Cene struje su počele da rastu prošle jeseni, odnosno nekoliko meseci pre početka rata u Ukrajini. U iščekivanju zime i energetske krize nameću se razna pitanja: Zašto je struja zapravo skuplja? Odakle je dobijamo i gde kupujemo? Kako funkcioniše razmena energije i odakle Sloveniji stiže struja prilikom istovremenog zatvaranja Teša i remonta Neka?

Internacionalni elektroenergetski sistem

Slovenija je deo velikog elektroenergetskog sistema ENTSO-E. Reč je o evropskom udruženju sistemskih operatera elektroenergetske mreže, koji dolaze iz 35 zemalja. Oni su odgovorni za bezbedan i koordinisan rad evropskog elektroenergetskog sistema, najveće međusobno povezane električne mreže na svetu, navodi ELES.

Istovremeno, Slovenija učestvuje na panevropskom tržištu električne energije. Kako je objašnjeno u Agenciji za energetiku, glavna karakteristika ujedinjenja evropskih tržišta je da se alokacija raspoloživih prenosnih kapaciteta između trgovačkih područja odvija istovremeno sa trgovinom energijom.

„Rezultat je bolje iskorišćenje prenosnih kapaciteta i manji rizici za učesnike na tržištu. Međutim, spajanje tržišta ima i „manu“ u smislu da ne možemo da identifikujemo izvor energije, jer su za svaki sat u danu dostupne samo informacije o razmeni na pojedinačnim granicama, a ne i o stvarnom izvoru energije, koji može biti i u trećim zemljama“, objasnili su nam u Agenciji za energetiku.

Snabdevanje domaćeg tržišta

Kako je Slovenija obezbedila struju prilikom zatvaranja Teša i remonta Neka?

Zbog remonta NEK-a, pokrivenost domaće potrošnje domaćom proizvodnjom od 1. oktobra do 7. novembra iznosila je nešto više od 47 odsto. Istovremeno, od 14. oktobra zaustavljen je i Teš kako bi se uštedelo na uglju. Prema podacima Agencije za energetiku, Slovenija je u tom periodu morala da uvozi struju da bi pokrila skoro 53% domaćih potreba, odnosno 680.153 megavat sata (MVh). Podaci o uvozu i izvozu pokazuju da je Slovenija veliku većinu električne energije uvozila preko granice sa Austrijom. „Nažalost, nije moguće utvrditi koliko je energije zapravo došlo iz Austrije, a koliko iz zemalja koje su dalje od nje (Nemačke, Češke, Slovačke). Takođe je vrlo verovatno da je deo energije iz istog izvora kao što je tekla kroz Austriju u Sloveniju preko Mađarske, jer moramo biti svesni da su prenosni elektroenergetski sistemi zemalja kontinentalne Evrope veoma zapetljani, zbog čega deo električne energije putuje od izvora „dužim“ putem, objašnjavaju iz Agencije za energetiku.

Integracija tržišta

„U okviru panevropske tržišne integracije, trgovanje se odvija na berzama, gde učesnici na tržištu plasiraju ponude za kupovinu i prodaju na pojedinačnom području, koje u velikoj većini slučajeva predstavlja teritorije pojedinih država članica. Rezultat uvođenja tržišne integracije je odustajanje od bilateralnih prekograničnih ugovora između pojedinačnih učesnika, zbog čega se više ne može znati odakle dolazi uvezena struja, niti namena izvezene struje “, dodaju iz Agencije.

Prilikom trgovanja električnom energijom moramo obratiti pažnju na period u kome se ona odvija. Moramo da razlikujemo spot tržište (tržište dan unapred, tržište unutar dana i balansno tržište), i tržište fjučersa. Ovo je važno za upravljanje cenovnim i tržišnim rizicima i obuhvata period od mesec dana, do nekoliko godina unapred. Trgovanje električnom energijom dan unapred i unutar dana odvija se na lokalnim berzama. Mi upravljamo berzom električne energije BSP Southpool.

Specifična trgovina

Tržište električne energije povezuje kupce i proizvođače električne energije. Spceifičnost je u tome što se električna energija ne može ekonomski efikasno skladištiti dugo, ili se može skladištiti u bilo kom trenutku i koristiti kada nam zatreba, kao ugalj na primer. Istovremeno, proizvodnja električne energije je skupa, a potrebe za njom velike, zbog čega je u pitanju veliki novac, objašnjava Andrej Gubina sa Fakulteta za elektrotehniku u Ljubljani.

