerse nafte Brent porasle su za 0,49% na 79,62 dolara u četvrtak ujutru u Aziji, dok su cene za američke fjučerse nafte porasle za 0,47% i trgovale su na 76,92 dolara.

Odnosi SAD i Rusije

Jergin je takođe razgovarao o bezbednosnim pregovorima između američkih i ruskih zvaničnika koji bi trebalo da se održe 10. januara.

Tenzije na granici između Rusije i Ukrajine su već nedeljama visoke, a američki i evropski saveznici su uznemireni gomilanjem ruskih trupa.

Predsednik SAD Džo Bajden i ruski predsednik Vladimir Putin razgovarali su putem video poziva 7. decembra. Putin je zatražio da se Ukrajini uskrati članstvo u Severnoatlantskom savezu – ali SAD nisu prihvatile taj zahtev.

„Verovatno ne postoji nikakva namera da NATO prihvati Ukrajinu u alijansu, ali postoji potreba za strateškom dvosmislenošću. Ukrajina neće postati deo NATO-a, ali ne možete dozvoliti da vam Vladimir Putin to diktira. Pitanje je kako postići sporazum koji će svima sačuvati obraz,“ rekao je Jergin.

Pregovori će biti teški, ali barem se vode, što je svakako napredak.

Izvor: CNBC