Domaća privreda bi u naredne četiri godine mogla biti u minusu za preko dve milijarde maraka prihoda, ukoliko institucije u Bosni i Hercegovini do 2026. godine ne usaglase direktive Evropske unije o dekarbonizaciji sa domaćim zakonodavstvom i ne uspostave sistem ETS za naplatu takse za emisiju ugljen-dioksida.

Ovo su portalu CAPITAL rekli stručnjaci iz ove oblasti koji su radili na proceni spremnosti i potencijalnih gubitaka u postupku uspostavljnja naplate takse za dekarbonizaciju.

Kažu da BiH, čija se privreda uglavnom oslanja na prljave energente i fosilna goriva, ima dve mogućnosti plaćanja takse: da uspostavi ETS sistem, koji je povoljniji za BiH, ili da ovaj namet plati na granici, prilikom izvoza robe u EU kroz sistem CBAM, što može drastično promeniti cene proizvoda.

Razlika između ova dva sistema ogleda se u tome što se putem ETS-a vrši naplata poreza za emisiju štetnih materija u BiH, zahvaljujući čemu bi više od polovine sredstava ostalo u BiH, uz obavezu da se potom investira u obnovljive izvore energije i modernizacija privrede.

Ovaj porez će se plaćati pri izvozu čelika i gvožđa, aluminijuma, struje, vodonika, cementa i fertilizatora.

BiH već kasni

Prema rečima Hamdije Mujezina, eksperta za energetsku efikasnost, obnovljive izvore energije i zaštitu životne sredine u kompaniji NLogic, Bosna i Hercegovina je do sada trebalo da pokrene ETS i da počne sa usklađivanjem regulative, kako bi imala operativan sistem trgovanja emisijama usklađenim sa onim u EU.

„Do sada je trebalo da se usvoje direktive poput Uredbe o praćenju i izveštavanju emisija gasova koji izazivaju efekat staklene bašte i drugih ETS direktiva, te ažuriraju zakone u energetskom sektoru. Međutim, nemamo značajnijeg pomaka u tom smislu. Energetska zajednica je uradila Mapu puta za dekarbonizaciju, a mi smo imali obavezu da uredbe usvojimo do kraja 2022. godine, što se nije dogodilo. Za ETS direktivu nemamo ni zvaničan stav da se ide u tom pravcu da će se ovaj sistem integrisati“, objašnjava Mujezin.

EU je uspostavila CBAM sa namerom da primora privrednike iz zemalja van svoje zajednice da smanje emisije ugljen-dioksida i uspostave konkurentnost proizvoda. Ključna je bila i ostala niža cena fosilnih goriva, posebno uglja koji se koristi za proizvodnju električne energije, koji je i dalje jeftiniji u odnosu na obnovljive izvore energije, posebno u Bosni i Hercegovini, koja najviše izvozi u EU. Ovo je bio i način, kaže Mujezin, da se poveća povrat investicija u energetsku efikasnost i obnovljive izvore energije.

CBAM je zamišljen tako da sve prikupljeno u EU od ove takse tamo i ostane. Ne postoji obaveza reinvestiranja u zemlju iz koje je roba stigla. U ETS-u se sav novac se prikuplja kod nas, a pola ili čak 60 odsto se vraća nazad i ulaže u dekarbonizaciju. Sve takse se obračunavaju po toni proizvoda ili po kilovat satu uvezene struje.

„Ako krenemo sa uspostavljanjem ETS-a, ključno je da možemo da tražimo oslobađanja od plaćanja poreza na struju do 2030. godine, ako ne i duže, što je dozvoljeno zemljama sa BDP-om ispod 60 odsto proseka EU. Najveću količinu električne energije koju proizvodi Bosna i Hercegovina troši za svoje potrebe u privredi i domaćinstvima, a manje izvozi, što bi značilo značajno povećanje njene cene i ekonomski udar. Naša privreda ni bi mogla da podnese taj udarac. Naš kilovat sat bi mogao da poskupi toliko da bi zbog CBAM-a izgubio konkurentnost na stranom tržištu“, objašnjava Mujezin.

