Održiva upotreba bioenergije mora se udvostručiti do 2050. godine, kako bi se postigao Zeleni dogovor EU. Praktične i primenljive politike su potrebne radi podrške razvoja industrije uz zaštitu zdravlja šuma. Širom EU, između 1990. i 2015. godine, ukupna površina pod šumom se povećala za 90.000 kvadratnih kilometara – područje veličine Portugalije.
Dan ekološkog duga Zemlje 2021. godine pada 29. jula. Danas potražnja čovečanstva za ekološkim resursima i uslugama ove godine premašuje ono što Zemlja može regenerisati u toj godini. Švajcarci su svoj Dan ekološkog duga za ovu godinu dostigli 11. maja.
Krčenje šuma u jugoistočnoj Aziji se ubrzava, što dovodi do povećanja emisije ugljenika. Analize pokazuju da se šume seku na sve većim nadmorskim visinama i na strmijim padinama, kako bi se napravilo mesto za bavljenje poljoprivredom. A planinske šume su kritične zone za biodiverzitet, utiču na klimu, zalihe vode i skladištenje ugljenika.
U cilju sprečavanja klimatskih promena IEA je predstavila ,,put od 400 koraka ka neto-nuli’’ – nultoj emisiji ugljenika. Jedan od koraka je zabrana proizvodnje a potom i upotrebe kotlova na gas, već od 2025. godine, što će imati značajan uticaj kako na države tako i i na domaćinstva širom planete. Ekolozi upozoravaju da IEA promoviše spaljivanje šuma za energiju najnovije je u paradi lažnih klimatskih rešenja.
Plastika, jedan od najvećih zagađivača na svetu, kojem treba stotine godina da se razgradi u prirodi dobila je ekološku konkurenciju. Istraživački tim stvorio je visokokvalitetnu bioplastiku od drvnih nusproizvoda, za koju se nadaju da može rešiti jedno od najvažnijih svetskih pitanja – zaštitu životne sredine.
O tome koliko smo odgovorni, koliko neodgovornim ponašanjem ugrožavamo vodotokove, šume i celokupnu životnu sredinu a samim tim i budućnost Planete u današnjoj emisiji „Energija Sputnjika“ Jelica Putniković razgovara sa prof. dr Ratkom Ristićem, dekanom Šumarskog fakulteta u Beogradu.
Posredujući između vlasnika šuma i drugih kompanija Single Earth zarađuje ne sekući drveće – da bi kompenzovale emisije ugljenika i očuvale biodiverzitet firme plaćaju vlasnicima šumskih područja i močvara za zaštitu ovih prirodnih sredina.
Svetu je potreban sporazum o biodiverzitetu poput Pariskog sporazuma. Jer, kada gubimo šume, mi ne gubimo „ samo “ zeleni prostor ili prirodno stanište. Gubimo ključnog saveznika u našoj borbi protiv klimatskih promena, rekla je predsednica EK Ursula fon der Lajen u Davosu. Nijedan od 20 ciljeva biološke raznolikosti Aiči iz 2010. radi sprečavanja gubitka biodiverziteta i ublažavanja pritiska na prirodu, nije u potpunosti postignut.
Pet godina kasnije, mišljenja o uspehu Pariskog sporazuma su podeljena, ali jedno je sigurno. Klimatska akcija mora biti brža. 127 država koje su odgovorne za oko 63% ukupnih svetskih emisija gasova sa efektom staklene bašte ima neku vrstu cilja za ugljeničnu neutralnost do 2050.
Možda nije uvek potrebno imati više vrsta za postizanje većeg skladištenja ugljenika u šumama, zaključak je međunarodnog tima na čelu sa Univerzitetom u Ženevi (UNIGE), koji je proučavao koje su vrste šuma u pogledu biodiverziteta najefikasnije u skladištenju ugljenika.
