Da li će energetska tranzicija destabilizovati privredu ili predstavlja veliku šansu za razvoj? Kakva je uloga obnovljivih izvora energije u aktuelnom energetskom trenutku? Šta koči energetski razvoj regiona? Ovo su samo neka pitanja na koja su dati odgovori u okviru prvog panela „Obnovljivi izvori energije kao prioritet razvoja energetskog sektora u Crnoj Gori i regionu“, organizovanog u okviru Simpozijuma EPCG NET 2022.

Zapravo, ukoliko bismo u jednoj rečenici formulisali zajedničku nit svih nastupa učesnika ovog stručnog skupa, onda je to nedvosmislena poruka: Obnovljivi izvori energije su najvažnija poluga u poslovima koji predstoje u energetskoj tranziciji, a energetika mora da preuzme razvojnu funkciju u njoj.

Značaj solarnih panela na krovovima

Predsednik Odbora direktora Elektroprivrede Crne Gore Milutin Đukanović, rekao je da su, kada je reč o solarnim panelima, pobednici solarni paneli na krovovima.

„Oni jesu skuplji, ali nemamo problema oko distributivne mreže, oko prenosa. Napravili smo firmu koja će da montira panele. Imaćemo 500 montera, koji će biti spremni i obučeni sa licencama da izvode radove na krovovima“, rekao je Đukanović.

Predsednik Odbora direktora EP CG je ukazao na to da je problem sa prenosnim sistemom vrlo značajan. „Možemo da pravimo ogromne elektrane, ali ne možemo da ih priključimo. Mi u Crnoj Gori nemamo dva megavata instalisanih solarnih panela i sledeće dve-tri godine ne možemo pogrešiti. Moramo da budemo veoma posvećeni, vredni. Sve oko papirologije, izdavanja dozvola, je nedopustivo čekanje“, rekao je Đukanović.

Na skupu se čulo da postoji strah da energetska tranzicija ne destabilizuje privredu, da ne uništi ekonomiju, a, zapravo, treba je gledati kao veliku šansu“.

„Energetika bi  trebalo da bude lokomotiva privrednog razvoja, kako Crne Gore, tako i ostalih zemalja regiona. Imamo izvanredan potencijal koji moramo da iskoristimo. Energetika je istorijska šansa za region, da ga dignemo na noge, da ne budemo uvek na repu događaja u Evropi i svetu“, istakao je Đukanović.

OIE – najvažnija poluga u energetskoj tranziciji

Prof. dr Nikola Rajaković sa Elektrotehničkog fakulteta u Beogradu kazao je da su obnovljivi izvori energije najvažnija poluga u poslovima koji predstoje u energetskoj tranziciji.

„Sa energetskom efikasnošću imamo rezultata u regionu, ali to nije dovoljno. Na ovom segmentu moramo da radimo jako puno. Mislim da će potrošnja biti značajno promenjena u narednim godinama, a o decenijama da ne govorim. Proizvodnja će morati da se prilagođava okolnostima“, smatra Rajaković.

O aktuelnoj energetskoj neizvesnosti ilustrativno govori i zapažanje da se lakše može prognozirati šta će u energetici biti za 25 godina, nego kako će proteći naredna zima.

„Mi smo region koji je jako oslonjen na ugalj i moramo da pravimo radikalniji zaokret ka obnovljivim izvorima energije. Bez integracije sektora u energetici ne vidim rešenje“, rekao je profesor Rajaković i naglasio da cela tranzicija nije moguća bez odgovarajuće digitalizacije.

Da li su obnovljivi izvori energije, napokon, dobili mesto koje im pripada u jeku energetske tranzicije? V.d. direktor Elektroprivrede Srbije, Miroslav Tomašević, objasnio je da je gas umesto uglja kao bazni energent jako bitan i istakao da je sada put jasno trasiran i da su to obnovljivi izvori energije.

„Možda smo ih preterano stavljali u stranu, krijući se iza nekih zakonskih regulativa, kojekakvih planova. Sada više toga nema. Jasno je svima da obnovljivi izvori nemaju alternativu. Nama su dostupni Sunce i vetar. Srbija je do skoro 70 odsto svoje proizvodnje ostvarivala i danas ostvaruje iz termo sektora, na ugalj i nešto na gas“, kazao je Tomašević.

Da li  štednja može da pruži brz rezultat?

„Sve je na dugom putu, ali njime idemo i znamo gde idemo. Najbrže rezultate mogu da pruže solarne elektrane, koje se znatno brže grade. Najzgodnije i najbrže rešenje je da sve kompanije ohrabrimo, priključimo sistem i moje viđenje je da sledeće godine, ako sada krenemo u kampanju, možemo da imamo elektranu od 200 megavata“, objasnio je Tomašević.

