Švajcarske vlasti poručuju svojim građanima da pripreme sveće. Slična alarmantna upozorenja i pozivi na štednju mogu se čuti i u Austriji, ali i Nemačkoj. Gase čak i uličnu rasvetu, izdaju preporuke za kupovinu ćebadi za predstojeću zimu. Kakva je situacija u Srpskoj, da li je naš sistem stabilan, imaju li građani razloga za strah?

Prema rečima generalnog direktora Elektroprivrede Srpske Luke Petrovića odgovor je negativan, jer je Republika Srpska energetski nezavisna i ima dovoljno struje za domaće potrebe.

Energetska nezavisnost

„Evropa je u velikom u problemu. Verujem da će nakon udara na građane to uskoro na svoj koži osetiti i evropska privreda. Srpska je u daleko povoljnijem položaju. Mi smo energetski nezavisni. Da bi tako i ostalo potrebno je da nastavimo sa izgradnjom novih proizvodnih kapaciteta, pre svega iz obnovljivih izvora”, istakao je Petrović u razgovoru za Glas Srpske.

Možete li napraviti poređenje cena struje kod nas s onim u regionu, ali i Evropi?

„Jedan megavat sat struje na svetskim berzama trenutno košta oko 480 evra. Kod nas je ona daleko jeftinija i za domaćinstva iznosi 22,5 evra i 53 za privredu, po jednom megavat satu. Znači, značajno manje. Imamo najjeftiniju struju u Evropi i regionu. Što se tiče cena struje u okruženju, svedoci smo da se one povećaju čak šestomesečno, pa čak i tromesečno. Primera radi, cena jednog megavata u Sloveniji za domaćinstva iznosi oko 220 evra, u Nemačkoj od 270 do 350. Struja je značajno skuplja i u Srbiji, ali i FBiH. Građani koji žive na prostoru Herceg-Bosne imaju struju skuplju za 100 odsto od one koju plaćaju domaćinstava u Srpskoj. Tako je i u drugom delu FBiH. Kada je u pitanju Hrvatska, struja je tamo skuplja za 170 procenata.“

Tržišno poslovanje

Nedavno ste istakli kako se cena struje neće značajnije kod nas menjati do 2025. godine kada će sve biti na bazi tržišnog poslovanja.

„Investicioni ciklus koji smo pokrenuli sigurno će nam omogućiti da i u narednom periodu ne dođe do značajnog povećanja cena. Stvorićemo novi višak koji, ne samo da će otplaćivati sebe, već će stvarati i dodatni prihod ERS. To znači da nećemo imati potrebu da dodatno uzimamo novac građanima Srpske. To je naša velika prednost. Verujem da ćemo nakon 2025. godine imati već na mreži prvu solarnu elektranu u Srpskoj, ali i mini solarne elektrane koje će biti postavljene na krovovima domaćinstava. To bi trebalo biti oko novih 380 gigavat sati električne energije godišnje. Naravno, tu je i vetropark u Berkovićima, ali HE Bistrica i Dabar.”

Potrebni novi proizvodni kapaciteti

S obzirom da se sve više građana greje na struju, koliko to utiče na povećanje potrošnje?

„Struja je postala najjeftiniji energent. Već smo primetili da postoji trend da sve više naših građana prelazi na grejanje strujom, tako da i ove zime možemo očekivati da dođe do povećanja potrošnje. Zbog tog trenda potrošnja je u proteklom periodu povećana za oko dva odsto. Nije mnogo, ali ako gledamo dugoročno, to za deset godina može biti 20 odsto. Znači, moramo da nastavimo da pravimo što više proizvodnih kapaciteta. Navešću jedan primer. Pre par godina za povrat uloženog novca u neki objekat trebalo je od osam do 18 godina. Danas je za to, zbog rasta cene struje, koja sigurno neće padati ni u narednom periodu, potrebno od tri godine do osam godina. Zato je toliko velika pomama investitora za novim koncesijama, jer struja postaje glavni resurs 21. veka, pogotovo ona dobijena iz obnovljivih izvora energije. Mislim da Srpska nije u potpunosti iskoristila sve svoje potencijale. Ali, takođe, mogu poručiti da će ERS učiniti sve da to i promeni. Ubeđen sam da je pred nama decenija koju će obeležiti gradnja velikog broja energetskih objekata u Srpskoj.”

Kako bi se rešila zavisnosti od Rusije, EU planira da uložiti 240 milijardi evra u izgradnju balkanske prenosne mreže. Šta to znači za nas?

„Postojeći prenosni kapaciteti u Evropi su prilično popunjeni. U BiH, baš i nisu, za razliku od, recimo, Srbije. Takođe, svedoci smo da će Evropa vapiti za energentima, pogotovo zbog navika građana i jake privrede. Kako nastoje da se dugoročno udalje od Rusije, to znači će morati da kupuju struju, pogotovo onu dobijenu iz obnovljivih izvora energije. Zato i ne čudi ova njihova odluka, da izdvoji toliki novac.”

