Srbija je energetski stabilna

Uprkos krizi na evropskim i svetskim tržištima Srbija je energetski stabilna. Trebalo bi da razgovaramo o svim energetskim izvorima. Imamo i imaćemo do kraja zimske sezone dovoljno električne i toplotne energije i nafte i gasa. Treba da razgovaramo o nuklearkama, da radimo na energetskoj efikasnosti a rudarski projekti moći će da se realizuju samo uz ispunjenje svih standarda zaštite životne sredine, istakla je ovih dana ministarka rudarstva i energetike, prof. dr Zorana Mihajlović.

Snabdevanje energijom i energentima u Srbiji stabilno, uprkos krizi na evropskim i svetskim tržištima. Srbija je energetski stabilna. U rezervama ima dovoljne količine nafte, naftnih derivata i drugih energenata, kaže potpredsednica Vlade i ministarka rudarstva i energetike, prof. dr Zorana Mihajlović ističući da je „država obezbedila dovoljne količine nafte i drugih energenata u rezervama za više od 40 dana“.

Kako je rekla, država raspolaže dovoljnim količinama mazuta, dizela i benzina za domaćinstva i privredu – obezbeđeno je stabilno snabdevanje.

„Država je obezbedila dovoljne količine mazuta, dizel goriva i benzina i imaćemo dovoljno električne i toplotne energije i energenata za celu zimsku sezonu. U rezervama imamo dovoljno nafte i naftnih derivata za više od 40 dana, što je dovoljno za reagovanje u slučajevima poremećaja u snabdevanju. Rezerve mazuta kojima raspolažu EPS, Republička direkcija za robne rezerve, obavezne rezerve i toplane su veće od 70.000 tona. Samo u robnim rezervama imamo 20.000 tona dizela i pet hiljada tona benzina. Dakle, u rezervi imamo ukupno nafte i naftnih derivata za više od 40 dana, odnosno za celu sezonu. Ministarstvo je za prethodnih godinu dana povećalo rezerve, za koje je nadležno, za 45% i obezbedili smo sve uslove za zimu“, rekla je Mihajlovićeva.

Pored novog dugogodišnjeg ugovora o snabdevanja gasom važno i skladištenje

Ukazujući na to šta se u Evropi dešava od marta ove godine ministarka energetike je istakla da su cene gasa i uglja visoke.

„Cena gasa na današnji dan je blizu 1.000 evra za hiljadu kubnih metara. To je nekoliko puta više u odnosu na prošlu godinu. Puno je razloga zbog kojih imamo energetsku krizu u celom svetu, koja je nastala zbog rasta tražnje, problema sa LNG terminalima, ali i politike. Energetika je oduvek bila povezana sa politikom i ekonomijom. Zbog toga je, kako kaže, jako važno da li imate dovoljno novca da ostvarite nabavke i da budete mudri prilikom planiranja. Srbija jeste energetski stabilna, ne kažem da smo potpuno bezbedni, ali smo ostvarili stabilnost. Pregovaraćemo sa ruskom stranom o nabavci gasa za narednih 10 godina. Trenutno procenjujemo količine koje će nam biti potrebne “, rekla je ministarka .

Mihajlovićeva je istakla da Srbija, iako je obezbedila energetsku stabilnost tokom energetske krize, mora da ulaže sredstva u proširenje Banatskog Dvora i izgradnju novog skladišta gasa.

„Čim budemo potpisali ugovor, imaćemo stabilno snabdevanje gasom, ali istovremeno moramo da proširimo kapacitete Banatskog Dvora i da izgradimo novo skladište, kako bismo obezbedili najmanje jedan mesec sigurnog snabdevanja koji nas osigurava od potencijalnih budućih kriza. Nedavna havarija u Bugarskoj je pokazala koliko je pitanje energetske bezbednosti značajno”, rekla je ministarka.

Ističući da pitanje bezbednosti nije važno samo za domaćinstava, nego i za privrede Mihajlovićeva je rekla da Srbija želi i gasne elektrane, jer stalno su nam potrebne rezerve.