Privrednici žele da spreče odliv novca

Procene govore da bi iznos takse po toni CO₂ do 2030. godine mogao porasti na 290 maraka, za razliku od sadašnjih 170 maraka. Bosna i Hercegovina ima manje od dve godine da prijavi i prikupi podatke o količinama, ali je pitanje da li će rokovi biti ispoštovani, obzirom na to da smo rok za regulaciju probili više od godinu dana.

Sistemi CBAM i ETS su jasna poruka Evropske unije da porez na CO₂ emisije mora da se plaća u svojoj zemlji ili će to uraditi na granici. Zemlje zapadnog Balkana dobile su direktive i trebalo bi da uvedu mehanizme obračuna, trgovine i poreza na emisije ugljen-dioksida do kraja 2026. godine.

U Spoljnotrgovinskoj komori BiH kažu da su privrednici zauzeli zajednički stav i da žele sprečiti odliv novca od poreza, te da žele da on ostane u BiH i usmeri se na razvojne projekte dekarbonizacije privrede i prelaska na obnovljive izvore energije.

„Zajednički stav svih privrednika iz BiH je da vlast mora uložiti znatno veće napore da ovaj mehanizam ne bi bio prepreka poslovanju sa EU koja nam je strateški partner i u koju izvozimo više od 70 odsto naših proizvoda. Primena CBAM na proizvode iz BiH bi ih učinila nekonkurentnim, a to bi dugoročno moglo imati posledice za privredu BiH. To znači da će kupac-uvoznik morati da plaća porez na ugljenik prilikom uvoza naših proizvoda na tržište EU“, objašnjavaju u STK BiH.

To znači da BiH više neće biti cenovno konkurentna i da će se kupci okrenuti dobavljačima sa boljom ponudom. Čest je slučaj da kupci iz EU proteklih godina pitaju dobavljače iz BiH za njihove strategije dekarbonizacije, kako bi predvideli izvesnost nastavka saradnje.

„Zato je važno da našim kompanijama omogućimo da nesmetano koriste energiju iz sopstvenih obnovljivih izvora energije. Zvanična primena ove uredbe počela je 1. oktobra 2023. godine, a trenutno je u toku prelazna faza u kojoj je uvoznik-trgovac, odnosno deklarant iz Evropske unije dužan da podnosi izveštaje Evropskoj komisiji. Shodno tome, kupci iz EU će od svojih dobavljača, u ovom slučaju BiH. kompanija da traže informacije i izveštaje o svojim emisijama CO₂. Sve će se to nastaviti i nakon 1. januara 2026. godine, kada će početi naplata prekogranične takse na ugljenik“, rekli su iz STK BiH i pozvali nadležne da se više angažuju u ispunjavanje uslova.

Prvi izveštaj krajem januara 2024. godine

Izveštaj koji će 31. januara biti upućen Evropskoj uniji iz Bosne i Hercegovine je u fazi pripreme i odnosi se na šest sektora privrede: proizvodnju čelika i gvožđa, aluminijuma, električne energije, vodonika, cementa i đubriva. Kompanije iz Bosne i Hercegovine koje izvoze svoje proizvode na tržište EU imaju obavezu merenja, izračunavanja i izveštavanja o ugrađenim emisijama GHG (gasova koji izazivaju efekat staklene bašte) u svojim proizvodima. U narednim fazama, ovo izveštavanje će obuhvatiti celu privredu.

Tokom prelaznog perioda, uvoznici robe po novim pravilima moraće da prijave samo emisije gasova staklene bašte (GHG) ugrađene u njihov uvoz (direktne i indirektne emisije), bez ikakvih finansijskih plaćanja ili prilagođavanja. Nakon tog perioda, indirektne emisije će biti uključene u obim za neke sektore (cement i đubriva), na osnovu definisane metodologije navedene u Pravilniku o sprovođenju objavljenom 17. avgusta 2023. godine i pratećim smernicama.

Drugi sistem, CBAM (Carbon Border Adjustment Mechanism), dočekaće na granici sa EU i tamo će biti plaćen porez na sve što nije naplaćeno u Bosni i Hercegovini, a EU nema obavezu da ulaže ta sredstva u državu odakle je roba došla i u čijoj je proizvodnji trošena prljava energija.