Redžep Tajip Erdogan, predsednik Turske najavio je da će ovog meseca otpočeti gradnja Istanbulskog kanala dugog 45 kilometara. Vrednost radova se procenjuje na 15 milijardi dolara. Kanal će povezivati Crno more i Mramorno more. Novi plovni put treba da olakša kretanje brodova i smanji rizik od nesreća u Bosforskom kanalu, koji deli Istanbul na dva dela.
Erdogan tvrdi da će gradnja ovog kanala doprineti razvoju novih gradova duž njegove obale, da će omogućiti zapošljavanje više hiljada ljudi i podstaći ekonomski razvoj države. Ali, pojedini smatraju da turski predsednik ovim projektom želi poboljšati svoju političku poziciju dve godine pre predsedničkih izbora.
Naime, kako piše poslovni magazin Bloomberg, sve je više onih koji su nezadovoljni Erdoganovom ekonomskom politikom. Nedavno je poznati turski mafijaš Sedat Peker, koji se nalazi u bekstvu, optužio vladajuće strukture za kriminal i da su mu pomogli da pobjegne.
Tokom 18-godišnje Erdoganove vladavine potrošene su milijarde dolara na velike infrastrukturne projekte, među kojima su novi aerodrom u Istanbulu, novi most iznad Bosfora i velike gradske bolnice.
Veliki projekat u teškoj ekonomskoj situaciji
Između ostalog, planirano je da se u blizini novog plovnog kanala napravi i grad u kojem bi živelo pola miliona ljudi, kao i više mostova, kojima bi se povezale obale kanala.
„Temelje za gradnju Istanbulskog kanala položićemo do kraja juna. Napravićemo i dva grada na obe obale. Ova dva grada će učiniti Istanbul još lepšim i strateški će biti još važniji”, poručio je turski predsednik na svečanom otvaranju novog televizijskog tornja, upriličenoj povodom godišnjice osvajanja Istanbula od Osmanskog carstva 1453. godine.
Toranj je otvoren dan posle otvaranja velike džamije na centralnom istanbulskom trgu Taksim.
Turska vlast se sada bori i protiv ekonomskih poteškoća izazvanih pandemijom korona virusa. Poseban je izazov kako oživeti turizam, a u tom cilju nastoji se ubrzati vakcinacija protiv korona virusa. Pokušavaju smanjiti deficit i ublažiti negativne ekonomske posledice po kompanije, koje su nezadovoljne zbog nedostatka vladine podrške. Poseban razlog za nezadovoljstvo je inflacija.
Erdogan negira da će gradnju Istanbulskog kanala najviše platiti poreski obveznici, odnosno, građani, da će se njegovom gradnjom ugroziti okolina, kao i sporazum – Montreux konvencija iz 20. veka, kojom su osigurane stabilnost i sigurnost na Crnom moru.
Lokacija gde treba da se gradi Istanbulski kanal Foto EPA-EFE
Prema njegovim rečima, Turska se neće povući iz navedenog sporazuma potpisanog 1936. godine, a tvrdi da će novim kanalom moći ploviti ratni brodovi. Spomenutom konvencijom se reguliše kretanje ratnih brodova kroz tesnac Dardanele. Njime je omogućeno Turskoj da ima kontrolu nad tesnacem, ali da omogući slobodan prolazak civilnih, kao i ratnih brodova država koje nisu na crnomorskoj obali.
Opozicija protiv gradnje kanala
Gradnji novog kanala protivi se i istanbulski gradonačelnik Ekrem Imamoglu, koji je član opozicione Republikanske stranke (CHP). On strahuje da će se gradnjom, kako je kazao, uništiti vodeni resursi za 16 miliona stanovnika Istanbula i da će se nepovratno uništiti životna sredina.
Sada tužilaštvo traži pritvor za Imamoglua, tereteći ga da je vređao državnu instituciju odgovornu za nadzor nad izbornim procesom.
Kako je izjavila predsednica opozicione, kemalističke, sekularne Dobre stranke (iYi) Meral Aksener, građani su 2019. izabrali Imamoglua za gradonačelnika želeći time sprečiti uništavanje zelenih površina, da grad ne bude zatrpan betonom, da se ljudi ne tretiraju loše i da onemoguće gradnju Istanbulskog kanala. Ova stranka je podržala Imamogluovu kandidaturu.