Struja – ugalj

„Evropa se gotovo okrenula gasu, postala zavisna, i cena električne energije je zato porasla. A ne zbog karbon taksi. Mi svakako moramo da razmišljamo o tome kako da i 2050. budemo energetski bezbedni. Moraćemo da izađemo iz uglja, koliko god bilo opstrukcija. To nije pitanje zelene agende. Radi se o tome da nećemo imati dovoljno uglja. Kvalitetnog uglja. A alternativa je uvoz ili da koristimo katastrofalni lignit. U svakom slučaju, cena proizvodnje električne energije je jako visoka i moramo da izlazimo iz TE. Da se okrećemo drugim izvorima, pre svega HE, solarnim, gasnim i vetroelektranama. Ali bi trebalo da razgovaramo i o nuklearnoj energiji“, rekla je potprdsednica Vlade Srbije.

O nuklearkama treba razgovarati

Mihajlovićeva kaže da je učešće Srbije u izgradnji nuklearnih elektrana u zemljama u okruženju za sada samo ideja. Ali da je neophodno da se razmatra i taj izvor energije.

„Od kada je donet zakon kojim je uspostavljen moratorijum na razvoj nuklearnih elektrana, pre više od 25 godina, mnogo toga se promenilo. Pre svega su napredovali tehnologija izgradnje i bezbednosni sistemi. Ovaj izvor energije je aktuelan, pa svakako bi o tome trebalo da se razgovara“, poručila je ministarka energetike.

Energetska efikasnost nacionalni cilj

Potpredsednica Vlade i ministarska rudarstva i energetike, prof. dr Zorana Mihajlović, izjavila je da je povećanje energetske efikasnosti nacionalni cilj i da je to jedan od ključnih elemenata u ostvarivanju vizije o zelenoj Srbiji.

„Danas u Srbiji trošimo 40 odsto više energije nego što je to prosek u zemljama EU. Povećanje energetske efikasnosti mora da postane nacionalni projekat i u narednim godinama ulagaćemo u ovu oblast između 200 i 250 miliona evra, sa ciljem da za nekoliko godina smanjimo potrošnju energije. Ako budemo uspeli da pomognemo da barem 80 odsto građana zameni stolariju i izolaciju, eventualno da postave solarne panele na svoje krovove, smanjićemo količinu energije koju trošimo, a procene su da godišnje kroz prozor bacamo proizvodnju jedne termoelektrane“, ističe ministarka.

Država će subvencionisati građane u iznosu od 50 odsto ukupnih troškova zamene solarije, izolacije i postavljanja solarnih panela i potrebno je minimum četiri godine da povećamo energetsku efikasnost i da dođemo na prosek EU. Ove godine Ministarstvo je uspeli da obezbedi svim građanima subvencije iz budžeta. Interesovanje je ogromno. Za narednu godinu spremljeno je 240 miliona evra.

„Ljudi su svesni značaja ulaganja u energetsku efikasnost koja dovodi do nižih računa za električnu i toplotnu energiju“, rekla je Mihajlovićeva.

Rudarski projekti samo uz ispunjenje svih standarda zaštite životne sredine

Nijedan projekat u rudarstvu neće i ne može biti realizovan ukoliko nisu ispunjeni svi standardi zaštite životne sredine ističe potpredsednica Vlade. Ponavljajući da je, kada je reč o projektu Jadar i eksploataciji litijuma, neophodno da studije o proceni uticaja na životnu sredinu budu završene i predstavljene javnosti, posle čega će uslediti javna rasprava i referendum.

„Nema razgovora o rudarstvu ukoliko se ne poštuju svi standardi zaštite životne sredine. Usvojili smo sve zakone koji su u skladu sa evropskim i nije moguće da bilo šta bude urađeno van tih okvira. Ali, građani nisu informisani jer slušaju mnogo dezinformacija i nije važno da li su to aktivisti ili oni koji žele da se bave politikom i koriste zelenu priču jer je zanimljiva. Država ovog trenutka ne donosi odluku, jer ne može da kaže kako će ovaj projekat uticati na životnu sredinu, jer se studije o proceni uticaja još uvek rade“, kaže ministarka.

Napominjući da bi bilo neodgovorno da kaže da će sve biti sjajno Mihajlovićeva je odlučna: „ Ali, isto tako mogu da kažem da nije tačno da će nestati Jadar, da će nestati Drina, da će se svi ljudi iseliti. I to kažem na osnovu procena koje postoje, na osnovu toga što postoji potpuno nova tehnologija koja će se koristiti, a koja nigde nije primenjena u svetu i na kojoj se radilo prethodnih pet godina. Zato što je mineral koji imamo, jadarit, jedinstven. Svako ko priča da će se desiti kataklizma, to je kao da je Baba Vanga, a to nema veze sa istinom. Ne možete govoriti neistine, a pritom nemate nijedan argument. Ne može da se mešaju nauka i tehnologija sa ideologijom“, izjavila je Mihajlovićeva.

