Sa izbijanjem rusko-ukrajinskog rata zahuktala se i evropska borba protiv klimatskih promena. Dugoročne strategije i srednjoročni planovi EU koje bi trebalo da obezbede smanjivanje emisija gasova sa efektom staklene bašte i dostizanje karbonske neutralnosti do 2050. godine dodatno su ubrzane i postavljanjem ambicioznih ciljeva za period do 2030. godine

U cilju definisanja ovih ciljeva, slično državama članicama EU, ugovorne strane Energetske zajednice, u koje spada i Republika Srbija, obavezne su da pripreme integrisane nacionalne energetske i klimatske planove, da prate navedene oblasti i da izveštavaju o njima.

Integrisani nacionalni energetski klimatski plan Srbije

Integrisani nacionalni energetski klimatski plan Srbije za period do 2030, sa vizijom do 2050, čine, između ostalog – manja emisija gasova sa efektom staklene bašte za 40 odsto u odnosu na emisiju koja je u Srbiji bila 90-ih godina, obnovljivi izvori energije u finalnoj potrošnji više od 40 odsto do 2030. i novi načini proizvodnje električne i toplotne energije, kao i izlazak iz proizvodnje na fosilna goriva. Time je još jednom potvrđeno da je energetska tranzicija realnost.

Ministarka rudarstva i energetike Srbije Dubravka Đedović izjavila je nedavno u u razgovoru sa generalnim direktorom Međunarodne agencije za obnovljive izvore energije (IRENA) Frančeskom La Kamerom da je energetska tranzicija realnost i da će u narednim godinama Srbija imati sve veći udeo obnovljivih izvora energije (OIE), pri čemu se, kako je rekla, mora voditi računa o stabilnosti sistema, kao i o finansijskoj i socijalnoj održivosti energetske tranzicije.

Kako je rekla Đedović, u toku je donošenje strateških dokumenata u kojima OIE zauzimaju važno mesto u obezbeđivanju veće energetske bezbednosti Srbije, ali i njenim težnjama za dostizanjem karbonske neutralnosti, prateći ciljeve koje postavlja EU

Predstoje investicije od pet milijardi evra

U srednjoročnom planu Srbije, u narednih pet godina je niz strateških projekata za koje su neophodne investicije od pet milijardi evra, pre svega u proizvodne kapacitete, ali i za jačanje prenosne i distributivne mreže koja će Srbiji omogućiti više obnovljivih izvora energije na mreži.

Na sajtu Elektroprivrede Srbije navedeno je da je „ EPS opredeljen za primenu najsavremenijih tehnologija na polju korišćenja obnovljivih izvora energije, povećanja stepena iskorišćenja i ekonomski opravdanog i održivog energetskog razvoja, prvenstveno na bazi vodnih resursa.

„U tom smislu među prioritetima EPS-a je nastavak aktivnosti na projektima revitalizacije i modernizacije postojećih velikih i malih HE, izgradnja novih malih HE, razvoj vetroelektrana i solarnih elektrana, ali i postrojenja za sagorevanje komunalnog otpada i korišćenje biomase za koje se analiziraju moguće lokacije” navodi se na kompanijskom sajtu ove energetske kompanije.

Realizovani i planirani projekti

Kada su u pitanju velike hidroelektrane, do sada su završene revitalizacije HE Ovčar banja Međuvršje, HE Bajina Bašta. U toku su revitalizacije: HE Đerdap 1, HE Zvornik, 15 MHE malih hidroelektrana koje su u vlasništvu JP EPS, a planirana je i izgradnja dve nove MHE na vodoprivrednim akumulacijama. U cilju dodatnog povećanja proizvodnje električne energije iz obnovljivih izvora, EPS je započeo i pripremne aktivnosti na izgradnji novih proizvodnih kapaciteta sa potencijalnim partnerima.

Što se tiče energije vetra, EPS navodi da su studijom opravdanosti izgradnje parka vetroelektrana na lokalitetu Kostolca, instalisane snage oko 66 MW i obezbeđenjem izvora finansiranja stvoreni su uslovi za realizaciju projekta izgradnje vetroparka na navedenoj lokaciji.

Takođe, Studijom opravdanosti izgradnje solarne elektrane Kostolac instalisane snage do 10 MW i obezbeđenjem izvora finansiranja stvoreni su uslovi za realizaciju projekta izgradnje solarne elektrane na navedenoj lokaciji.

„Sagledavajući i druge moguće projekte, svakako treba napomenuti i da je u toku izrada neophodne dokumentacije za izgradnju solarne elektrane na lokaciji Srednje kostolačko ostrvo snage oko 100 MW“, objavio je EPS.

Aukcije za proizvodnju OIE

Inače, krajem prošle godine, ministarka Đedović je izjavila da se uskoro očekuju prve aukcije za davanje podsticaja proizvođačima struje iz obnovljivih izvora energije i da je plan da se u naredne tri godine na taj način dobije još 1.000 novih megavata struje iz OIE.