„Tržište električne energije ne funkcioniše kao redovno tržište, već je podeljeno na fjučers tržišta za period duži od jednog dana unapred na vremenskoj liniji. Zakup električne energije je tako moguć za nekoliko godina unapred, na nekoliko kvartala i nekoliko meseci.

Dinamika cena

Zatim postoji dnevna aukcija. Odnosi se na prodaju po principu „sve što se dešava od sutra pa nadalje, ili još bliže ovom trenutku, tj. ono što se dešava u toku dana na unutardnevnom tržištu. U principu, „danas“ je postavljanje cene za svaki sat sledećeg dana. Cena za svaki sat sutrašnjeg dana određuje se danas do 12 časova “

A kako se utvrđuje prodajna cena struje? Na cenu utiče trgovanje uživo do 10 časova ujutru, zatim u igru stupaju aukcije gde se cena istovremeno određuje za svaki sat posebno. Aukcije su glavni mehanizam kojim se utvrđuje cena za dan unapred. U aplikaciji regionalne energetske berze BSP Southpool, proizvođači električne energije podnose ponude, a potrošači svoje zahteve.

„Na osnovu ovoga dobijamo krivu ponude. Najviše su rangirane bolnice i škole kojima je hitno potrebna struja. Slede industrija i domaćinstva, ali pošto je veletržnicu, domaćinstva predstavljaju snabdevači. Na mestu gde se dve krive ukrštaju određuje se količina električne energije koja će se proizvesti za određeni sat i cena po kojoj svi koji su primljeni i levo od tačka preseka količine i cene će platiti ili primiti plaćenu energiju.“

Na ovaj način se dobavljači električne energije motivišu da odrede najnižu cenu. Preskupi dobavljači električne energije neće proizvoditi i čekaće sutradan, sledeću priliku, objašnjava Gubina. Aukcija se sprovodi istovremeno 24 časa sledećeg dana. Rezultati se objavljuju u 14 časova, a elektrane se spremaju da za naredni dan u ponoć počnu proizvodnju zakupljene struje.

Različita proizvodnja

Kako dalje objašnjava Maks Tajnikar, redovni profesor Ekonomskog fakulteta u Ljubljani, ne možemo govoriti o električnoj energiji kao homogenoj robi, jer se njena proizvodnja i potrošnja veoma razlikuju. „Poznajemo takozvanu trakastu proizvodnju, u koju spada i Nuklearna elektrana Krško, koja ima veoma stabilnu proizvodnju tokom cele godine i nema mogućnost fluktuacija, odnosno mogućnost da se jednom proizvodi više, a drugi put manje. Ne sme se zaboraviti da se električna energija ne može skladištiti. Termoelektrana Šoštanj ima trapezoidnu proizvodnju koja može da varirai prilagođava se potrošnji. Tipične elektrane „vršne proizvodnje“ su TE Brestanica (gas) i protočne hidroelektrane na Dravi i Soči, gde se voda pumpa i pušta kada nam zatreba struja“

Nuklearne elektrane, koje imaju veoma stabilnu, ali ne i fleksibilnu proizvodnju, stavljaju na tržište veoma nisku ili nultu ponudu, čime se obezbeđuju da se nađu na početku krive i da će njihova struja svakako biti prodata, objašnjava Gubina. Otvorena pozicija na berzi znači za proizvođača da još nije prodao svu struju za određeno vreme u budućnosti i tek treba da je proda, a za potrošača da još nije kupio svu potrebnu energiju i još uvek mora da kupi. Otvorena pozicija je, zato, i prilika i rizik. Ako cene padnu, ovo je prilika za kupca, ali ako porastu, postoje rizici.

Rizici na tržištu

„Zato, prema nekim procenama, proizvođači električne energije prodaju 20 odsto energije tri godine unapred, 30 odsto dve godine unapred, 30-50 odsto godišnje unapred, a do 20 odsto prodaju na dnevnom tržištu. Pri tome im je pozicija često već zatvorena, sa izuzetkom manjih odstupanja do kojih dolazi zbog različite hidrologije ili nepredviđenih neprodatih količina. One se onda prodaju na dnevnom tržištu, ali se najveći deo električne energije prodaje na fjučers tržištu“, objašnjava Gubina.

Gubina dodaje da slovenački kupci uglavnom zatvaraju svoje pozicije tokom godine. Početkom 2022., na primer, pogledali su cene za 2023. i odlučili da još ne zatvaraju svoje ponude. „Ali pošto su 2022. godine cene struje za 2023. sve više rasle, kupci su nastavili da čekaju i nisu zatvarali pozicije. Većina ponuda je tako zatvorena u poslednjem kvartalu, a trenutno nema toliko dostupnih. količine za prodaju. U tekućem periodu nema mnogo domaće proizvodnje raspoložive za kupovinu na dnevnom tržištu“.

