Biogasna postrojenja i proizvodnja energije iz biogasa veoma su značajan projekt u BiH, sa aspekta sprovođenja direktive Evropske unije. Takvo jedno postrojenje nalazi se u Kalesiji, na Farmi Spreča. Reč je o prvoj farmi u Federaciji BiH koja je otvorila biogasno postrojenje.
Osim na bogato i vrhunsko mleko koje daju krave na ovoj farmi, direktor Said Karić ističe koliko su ponosni i na prvo i jedino biopostrojenje u FBiH.
Farma Spreča se prostire na, gotovo, 100 duluma.
„Kapacitet farme je oko 2.000 životinja i trenutno smo na 70% popunjenosti. Sastav rasa životinja je 70% holštajn (mlečna pasmina) i 30 % simentalka (kombinovana rasa). Sav podmladak na farmi ostavljamo u našem uzgoju. Mleko plasiramo u „Miloks“ Sarajevo”, kaže Karić.
Pionirsko postrojenje
Međutim, ono na šta su posebno ponosni i, kako ističe direktor, ono što zatvara krug jedne celine kada je u pitanju farma, jeste sektor biogasa, odnosno, biogasno postrojenje.
„Reč je o pionirskom postrojenju, gde se električna energija proizvodi iz obnovljivih izvora. Kao sirovina se koriste kukuruzna silaža, pileći i goveđi stajnjak”, objašnjava Karić.
Biogasno postrojenje čine četiri fermentora i četiri CHP jedinice koje su namenjene za sam tehnološki postupak i proces proizvodnje biogasa, odnosno, električne energije.
„Radi se o proizvodnji električne energije iz obnovljivih izvora. Što se tiče tehnološkog procesa, iz supstrata se dobija biogas koji se dalje prebacuje u CHP jedinice, nakon čega se dobija električna energija koja se u kompletnoj količini distribuira u mrežu. Koncept proizvodnje električne energije je izuzetno važan” – dodaje direktor Farme.
Energetska nezavisnost
Poseban značaj ovog projekta proističe iz činjenice da se BiH obavezala da će u narednom periodu, prihvatanjem EU direktiva, povećavati učešće električne energije iz obnovljivih izvora u ukupnoj proizvodnji.
„Sasvim je sigurno da su obnovljivi izvori energije jedan od ključnih momenata nezavisnosti energetskog dela BiH u budućnosti. Interesantno je da postrojenje ima četiri fermentora koji proizvode 150 kilovata po satu, a u toku godine predviđeno je da svaki fermentor radi 8.000 sati i to je prednost u poređenju s drugim oblicima električne energije – kaže Karić.
Od fermentacije do struje
Čitav proces proizvodnje električne energije je još u probnom radu, koji traje šest meseci. Kako kaže Karić, kada prođe probni period, biogasno postrojenje će raditi u 100-postotnom kapacitetu.
Inače, proces proizvodnje je u potpunosti automatizovan.
„U pitanju je tehnološki proces koji čine jama, pumpna stanica, fermentori, koji se sastoje od mešača, kao i sistem za zagrevanje mase. Masa se zagreva da bi podstaka proces fermentacije. CHP jedinice dalje koriste biogas i proizvode energiju – objašnjava Said Karić, direktor farme Spreča.
Izvor: Avaz
