Od ukupne potrošnje energije u EU-u, 40 odsto se odnosi na zgrade u Evropskoj uniji, dok ovi objekti, zbog korišćenja fosilnih goriva, starih tehnologija i rastrošnih uređaja, sa 36 odsto učestvuju u emisiji gasova sa efektom staklene bašte. Istovremeno, više od 30 miliona zgrada u EU-u troši previše energije zbog svoje energetske neprilagođenosti, čime se povećavaju računi građana za energiju domaćinstava.

Zato postoji dvostruki povod za neophodnu, hitnu obnovu zgrada: Zeleni plan Evropske unije predviđa da će Evropa do 2050. godine biti klimatski neutralna, odnosno bez korišćenja fosilnih goriva, a smanjenje računa za energiju postalo je izuzetno važno u aktuelnim okolnostima koje su dovele do visokih cena energenata.

Zaštita od visokih računa

Naime, ljudi koji žive u zgradama s najlošijim energetskim odlikama, kao i oni koji se suočavaju s energetskim siromaštvom, imali bi koristi od obnovljenih i boljih zgrada, kao i od smanjenih troškova energije, jer bi bili zaštićeni od poskupljenja i nepredvidljivosti tržišnih cena. Globalno posmatrajući, narednim generacijama ostavljamo životnu sredinu koji im garantuje zdravu budućnost.

Obnova stambenih jedinica, škola, bolnica, kancelarija i drugih zgrada širom Evrope, kako bi se smanjile emisije štetnih gasova i računi za energiju, a time i poboljšao kvaliteta života miliona Evropljana, ujedno pruža nove prilike i za građevinski sektor.

Naime, dok Evropa nastoji da prevaziđe posledice krize, uzrokovane pandemijom COVID-19, a Hrvatska, uz to, i dva razorna zemljotresa, ova obnova pruža jedinstvenu priliku za novi aspekt o projektovanju zgrada, odnosno, njihovu modernizaciju,  kako bi odgovarale zelenijem i digitalnom društvu, što predstavlja podršku i privrednom oporavku.

Ulaganje u zgrade tako, gledajući, može da bude preko potreban podsticaj građevinskom ekosistemu i privredi, uopšte. Poslovi na renoviranju zahtevaju značajnu radnu snagu, čime se utiče na otvaranje radnih mesta. Takođe, obnova zgrada podstiče i ulaganja koja se često temelje na lokalnim lancima snabdevanja, povećava se potražnja za opremom koja je energetski i resursno vrlo efikasna, i na taj način se dugoročno podiže vrednost nekretnina.

160.000 zelenih radnih mesta

Procenjuje se da bi se talasom obnove do 2030. godine u građevinskom sektoru EU-a moglo otvoriti dodatnih 160. 000 zelenih radnih mesta. Građevinska industrija već sada stvara oko devet odsto evropskog BDP-a i direktno zapošljava 18 miliona ljudi, a renoviranje zgrada može biti vrlo značajno za sektor u kome  više od 90 odsto subjekata predstavljaju mali i srednji preduzetnici, ionako već pogođeni posledicama privredne krize, uzrokovane bolešću COVID-19.

Zato sada Evropa ima jedinstvenu priliku da podstakne obnovu zgrada,  u cilju postizanja dvostrukog doprinosa – klimatske neutralnosti i oporavka.  Evropska komisija je pokrenula ili donela niz programa i inicijativa, kako bi ostvarila tu dvostruku ambiciju.

Decenija intenzivne energetske obnove

Komisija je 2020. objavila strategiju „Talas obnove za Evropu – ozelenjavanje zgrada, otvaranje radnih mesta, poboljšanje života”. Između ostalog, strateški cilj je da se u narednih 10 godina udvostruči godišnja stopa energetske obnove. Sastavni deo Strategije je i Akcioni plan s konkretnim regulatornim, finansijskim i poticajnim merama za podsticanje obnove zgrada.

Takođe, predlogom revizije postojeće direktive u decembru 2021. godine, Komisija nadograđuje tadašnji regulatorni okvir, ambicioznijim i hitnijim potrebama u području klime i socijalnog delovanja, tako da istovremeno državama članicama EU-a pruža neophodnu fleksibilnost u pogledu razlika u fondu zgrada, širom Evrope.

Na primer, Komisija predlaže da od 2030. godine sve nove zgrade moraju da imaju nultu stopu emisija. Kako bi se iskoristio potencijal bržeg delovanja u javnom sektoru, sve nove javne zgrade moraju da imaju nultu stopu emisija već od 2027. godine.

To podrazumeva obvezu da zgrade troše malo energije, da ta energija potiče iz obnovljivih izvora u najvećoj mogućoj meri i da same ne proizvode emisije ugljenika iz fosilnih goriva. Dalje, u energetskom sertifikatu zgrade neophodno je da se navede potencijal globalnog zagrevanja na temelju emisija tokom celog životnog ciklusa zgrade.

Renoviranjem do naprednijeg energetskog razreda

Kad je reč o obnovi, predlažu se novi minimalni standardi energetskih svojstava na nivou EU-a. Naime, zgrade koje prema energetskim svojstvima spadaju u 15 odsto najlošijih u svakoj državi članici, moraju se unaprediti s razreda G energetskog sertifikata na barem razred F do 2027. godine za nestambene zgrade, odnosno, do 2030. za stambene zgrade.

Ta početna usmerenost na zgrade s najlošijim energetskim svojstvima ima dvostruki cilj: najpre, namera je da se optimalno iskoristi potencijal za dekarbonizaciju, a s druge strane, da se ublažiti energetsko siromaštvo.

Komisija je u listopadu 2020. pokrenula i inicijativu Novi evropski Bauhaus, svojevrsni forum na kome se Evropljani mogu okupiti kako bi razmenili ideje o klimatski prihvatljivoj arhitekturi.

Energetsko siromaštvo – veliki izazov

Dodatno, iz instrumenta EU-a za oporavak – NextGenerationEU i višegodišnjeg finansijskog okvira EU-a, obezbeđuje se rekordna količina sredstava, koja se mogu iskoristiti i za podsticaj obnove u cilju oporavka, otpornosti i većeg socijalnog uključivanja.

Komisija je svesna izazova s kojima se suočavaju građani kada je reč o energetskom siromaštvu i zajedničkoj zelenoj budućnosti, ali i privredni sektor – zbog posledica krize bolesti COVID-19 i širim uticajima rata na području Evrope.

Međutim, prelazak na otpornije, zelenije i digitalnije društvo nema alternativu, pa tako ni građevinski sektor, ako želimo generacijama koje dolaze da ostavimo održivu planetu. Zato je nužna saradnja i međusobni podsticaji svih država članica, zainteresovanih strana iz industrije i svih ostalih relevantnih subjekat, a kako bi aktivno ostvarili viziju budućnosti.

Izvor: Poslovni