Želimo kompletan lanac proizvodnje

Ministarka rudarstva je ponovila da Srbija želi kompletan lanac proizvodnje, od prerade rude, preko fabrike baterija, do fabrike električnih vozila, ali samo pod uslovom da budu ispunjeni svi uslovi zaštite životne sredine.

„Treba da sačekamo da budu gotove studije i da onda razgovaramo i sa stručnom javnošću, i sa civilnim sektorom, i sa građanima. Sve će biti javno objavljeno, svima će biti sve objašnjeno i posle toga ćemo imati referendum, jer je to najdemokratskiji način. Ne mogu da govorim dok ne dobijem zvanične podatke, jer u pričama koje slušamo ima mnogo rekla-kazala. Ja sam ministarka u Vladi, da li se to nekome sviđa ili ne, da li neko misli da Vlada radi dobro – to je sve nevažno. Ja nemam prava da to radim, ja sam doktor ekonomskih nauka i ne želim da govorim dok nemam tačne i jasne parametre“, rekla je Mihajlovićeva.

Share on facebook
Facebook
Share on twitter
Twitter
Share on linkedin
LinkedIn
Share on email
Email
Share on print
Odštampaj

3 Responses

  1. “Ali, isto tako mogu da kažem da nije tačno da će nestati Jadar, da će nestati Drina, da će se svi ljudi iseliti. I to kažem na osnovu procena koje postoje, na osnovu toga što postoji potpuno nova tehnologija koja će se koristiti, a koja nigde nije primenjena u svetu i na kojoj se radilo prethodnih pet godina. “

    Dakle, imamo tehnologiju vađenja i prerade litijuma koja nije nikada ranije korišćena u svetu.

    Zašto bi se išlo na korišćenje te tehnologije i pored standardnih postojećih? Jer su trenutne izvor velikog zagađenja okoline.

    Dakle, tvrdnje o opasnosti zagađenja Jadra i okoline je tačna ako se zasniva na postojećim tehnologijama.

    Takođe, vlada nema argumente da dokaže da će nova tehnologija biti bezopasna po okolinu- jer je potpuno nova. Poziva se na tvrdnje investitora Rio Tinta – koji i razvija tu novu tehnologiju- što je primer sukoba interesa.

    Vlada trenutno nema argumenata da dokaže da nova tehnologija vađenja litijuma neće dovesti do trovanja vode i zemlje.

  2. Dodao bih prethodnom komentaru. Procene na koje se poziva gđa Mihajlović su ipak samo “ procene” i zavise od onoga ko ih pravi. Takođe, svaka procena ima određenu tačnost što znači da uvek postoji opasnost od neosnovanosti ili male tačnosti procene.

    Ako ta procena ima tačnost 95 % ( što je neuobičajena tačnost za industrijske projekte) postoji čak 5% mogućnosti potpune greške što je ogroman broj u merenju rizika.

    Mi nemamo nezavisne procene i podatke osim od investitora i ne znamo čak ni sigurnosni nivo njihovih procena.

    Zaključak, vlada nema argumenata da tvrdi da je projekat bezopasan po okolinu.

  3. Nije mi jasno kako su se moji komentari dati za jedan drugi intervju gospođe Zorane Mihajlović , našli na ovom mestu.

    Gospođa ministar je rekla da danas u Srbiji trošimo 40 % više energije nego što je prosek u Evropi. Čak i ako je tako to bi značilo da ima zemalja u Evropi ( valjda se misli na EU) koje troše više od nas. Ova izjava je statistički veoma krhka i neubedljiva.

    Na više internet stranica se mogu naći podaci o potrošnji energije u svetu , jedna od njih je i “ http://www.worlddata.info„. Tamo se lako može videti da je potrošnja energije po glavi stanovnika “ energy consumption per capita per country “ mnogo veća u mnogim evropskim zemljama nego u Srbiji. Opšti je utisak da gospođa ministar vrlo proizvoljno i neprecizno koristi strateške podatke za donošenje takođe strateških odluka.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Logo

Newsletter

Možda će Vam se svideti:

Logo

Energija Balkana

Newsletter

Nedeljni pregled vesti