U poslednjih 30 godina, rastuća potražnja za kafom dovela je do povećanja proizvodnje od 60 odsto. Od krčenja šuma do velike upotrebe vode i energetskih resursa, istraživanja pokazuju da povećana proizvodnja kafe uništava planetu. Naučnici u Finskoj pokušavaju da smisle održivu, laboratorijski uzgojenu alternativu za sledeću šoljicu kafe – ali tehnologija za njenu proizvodnju je i dalje veoma skupa i nedostaju investicije.
Na novembarskoj konferenciji o klimi u Glazgovu, Brazil je bio među brojnim državama koje su potpisale veliki sporazum o okončanju i preokretanju prakse seče Amazonskih prašuma. Brazil mora da zaustavi seču i uništavanje tzv „pluća sveta”, šuma koje predstavljaju vitalno skladište ugljenika i usporavaju tempo globalnog zagrevanja.
Pomorski transport ispušta milijardu tona emisije ugljenika godišnje. Da bi međunarodna pomorska organizacija (IMO) postigla svoje ciljeve, veliki deo međunarodne pomorske flote morao bi da pređe na goriva sa nultom emisijom CO2. Amonijak se nazire kao trajno rešenje ali je tri do sedam puta skuplji od konvecionalnog brodskog goriva.
Dan ekološkog duga Zemlje 2021. godine pada 29. jula. Danas potražnja čovečanstva za ekološkim resursima i uslugama ove godine premašuje ono što Zemlja može regenerisati u toj godini. Švajcarci su svoj Dan ekološkog duga za ovu godinu dostigli 11. maja.
Prepoznavši da je, u borbi protiv virusa COVID-19, vakcinacija najjače oružje u kompaniji Amazon su rešili da radnike mobilišu da se vakcinišu tako što će im olakšati rad. Prva olakšica je prestanak obaveznog nošenja maske za potpuno vakcinisane radnike. Radnici će morati da nose maske dok se potpuno ne vakcinišu. A moći će da ih nose i posle toga – ako to sami odluče.
Kišne šume Amazona izgleda pogoršavaju klimatske promene. Naučnici upozoravaju da Amazon zagreva zemljinu atmosferu, umesto da je hladi – kao nekada. Prema prognozama, ovaj zabrinjavajući efekat biće sve veći a jedino rešenje, i za kišne šume u Amazonskom basenu i za celu planet je prestanak uništavanja i obnavljanje prašume.
Internet, odnosno, društvene mreže, pod velikom su pažnjom indijske vlade, koja je pojačala svoj pritisak na globalne tehnološke kompanije ali i kineske. Vlada je nedavno nametnula stroga ograničenja korišćenja aplikacije poput Facebook-a, Twitter-a i YouTube-a. Tvrde, takođe, da se Kini i njenim kompanijama ne može verovati, da indijski korisnički podaci moraju biti u indijskim rukama, kako bi se izbegao „bezbednosni rizik“.
Lobi grupe koje predstavljaju Big Tech – među kojima su Američka privredna komora i internet udruženje koje su osnovali Google, Amazon, eBay i Facebook tuže saveznu državu Merilend saveznim okružnim sudom, tražeći da zaustavi proglašavanje prvog poreza na digitalno oglašavanje u zemlji. Očekuje se da će budžet prikupiti oko 250 miliona dolara u prvoj godini od ovog poreza, a prihodi će biti namenjeni obrazovanju.
Najavljujući kupovinu polovine energije koju će proizvoditi ogroman morski vetropark u Holandiji iz Amazona tvrde da su najveći korporativni kupac obnovljive energije na svetu a da će ih zelena struja iz holandskog projekta približiti cilju da do 2040. godine bude sa nultom emisijom ugljenika, kao i to da do 2025. godine troše 100% obnovljive energije, što je pet godina ranije nego što je ranije planirano.
Prema novoj rang listi, objavljenoj na veb sajtu Brend Fajnensa Epl je ponovo najvredniji globalni brend, preoteo je tron Amazonu. Brendovi u e-trgovini su, takođe, napredovali u uslovima „nove normalnosti“ izazvane globalnom pandemijom, pri čemu je kineska tehnološka grupa Alibaba udvostručila vrednost brenda, s rastom od 108,1 odsto na 39,2 milijarde dolara.