Zašto je struja toliko poskupela?

Slovenija nije samodovoljna u proizvodnji električne energije. Kako ističe Andrej Gubina, 83% pokrivenosti domaćom proizvodnjom je uporedivo sa kontejnerom sa vodom za 83 osobe, a nas je 100 koji moramo da je pijemo.

„Preostalih 17 će biti žedni i moraće da kupuju vodu na pijaci, gde se prodaje po znatno većoj ceni. Zajedničko evropsko energetsko tržište moramo zamisliti kao zatvoreni kontejner. Ako nemamo višak proizvodnje nad potrošnjom, cena raste svima. Zadovoljan može biti svako ko je zakupio struju početkom godine ili za tri godine unapred. Ko je nije zakupio, ima problema“, kaže Gubin.

Kada bi Slovenija bila izolovana od susednih i drugih zemalja na evropskom tržištu električne energije, onda bi se moglo govoriti o ceni u Sloveniji.

„Moglo bi se reći da je naša proizvodna cena ovakva i mi ćemo je prodati po toj ceni. Ali otkud nam nedostajućih 17 odsto? To bi značilo da bismo 17 odsto vremena u Sloveniji imali mrak. Ali ako hoćemo da popunimo deficit električne energije, moramo da se povežemo sa, na primer Austrijom, gde je cena 400 evra po megavat-satu. Ako postoji nestašica energenata u celoj Evropi, cene su svuda visoke, kaže sagovornik.

Prema podacima Agencije za energetiku, cene na berzi energije, na kojoj se trguje strujom dan unapred, porasle su za 98 odsto između drugog i trećeg kvartala, a na tržištu za godinu unapred, za 108 odsto. Ali zašto su cene struje počele da rastu već prošle jeseni, odnosno još pre početka rata u Ukrajini, što je izazvalo probleme sa snabdevanjem prirodnim gasom?

Epidemija, zatvaranje nuklearki, suša…, rat

Andrej Gubina ističe da je razlog ovako skupe struje u poslednjih godinu dana strukturne prirode.

„U Evropi već nekoliko godina imamo problema sa neravnotežom proizvodnje i potrošnje, ali nismo sistemski pristupili tom problemu. U poslednjih godinu dana imali smo i kombinaciju drugih faktora, među kojima je i nedovoljno ulaganje u razvoj. i infrastrukturu proizvodnje i u prenosnom kapacitetu električne energije.Među razlozima poskupljenja su i zahtevi zelene tranzicije.To znači da prelazimo na drugačiji način proizvodnje električne energije – iz obnovljivih izvora, što je odlično. Ali u isto vreme obnovljivi izvori istiskuju termoelektrane. Cene tako više ne određuju elektrane na ugalj, već skuplje gasne elektrane“, objašnjava Gubina.

Zbog intenzivnog oporavka nakon epidemije povećana je i potražnja za električnom energijom. Industrija se trudila da nadoknadi zaostatke i kašnjenja zbog prekinutih isporuka. A tu je i Nemačka, koja želi da zatvori sve svoje nuklearne elektrane kao deo svoje zelene tranzicije.

Uloga nuklearki

„Sa svakom ugašenom nuklearnom elektranom u Nemačkoj, količina pouzdano proizvedene struje u Evropi se smanjuje. Nemci bi, inače, produžili rad nuklearki, ali kada počne zatvaranje takve elektrane, taj proces je kod nekih nepovratan “, upozorava Andrej Gubina.

Na cenu struje uticali su i ispadi nuklearnih elektrana u Francuskoj i suša, koja je teško pogodila hidroelektrane. Ove godine smo imali vekovnu sušu, koja je u velikoj meri uticala na dostupnost električne energije tokom cele godine. Rat u Ukrajini je, naravno, dodatno poskupio energente koji su dolazili iz Rusije.

Trenutno cenu električne energije najčešće određuju elektrane koje rade na prirodni gas.

„Zato u žargonu kažemo da cenu struje određuje gas. Ali to zapravo znači da cenu struje na dnevnom tržištu na berzama u EU u velikoj meri određuju elektrane koje koriste prirodni gas za proizvodnju. Možda je ovde glavni nesporazum u komunikaciji sa javnošću – da postoji formula po kojoj se cena struje računa iz cene prirodnog gasa. U stvarnosti se cena utvrđuje na osnovu cene koju nudi poslednja elektrana na prirodni gas, na dnevnoj aukciji“, objašnjava Andrej Gubina.

