Finci su pre tri godine odlučili da sruše tri brane na reci Hiitolanjoki, koja je u prošlosti bila ključni migracioni put za ugrožene slatkovodne losose iz ruskog jezera Ladoga na putu u Finsku.

Izgradnjom brana za snadbevanje hidroenergijom, između 1911. i 1925. godine, lososima i potočnim pastrmkama presečen je put do njihovih mrestilišta, zbog čega su ostale zarobljene na finskoj strani reke.

Najviša brana, Ritakoski, srušena je u decembru prošle godine, što je omogućilo ribama nesmetan pristup gornjim pritokama.

Nakon rušenja prve brane 2021. godine, Finci su primetili pet gnezda za mrešćenje lososa, a prošle jeseni mladi lososi dostigli su rekordnu brojnost u toj oblasti, preneo je BBC.

Stručnjaci su zaključili da je proizvodnja električne energije postala neisplativa za vlasnike elektrana kada se uzmu u obzir troškovi koji, između ostalog, uključuju i održavanje ribljih staza koje pomažu lososima i potočnim pastrmkama da obiđu brane da bi stigle do mrestilišta, rekla je Hana Olikainen, izvršna direktorka Fondacije Južna Karelija za rekreativna područja.

Iza svega stoji pažljivo planiranje

Rušenje tri brane na Hiitolanjoki rezultat je decenija pažljivo planiranog inženjerskog rada koji je uzeo u obzir ekološki i ekonomski kontekst reke. Buldožeri su postepeno iskopavali betonske zidove, puštajući vodu da polako curi.

U nekim slučajevima, brane se ne mogu ukloniti i stoga su opremljene ribljim putevima. Međutim, iako su korisne za neke ribe, mnoge vrste nemaju koristi od njih, a ne pomažu u oticanju sedimenta.

Uklanjanje brana na Hiitolanjoki nije izolovan slučaj, jer su mnoge evropske brane pri kraju svog radnog veka, a troškovi njihovog održavanja su previsoki. Takođe, mnoge brane u SAD moraju ponovo da dobiju dozvole za rad, što je izazvalo debatu u javnosti o tome da li i dalje služe svojoj svrsi (prosečna starost od 92 hiljade brana u SAD je 62 godine).

Reke u visoko industrijalizovanim oblastima, kao što su Evropa i SAD, vekovima su modifikovane izgradnjom rečnih prelaza, crpnih stanica, brana, kanala, mlinova i hidroelektrana. Naučnici procenjuju da tek nešto više od trećine (37 odsto) svetskih reka dužih od hiljadu kilometara i dalje neometano teče celom svojom dužinom.

Osim što menjaju fizičke karakteristike reke, brane utiču i na biodiverzitet u njima jer onemogućavaju protok hranljivih materija i sedimenata, što negativno utiče na ribolovne aktivnosti. Prema prošlogodišnjoj Crvenoj listi ugroženih vrsta Međunarodne unije za očuvanje prirode (IUCN), više od tri hiljade vrsta slatkovodnih riba u svetu je u opasnosti od izumiranja, od čega je 45 odsto posledica negativnog uticaja brana i pumpanje vode na njihovim prirodnim staništima.

Španci prednjače u rušenju

Prema podacima Dam Removal Europe, Evropskog pokreta za uklanjanje brana, oko 150 hiljada vodenih barijera u Evropi je zastarelo, što znači da ih treba češće održavati, da su izloženije riziku od urušavanja i da ih ekstremni vremenski događaji, kao što su obilne padavine, mogu dodatno izložiti riziku od prelivanja. Dam Removal Europe do sada je srušio više od 6.200 brana, od Austrije i Belgije do Škotske i Velsa, od toga 325 prošle godine, odnosno 36 odsto više nego 2021. godine.

Međutim, štetan uticaj brana na ekosisteme ne negira njihovu prednost u snabdevanju hidroenergijom. „Niko ne predlaže dizanje u vazduh ili uklanjanje brana koje su u upotrebi. Ciljamo na one koji su zastarele, koje više nisu korisne društvu, koji su zamućene i opasne po protok reka“, objasnio je Karlos Garsija de Leaniz, profesor sa Odseka za bionauke na Univerzitetu Swonsea i koordinator Ambera, prviog atlasa evropskih rečnih barijera.

Prema istraživanju objavljenom u časopisu Nature, najmanje 1,2 miliona prepreka blokira rečne tokove u 36 evropskih zemalja, od kojih je 68 odsto takvih objekata su niže od dva metra. „Čak i barijere od 20 centimetara mogu uticati ili odložiti kretanje određenih organizama”, rekao je Garsija de Leaniz.

Španija prednjači u demontaži brana u Evropi (133 su uklonjene 2022.godine), a slede je Švedska i Francuska. Zakon o restauraciji prirode, koji je Evropski parlament usvojio u februaru, nalaže državama članicama da do 2030. godine uklone barijere koje je napravio čovek i tako oslobode najmanje 25 hiljada kilometara reka i učine ih slobodnim tokovima.

Pojava novih strahova

Iako u Evropi i SAD postoji svest o obnavljanju rečne povezanosti, naučnici su zabrinuti zbog mogućnosti izgradnje novih brana duž velikih reka kao što su Amazon, Kongo i sliv Mekonga, a slična zabrinutost javlja se i na Balkanu, gde se planira izgradnja brojnih malih hidroelektrana za koje istraživanja pokazuju da će proizvoditi manje energije od većih brana.

Uklanjanje brana u Evropi neće imati smisla ako se male, minimalno efikasne hidroelektrane grade negde drugde u svetu, kaže Garsija de Leaniz. „Moramo da pogledamo širu sliku: (male brane) neće proizvoditi mnogo struje, a i dalje će izazvati veliku štetu. Trebalo bi da se oslobodimo brana koje su zastarele: ne radi se o uklanjanju svih, već onih koje donose više štete nego koristi”, zaključio je on.

Izvor: Poslovni.hr