Jednostavan i uravnotežen pristup finansiranju presudan je za uspešnu transformaciju, odnosno efikasno sufinansiranje iz fondova EU, kao i za državne podsticaje delatnostima koje su od ključne važnosti za prelazak na privredu s nultom neto stopom emisija.
Trka za osvajanje titule prvaka dekarbonizacije je u toku. SAD, Indija, Kina i Japan počeli su masovno da ulažu u zelene tehnologije i inovacije, a EU je odgovorila novim Industrijskim planom u okviru Evropskog zelenog plana.
Ključni dokument je Net Zero Industry Act, koji je Komisija predstavila u martu. Cilj dokumenta je da se poveća proizvodnja čistih tehnologija u EU i ostvari nulta stopa emisija gasova sa efektom staklene bašte.
Postizanje ambicioznog cilja
Na koji naćin će se definisati i finansirati strateški projekti, u kojoj meri je potrebno da se smanji birokratija i koje veštine na tržištu rada nedostaju za postizanje ovog ambicioznog cilja?
„Tranzicija iz civilizacije pokrenute fosilnim gorivima prema svetu s nultim emisijama, strateška je odrednica EU-a koja zahteva ekonomsko restrukturiranje, tehnološka otkrića i značajna ulaganja. Radi se o najvećoj transformaciji privrede u poslednjih sto godina – primeni inovativnih poslovnih modela dekarbonizacije industrije u skladu s nedavno objavljenim Net Zero Industry Actom Evropske komisije”, kaže potpredsednik HGK za industriju i održivi razvoj Tomislav Radoš.
Jednostavnost i predvidljivost
Ključno pitanje oko koga će se lomiti koplja jeste javna finansijska podrška, kako na nivou EU, tako i na nivou države.
Komisija nastoji da privremeno ublaži uslove za državnu podršku, koji, inače, ograničavaju nacionalne subvencije – one bi trebalo d budu veće i da se dodeljuju na duži period. Međutim, poznato je i da se kapaciteti zemalja EU-a za dodelu državne podrške uveliku razlikuju.
Kada je reč o tome što donosi Zeleni industrijski plan i na koji način bi trebalo da bude finansiran, rukovodilac korporativnog i javnog finansiranja za Hrvatsku, Sloveniju i Italiju Evropske investicione banke (EIB) Romolo Isaia ističe da su potrebni jednostavnost i predvidivost i po pitanju finansiranja i administrativnih procedura.
Doprinos kroz praksu
Govoreći o doprinosu u skladu sa novom regulativom, članica Uprave Energia Naturalis Grupe Sabina Škrtić je izjavila da je smanjen intenzitet poslovnih putovanja. Putem komunikacijskih platformi se rešava sve što je moguće.
Investicije su usmerene u železnički transport, koji i EU ističe kao jedno od rešenja za smanjivanje emisija CO2 iz saobraćaja. Takođe, Grupa značajna sredstva ulaže u geotermalnu energiju i solarne projekte, istovremeno razvijajući terminal Rijeka Gateway s APMT-om, kao potpuno zeleni terminal.
Moguća CO2 neutralna proizvodnja
Značaj dekarbonizacije industrije ističu i u Nexe Grupi, poručujući da na projektima zelene tranzicije rade već godinama. Najnoviji projekt u Nexeu – CO2NTESSA, odnosi se na primenu tehnologije u proizvodnji cementa koja hvata CO2 emisije na samom izvoru nastanka, čime će se potvrditi da je CO2 neutralna proizvodnja moguća i troškovno konkurentna.
Očekuje se da će taj projekat omogućiti dalju primenu i unapređenje tehnologije i znanja u području dekarbonizacije industrije. Iz Nexe Grupe poručuju da će ova tehnologija omogućiti smanjenje CO2 emisija do 100 odsto, odnosno CO2 neutralnu proizvodnju.
Prirodna potreba za transformacijom
Govoreći o inovativnim modelima primene obnovljivog vodonika u različitim industrijama, Bart Biebuyck, izvršni direktor Clean Hydrogen Partnershipa, ističe da su to komercijalno održiva rešenja za industriju, prevoz i domaćinstva.
Stručna javnost prepoznaje prirodnu potrebu kompanija za transformacijom. U tom smislu ,kao presudne uslove za uspešan proces vidi jednostavan i uravnotežen pristup kapitalu i finansiranju, odnosno efikasno sufinansiranje iz fondova EU-a, kao i državne subvencije delatnostima koje su od ključne važnosti za prelazak na privredu s nultom neto stopom emisija.
Izvor: Energetika-net