Ministarka je tada rekla je da je na mreži trenutno više od 550 megavata struje iz OIE, kao i da će se poboljšanjem regulatornog okvira stvoriti preduslovi da se pokrenu aukcije kroz koje će država dati podsticaje investitorima koji ulažu u OIE. Plan da se dobije novih 400 megavata struje kroz prve aukcije.

„Cilj je da napravimo trogodišnji plan za aukcije kako bi došli do 1.000 novih megavata što bi značilo da u narednih pet godina imamo 2.000 megavata struje iz OIE. To nije beznačajno za naš energetski sistem koji ima oko 8.500 megavata“, objasnila je Đedovićeva.

Privlačenje privatnih investicija

I susedna Crna Gora je polovinom prošle godine najavila aukcije za obnovljive izvore energije, radi privlačenja privatnih investicija u energetski sektor i povećanja učešće obnovljivih izvora u svom energetskom miksu. Program će podržati Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD), saopštilo je Ministarstvo kapitalnih investicija Crne Gore da implementira program za uvođenje aukcija. Ova tehnička podrška finansirana je bespovratnim sredstvima EBRD-a, Saveznog ministarstva finansija Austrije putem „Partnerstva sa visokim uticajem na klimatske akcije“ (HIPCA) i Italije putem „Centralnoevropske inicijative“ (CEI).

Kako piše portal Solarno, instalisana snaga svih elektrana u Crnoj Gori trenutno je 1.050 MW: TE Pljevlja 225 MW, HE Piva 342 MW, HE Perućica 307 MW, vetroelektrane 118 MW, male hidroelektrane 55,14 MW i solarne elektrane oko 3 MW.

Planovi za 2003.

U 2023. godini EPCG planira da pusti u pogon solarne elektrane Brana Slano i Brana Vrtac, ukupne snage 3,7 MW i da nastavi sprovođenje projekata Solari 3.000+/500+ i Solari 5.000+ , od koga se očekuje nova snaga u rasponu od 11 do 44 MW.

Prema Energetskom bilansu Crne Gore za 2023. godinu, projekti će značajno povećati instalisanu snagu solarnih elektrana koja će na kraju naredne godine iznositi do 50 MW. Više od 60 odsto struje Crna Gora će dobiti iz obnovljivih izvora energije.

Ipak, stručnjaci smatraju da će udeo solarne energiju u ukupnom energetskom prinosu i dalje biti nizak.

U 2023. je planirano da se više od polovine električne energije, odnosno 51 odsto proizvede iz hidroelektrana, 38 odsto iz TE Pljevlja, devet odsto iz vetroelektrana i 1,14 odsto iz solarnih elektrana.

Iz obnovljivih izvora energije, koje čine hidroelektrane, vetroelektrane i solarne elektrane, Crna Gora će ove godine dobiti 2.211 GWh ili 61,45 odsto struje, a iz TE Pljevlja 1.387 GWh ili 38,55 odsto, navodi se u Energetskom bilansu Crne Gore za 2023.

Rast proizvodnje iz SE

Crna Gora će povećati proizvodnju struje iz solarnih elektrana sa 3,8 gigavat-sati u 2022. na 41 GWh u idućoj godini. Ukupna snaga solarnih elektrana trebalo bi da se poveća sa tri na 50 megavat-sati (MWh).

Rast proizvodnje iz solarnih elektrana biće rezultata aktivnosti Eletroprivrede Crne Gore (EPCG), koja je pokrenula projekte Solari 3.000+ za domaćinstva i Solari 500+ za firme, ali i instalacije dve solarne elektrane na branama hidroelektrana kojima upravlja. EPCG je nedavno najavila da priprema ugradnju još 15.000 solarnih elektrana.

Rast proizvodnju iz OIE u BiH

Kada je reč o Bosni i Hercegovini, portal Solarno navodi da je BiH u 2021. godini za 62% povećala proizvodnju struje iz solarnih elektrana. To je još uvek relativno mali iznos.

U toku su aktivnosti na projektima izgradnje solarnih elektrana u opštini Sokolac, na lokalitetima Glasinačkog polja i Tukova. Jedna od solarnih elektrana na Sokocu mogla bi da ima kapacitet od 100 MW.

Bugojno planira da da koncesiju za dve solarne elektrane, ukupne snage 50 MW. Maksimalna instalisana snaga dve elektrane Gračanica 1 i Gračanica 2 iznosiće 50 MW. I Bileća će dobiti solarnu elektranu, instalisane snage 10 MW, sa projektovanom godišnjom proizvodnjom 16,5 GWh.

Izgradnja pet solarnih elektrana

Elektroprivreda Bosne i Hercegovine planira da u blizini vetroelektrane Podveležja postaviti solarni park od 30 MW, dok je Republici Srpskoj dodeljene dve koncesije za izgradnju solarnih elektrana – snage 60 MW, odnosno 73 MW.

Nedavno je Regulatorna komisija za energiju u Federaciji BiH donela energetske dozvole za izgradnju pet solarnih elektrana na području Hodova u Stocu. Svaka od ovih solarnih elektrana je instalisane nazivne i odobrene snage priključenja od po 4,999 MW, te planirane godišnje proizvodnje električne energije od po 7.150,086 MWh.