Generalni direktor Elektroprivrede Republike Srpske, Luka Petrović, istakao je da se zavaravaju svi koji smatraju da se već sledeće godine može stvoriti energetska nezavisnost na ovim područjima.

„Mi smo, kao Republika Srpska, energetski nezavisni, jer imamo portfolio koji nam omogućava izvoz i malo lagodnije ulazimo u tranziciju. Ako svi uštedimo malo energije na energetskoj efikasnosti, ako oslobodimo energiju putem izgradnje solarnih panela, što možemo, maltene, uraditi u godini, onda ćemo doći do viškova električne energije, a to znači, i do viška prihoda. Onaj ko uvozi će manje uvoziti, a onaj ko izvozi imaće veće benefite“, pojasnio je Petrović.

Jedna od ocena koja se mogla čuti je i da Evropa nije snažno grantovima podržala obnovljive izvore u Republici Srpskoj.

„Investicija je jedini izlaz. Brza investicija su solarni paneli, a potrebno je da se radi na razvoju hidropotencijala i korišćenja vetroparkova“, rekao je Petrović.

Osavremeniti model poslovanja

Rukovodilac sektora za Obnovljive izvore energije i energetsku efikasnost Elektroprivrede hrvatske zajednice Herceg Bosne, Miroslav Nikolić, smatra da nove tehnologije nude ogroman potencijal, ali same ne mogu dati odgovor.

„Moramo da promenimo modele poslovanja, regulacije, pa i tržište za koje mislim da je jedan od uzroka trenutne krize, jer je neodgovarajuće. U svim segmentima moramo da napravimo promene“, kazao je Nikolić.

Kao jedan od velikih potencijala koje nude nove tehnologije, navedene su virtuelne elektrane.

„Ogroman potencijal je distributivna mreža, ali moramo da idemo u automatizaciju, digitalizaciju i prema pametnoj mreži. Radimo na tome i ulažemo u to“, rekao je Nikolić.

Direktorica Obnovljivih izvora energije Hrvatske, Maja Pokrovac, smatra da je region izuzetno trom, jer je bio u komfornoj zoni i jer je postojala izuzetna elektro-energetska mreža, hidrocentrale.

Zahtevi moderne energetike

„Svesni smo šta moderna energetika znači. Energetika ovom regionu omogućava ravnomerni razvoj zemlje. Žalosno je i sramotno da nas je korona naterala i da nas je naterao rat u Ukrajini da razmislimo i da shvatimo da je najskuplja ona energija koju u svojoj državi nemaš. Nema skuplje od te energije“, rekla je Pokrovac.

Hrvatska će intenzivno raditi na povezivanju energetike sa ostalom industrijom. Prepreke su u glavama, a, rešenja u energetici, zapravo, postoje i nije potrebno da se izmišlja nešto novo, prokomentarisala je Pokrovac.

Direktor za razvoj i investicije Elektroprivrede Severne Makedonije, Blagoj Gardajdžiski, veruje da je ta država na pravom putu, ali postoje dileme.

„Računica kaže da bi trebalo izgraditi oko dva gigavata vodonaponskih centara, još dopunskih 500 megavata vetra, da bi mogli supstituirati proizvodnju, koju danas imamo od uglja. To nije jednostavno. Mislim da ćemo, ukoliko svi odgovorni za energetsku tranziciju ne budu skoncentrisani prema nalaženju rešenja, imati ozbiljnih poteškoća“, istakao je Gardajdžiski.

OIE – ozbiljan zadatak

Kada je reč o tranziciji i obnovljivim izvorima energije, Gardajdžiski veruje da će se odvijati po planu ili malo sporije od planiranog, ali da se taj ozbiljan domaći zadatak mora rešiti.

Dr Ilija Batas Bjelić iz Saveza energetičara Srbije primetio je da postoji ogroman skepticizam vezan za obnovljive izvore energije u smislu njihove predvidivosti.

„Pod broj jedan je planiranje, a pod broj dva fleksibilizacija. Zatim, povećanje interkonekcije. To je nešto što se pokazalo u svim simulacijama dobro. Tu je povezivanje sektora transporta i toplotne energije sa sektorom električne energije. To je ta sinergija. Diverzifikacija je poseban kvalitet energetskih strategija. Ona omogućava da, ukoliko neka tehnologija omane, imate rezervu“, ukazao je Bjelić.

(Budva, PR pres servis)

Izvor: EPCG