Poslanici Evropskog parlamenta su u utorak glasali za veće korišćenje energije iz obnovljivih izvora u skladu sa Evropskim zelenim planom i planom REPoverEU.

Ažurirana Direktiva o energiji iz obnovljivih izvora, o kojoj su predstavnici i Savet već postigli dogovor, povećava učešće energije iz obnovljivih izvora u finalnoj potrošnji energije u EU sa sadašnjih 32 odsto na 42,5 odsto do 2030. godine. Države članice treba da teže da ostvare udeo od 45 odsto. Direktiva je usvojena sa 470 glasova za, 120 protiv i 40 uzdržanih. Savet treba da formalno odobri tekst da bi Direktiva stupila na snagu.

Prema poslednjim podacima Eurostata iz juna ove godine, za 2021. godinu zelena energija je činila 21,8 odsto ukupne potrošnje, u poređenju sa 22,1 odsto u 2020.godini. Dakle, pad je bio primetan, ali treba imati u vidu da je potrošnja energije opala. uopšte, zbog pandemije. Hrvatska je bila osma u EU po udelu OIE u potrošnji, sa učešćem od približno 31 odsto, što je bilo iznad sadašnjeg cilja do 2030. godine, a 14 članica EU je ispod proseka EU.

Najveće učešće OIE ima u proizvodnji električne energije (37,6 odsto), zatim grejanje i hlađenje sa 22,9 odsto, a učešće OIE u saobraćaju je samo 9,1 odsto. Glavni zeleni izvor energije u EU je biomasa, koja obezbeđuje 41 odsto energije, a slede vetroelektrane sa 13 odsto i hidroelektrane sa 12 odsto. Udeo proizvodnje solarnih elektrana i toplotnih pumpi bio je manji od 6 odsto, ali je rastao po stopi od 13 odsto godišnje (2020. do 2021. godina).

Lakše do dozvola

Nova pravila će ubrzati proces izdavanja dozvola za nove elektrane za energiju iz obnovljivih izvora ili za adaptaciju postojećih elektrana za proizvodnju energije iz obnovljivih izvora. Proces izdavanja dozvola za nova postrojenja za energiju iz obnovljivih izvora, koji je u nadležnosti državnih organa, ne bi trebalo da traje duže od 12 meseci ukoliko se radi o zonama za proizvodnju OIE. Izvan ovih oblasti, proces ne bi trebalo da traje više od 24 meseca.

Korišćenje energije iz obnovljivih izvora u sektoru transporta trebalo bi da smanji emisije gasova staklene bašte za 14,5 odsto do 2030.godine. Ovaj cilj treba da se postigne kroz veću upotrebu naprednih biogoriva i ambicioznije kvote za obnovljiva goriva nebiološkog porekla kao što je vodonik.

Poslanici su takođe glasali da zemlje članice postave okvirni cilj da najmanje 5 odsto novoinstaliranih kapaciteta uključuje inovativne zelene tehnologije, kao i obavezujući okvir za prekogranične energetske projekte. Oni su se takođe zalagali za strože kriterijume za korišćenje biomase kako bi se osiguralo da EU ne subvencioniše neodržive prakse. Sakupljanje biomase ne bi trebalo da ima negativan uticaj na kvalitet zemljišta i biodiverzitet, naglasili su parlamentarci.

Izvor: energetike-net