Srpska: Dve milijarede iz oblasti obnovljive energetike

Govoreći o energetskoj tranziciji u Republici Srpskoj, ministar energetike Srpske Petar Đokić je izjavio da je „energetska tranzicija globalni proces u koji je uključena i Srpska”.

„Mi smo do sada pokrenuli više od dve milijarede iz oblasti obnovljive energetike. To su hidro muselar, vetar i potpuno sam ubeđen da će ih biti još. Do aprila, dodatnih 500 miliona evra. To će biti izuzetan potencijal za Srpsku i njene građane. Tu nećemo stati”, rekao je Đokić, za RTRS.

I u Srpskoj je aktuelan projekat ugradnje solarnih panela na krovovima domaćinstava koji realizuje Elektroprivreda RS-a (ERS). Cilj projekta je da privuči više od 50.000 domaćinstava, a celi projekat je vredan oko 500 miliona maraka.

Kako su tamošnji mediji najavili, u toku su pripreme za izgradnju jednog od najvećih solarnih parkova u Evropi. Vlada Republike Srpske dodelila je kompaniji ETMAX koncesiju za gradnju i korišćenje solarnog parka Nevesinje. Projekat je vredan 880 miliona maraka, a koncesija se dodeljuje na period od 50 godina. Rok za projektovanje je dve, a rok za izvođenje radova četiri godine.

Iz sunca i vetra 700 MW snage

Hrvatska elektroprivreda (HEP), očekuje da će do leta u trajnom pogonu imati deset velikih neintegrisanih solarnih elektrana, a do 2030. godine u suncu i vetru planiraju 700 MW snage. Kako se navodi na kompanijskom portalu, planirano je da u navedenom periodu udeo obnovljivih izvora energije bude povećan sa 35% na preko 50%. Nedavno je stigla vest da je puštena u rad integrisana solarnaelektrana snage 215 kW, instalisana na objektima u krugu Termoelektrane-toplane Sisak (TE-TO Sisak). U toku su pripreme za puštanje u probni rad integrisane sunčane elektrane, snage 200 kW u Termoelektrani-toplani Osijek (TE-TO Osijek).

Iz ove kompanije poručuju da je u toku ciklus rekonstrukcija i revitalizacija hidroelektrana vredan 570 miliona evra, realizacija projekta modernizacije termoenergetskih objekata izgradnjom novih visokoefikasnih blokova, dok se u krugu hidroelektrane Dubrava završavaa izgradnju najveće solarne elektrane u Hrvatskoj.

Novih 1760 megavata

Energetska kriza ubrzala je planove i u Severnoj Makedoniji kada je reč o obnovljivim izvorima energije.

„Ulaganje u fotonaponsku energiju povećaće energetsku nezavisnost zemlje, ali je neophodno ulaganje i u mrežu, kako bi izdržala kapacitet koji se stvara, rekao je predsednik Regulatorne komisije za energetiku Marko Bislimovski i pozvao na oprez zbog toga.

Prema pisanju portala 24.mk, Prvi čovek ESM-a Vasko Kovačevski najavio je 12 novih investicija koje će doneti novih 1760 megavata.

Premijer Dimitar Kovačevski je izjavio da je namera Severne Makedonije da napravi kapacitet do jedan gigavat zelene energije.

Izazov za elektroenergetske mreže

Kao i druge zemlje Evropske unije (EU), Slovenija je svoj put energetske transformacije postavila u Nacionalnom energetskom i klimatskom planu (NEPN), koji predviđa ciljeve i mere do 2030. Proizvodnja „zelene energije“ predstavljaju veliki izazov za slovenačke elektroenergetske mreže, jer su kapaciteti distributivne mreže ograničeni. U skladu s tim, planom razvoja elektrodistributivne mreže u Sloveniji, za period 2023 – 2032. godine, definisana su ulaganja u ukupnom iznosu od 3.534 miliona evra. Najveći deo investicija u narednom desetogodišnjem periodu čine ulaganja u nisko i srednjenaponsku mrežu. Učešće ovih investicija iznosi 72 odsto ili 2.553 miliona evra. Od toga se 1.196 miliona evra odnosi na niskonaponsku mrežu, dok je učešće investicija u 110 kV dalekovode – 12%. Ulaganja u sekundarnu opremu čine 8% svih investicija u narednom desetogodišnjem periodu, objavljeno je na portalu Vlade Slovenije.

I, na kraju, o neminovnoj saradnji zemalja Zapadnog Balkana na energetskoj tranziciji govori i novembarska Regionalna konferencija „Mogućnosti ulaganja u obnovljive izvore energije na Zapadnom Balkanu“ održana u Beogradu, a u kojoj su, pored Srbije, učestvovali i Crna Gora, Severna Makedonija, Albanija, BiH i Republika Srpska. Lideri Zapadnog Balkana bili su složni u tome da je udruživanje snaga neminovno radi obezbeđivanja izvora energije, ostvarivanja klimatskih ciljeva i svega što se dešava u energetskom sektoru.