Solarni paneli

ERS je nedavno donela odluku da subvencioniše građane koji se odluče da na krovovima svojih kuća ugrade solarne panele.

„Oni koji žele da budu deo ovog strateškog projekta, trebalo bi da odu na šalter preduzeća koja se bave distribucijom struje u svojoj lokalnoj zajednici. Tu će biti upoznati sa svim detaljima, kao i koja dokumenta bi trebalo da donesu. Nije to ništa posebno. Svi oni koji se odluče da ugrade ove panele na svoje kuće ostvariće velike uštede za svoja domaćinstva u narednih 25 godina. To nije mašta, već realnost koju nudimo. Moram naglasiti da će prioritet imati ona domaćinstva sa manjim primanjima. Nakon što primimo sve zahteve i obradimo ih, podvući ćemo crtu i saopštiti kojih 50.000 domaćinstava u Srpskoj „prolazi”. Želja nam je da popunimo tu brojku.

Šta građanima donosi status prozumjera?

„Krajnji cilj jeste to da građani dobiju solarne panele iz kojih će dobijati struju za svoje potrebe. Mi ćemo višak preuzimati, a vraćati kada im bude potrebno. Recimo, u zimskom periodu. To je sistem prozumjera, odnosno potrošač-kupac. Na ovaj način građani će imati sigurno snabdevanje. Da pojasnim dodatno, građani koji se odluče na ovaj korak, u narednih 25 godina će, ako se odgovorno ponašaju, dobijati račune na kojima će pisati „nula”. Ako potroše do 20 odsto više od 12-mesečnog proseka, takođe neće plaćati ništa. U slučaju da pređu tu granicu, plaćaće samo tu razliku i to po cenama koje tada budu na našem tržištu. Građani, zapravo, plaćaju samo postrojenje koje se ugrađuje. Period otplate je 10 godina. Moram da naglasim i da će ovim projektom biti obuhvaćene i zajednice etažnih vlasnika, bolnice, vodovodi.”

Veliki značaj HE Dabar i Bistrica

Koliko je za stvaranje dodatne energetske nezavisnosti i stabilnosti značajna gradnja HE Dabar i Bistrica?

„Izuzetno važno. HE Dabar i Bistrica će značajno doprineti učvršćivanju naše energetske stabilnosti. S druge strane, možemo videti da su mnoge zemlje već primorane da uvoze određene količine struje. I to nije bio veliki problem kada je ta cena iznosila 60 evra na tržištu. Sada je ona 500 evra. Francuska je čak za prvi kvartal 2023. godine najavila cene od 975 evra. Znači ,očigledno je da će doći do još značajnije energetske krize i da će troškovi zemljama koje uvoze struju drastično skočiti. Zamislite samo, ako je neka zemlja do sada uvozila struju u vrednosti 100 miliona evra, ona će sada morati za to da izdvoji više od milijardu evra. Zbog toga će mnoge zemlje ostati bez tog investicionog zamaha. S druge strane, ovo je naša velika šansa.

Zelena agenda

EU godinama zbog klimatskih promena insistira na dekarbonizaciji. Gde smo mi tu?

„Smatram da je bio neopravdan taj pritisak na neke zemlje, pa i na nas. To je imalo smisla, ali samo u onim zemljama u kojima je udeo dobijene struje iz takozvanih prljavih izvora drastično rastao. Istina, klimatske promene su sve veće. Sve je više i sušnih perioda. Nema više jeseni, ni proleća. To sve utiče i na proizvodnju električne energije. Vidimo da sa vodostajima imaju problema države kroz koje protiču neke od najvećih reka. Slažem se da je ovaj proces neophodan, ali ne preko leđa malih. Srpska gotovo ispunjava sve uslove zelene agende i nema razloga da budemo tema broj jedan. Mi ćemo i dalje fokus držati na gradnji obnovljivih izvora energije.“

Arbitražni postupak

Da li očekujete da konačno bude odblokiran projekat Buk Bijela?

„Što se tiče izgradnje HE “Buk Bijela” ne mogu da shvatim sve te opstrukcije koje prate ovaj projekat. Naši prijatelji iz FBiH su primetili da smo brži u razvoju, pa im očigledno smeta ovaj projekat što je van svake pameti. Podsetio bih da je to projekat koji je započet još 80-tih godina i nema razloga da on stoji. Ali mi ćemo na njemu istrajati. Ne treba zaboraviti da nam je partner u ovom projektu Srbija koja ima mogućnost da pokrene arbitražni postupak pred međunarodnim sudom, te zatraži nadoknadu za izgubljenu dobit. Oni koji zaustavljaju ovaj projekat moraju biti svesni te činjenice. Nadam se da toga ipak neće doći.“

Izvor: Glas Srpske