Kolebanje potrošnje

Ekonomista Maks Tajnikar takođe tvrdi da su evropske maloprodajne cene električne energije porasle delom zbog većih troškova proizvodnje izazvanih zelenom tranzicijom i elektranama na gas. Zbog nemogućnosti skladištenja, proizvodnja električne energije mora stalno da se prilagođava kolebanjima u potrošnji. Dok je koordinacija proizvodnje već izazovna, s druge strane postoji i potrošnja, koja varira u zavisnosti od dela dana, doba godine itd. Zato je neki oblik trgovine električnom energijom skoro neophodan“, priznaje Tajnikar. „Na ovaj način možemo da uskladimo snabdevanje električnom energijom sa potražnjom, koja ima svoje specifičnosti i koji nisu isto što i specifičnosti proizvodnje. Otuda i potreba za trgovinom.

Ali on se pita da li je takav obim trgovine neophodan. „Moja teza je da bi se ta koordinacija mogla ostvariti sa znatno manjim procentom i da bi kod kuće, na slovenačkom tržištu, bili manje pod uticajem cena koje nastaju na evropskom energetskom tržištu”, objašnjava Tajnikar.

Napominje da je određivanje cena na evropskom tržištu električne energije u poslednje vreme špekulativno i nema mnogo veze sa „normalnim“ tržištem.

Tržište po meri trgovaca

„Ovo tržište je slomljeno. Moja teza je da je ovo tržište danas dizajnirano na način koji odgovara trgovcima, a ne proizvođačima i potrošačima. Ne smemo zaboraviti da je tržište električne energije stvoreno da koristi potrošačima”, kaže Tajnikar.

Devedesetih je i sam Maks Tajnikar učestvovao u pripremi Energetskog zakona koji je Sloveniju uključio na evropsko tržište električne energije.

„Tada mi se ova podela činila razumnom, ali nisam ni slutio da će se tržište električne energije razviti u onu vrstu monstruma koji sada vlada terenom. Ideja je bila da postoji konkurencija, da usluge budu bolje i cene niže. Ništa od toga se nije dogodilo. Ali je došlo do kolapsa tržišne privrede, što je u korist trgovaca, uključujući i naše.“

Ekonomista smatra da umesto sofisticiranog tržišnog sistema proizvodnje i potrošnje električne energije treba težiti robusnijem sistemu koji bi izdržao nepredvidive uslove.

Moguća ozbiljna energetska kriza

„Neki ekonomisti već konstatuju da zapravo imamo ratnu situaciju na tržištu, ali mi se pretvaramo i dalje se ponašamo kao da imamo tržište na kojem možemo da se igramo sa ponudom i potražnjom. Istovremeno, upozorava da može doći do veoma ozbiljne krize u energetskom sektoru sa gasom, naftnim derivatima i strujom”, kaže Tajnikar.

Upozorava da je elektroprivreda izuzetno važna za Sloveniju i zato što predstavlja jedini izlaz iz krize u oblasti gasa i naftnih derivata. Ako bi se, na primer, gasna slavina zatvorila, ne ove zime, već možda već sledeće godine, na proleće postojao bi samo jedan izlaz – više struje.

„Veoma je važno da kapacitete koje imamo maksimalno iskoristimo i pripremimo za proizvodnju. Peti blok Teša mora biti gotov, rudnik uglja mora biti u funkciji. Elektrane na gas moraju biti u funkciji. Ako je Slovenija krajem 2021. godine 82,9 odsto domaće potrošnje zadovoljavala proizvodnjom električne energije, moramo učiniti sve da nedostajući udeo pokrijemo domaćom proizvodnjom ili stvorimo neke rezerve. Moglo bi se desiti da nećemo imati gas, a jedini način da ga zamenimo je struja“, uveren je Tajnikar.

Jedan trgovac strujom za Sloveniju

Smatra da bi bilo sasvim dovoljno da Slovenija ima samo jednog trgovca koji bi uvozio i izvozio struju, a on bi morao da posluje neprofitno.

„I sam sam tržišno veoma orijentisan čovek, ali moramo biti svesni da na nekim mestima tržište ne funkcioniše dobro. Na primer, u zdravstvu, gde znamo neprofitni način poslovanja. Isto bi trebalo da važi i za trgovac strujom.To po mom mišljenju može samo Eles koji ima prenosni kapacitet, ali mora da posluje neprofitno. Njegova misija nije da ostvari profit, već da obezbedi struju“.

Izvor: RTV Slovenija