EU ima ambiciozan plan za obnovljive izvore – isplativost upitna

Kako obnovljivi izvori trenutno zadovoljavaju 20% evropskih energetskih potreba, postizanje novog cilja, koji je postavila EK, dovelo bi do udvostručavanja ovog odnosa za samo deset godina, što je možda previše ambiciozno. Isplativost nove ambicije, takođe, ostaje upitna. Biće potrebna značajna adaptacija elektroenergetskih mreža kako bi se pružio adekvatan odgovor na promenljivost udela obnovljivih izvora energije.

Evropska komisija namerava da zatraži od država članica EU da ulože dodatne napore kako bi povećale svoj udeo obnovljive energije u energetskom sektoru, navodi se u objavljenom nacrtu zvaničnog dokumenta koji je Euractiv otkrio 4. maja. Brisel želi da nadogradi svoj trenutni cilj od 32% za obnovljive izvore energije za 2030. na najmanje 38%, navodi se u dokumentu. Do istog roka, Komisija namerava da ima 55% manje emisije gasova sa efektom staklene bašte u odnosu na nivo iz 1990. godine, i 32,5% poboljšanje energetske efikasnosti. Pooštravanje ciljanog procenta OIE je logično jer je delatnost proizvodnje energije jedan od glavnih proizvođača gasova sa efektom staklene bašte na kontinentu. Ali, Evropa je već na dobrom putu – njene emisije CO2, koje su povezane sa energijom, smanjene su za 8% tokom prvog kvartala 2020. (u poređenju sa nivoima iz 2019.).

Evropska komisija ispituje svoj sistem održivih ulaganja, a očekuje se da će doneti ažuriranu verziju Direktive o obnovljivim izvorima energije (RED II) do jula 2021. godine.

Kako obnovljivi izvori trenutno zadovoljavaju 20% evropskih energetskih potreba, postizanje novog cilja, koji je postavila Evropska Komisija značilo bi udvostručavanje ovog odnosa za samo deset godina. Trenutna snaga instaliranih solarnih kapaciteta je 137 GW, od čega je 19 GW dodato 2020. godine.

Ovaj cilj izgleda ambiciozno, ali, neke zemlje se bore sa postizanjem svojih trenutnih ciljeva obnovljive energije. Francuska, na primer, nije uspela da postigne svoj cilj od 23% obnovljive električne energije, koji je postavila 2009. Umesto toga, prikazala je skromnih 19%, uglavnom je reč o proizvodnji u hidroenergetskim postrojenjima, jer nije uspela da pokrene svoju priobalnu industriju vetra.

U januaru 2021. godine, izveštaj Međunarodne agencije za energetiku i francuskog komunalnog preduzeća RTE, pod nazivom „Uslovi i zahtevi za tehničku izvodljivost elektroenergetskog sistema sa velikim udelom obnovljivih izvora u Francuskoj 2050. godine“, potresao je francusku nuklearnu industriju. Zamišljena je mogućnost korišćenja 100% obnovljivih izvora energije do 2050. godine, što znali izbacivanje nuklearne energije iz igre.

Pored toga, vredi napomenuti da zemlje EU pokazuju velika odstupanja u pogledu potencijala obnovljivih izvora. Danska predvodi trku sa razvijenom industrijom vetra, obezbeđujući više od 47% električne energije iz ove industrije tokom 2019. godine. S druge strane, zemlje poput Poljske i Mađarske i dalje se veoma oslanjaju na ugalj i pre planiraju da ga zamene prelaskom na prirodni gas  i nuklearnu energiju, nego na solarnu ili energiju vetra. Nekoliko ministara istočnoevropskih zemalja napisalo je u februaru 2021. godine pismo, pozivajući Evropsku komisiju da ne diskriminiše nuklearnu energiju zbog obnovljivih izvora.

Naglasak na sektorima transporta i grejanja

Među konkretnim opcijama koje je Komisija donela za postizanje novog cilja, postoji porast upotrebe čiste energije u sektorima grejanja i hlađenja: političke opcije sugerišu da bi udeo obnovljivih izvora u tim sektorima trebalo da se poveća za 1,1 procenat svake godine. Akcenat je, takođe, stavljen na dekarbonizovani transport, zasnovan na prognozi rasta prodaje električnih vozila i povećanja upotrebe biogoriva. Biće implementiran sistem sertifikata, koji će garantovati nizak intenzitet ugljenika za ta goriva, a za avio sektor biće nametnuta strožija pravila. Ova poslednja mera samo je nastavak trenda koji se odvijao proteklih godinu dana, a kompanije poput Totala aktivno ulažu u biogoriva za avio saobraćaj.

Još jedna preperka je status biomase. Zapravo, drvna biomasa je strateški energetski resurs za nordijske zemlje poput Švedske i Finske, koje aktivno lobiraju za labavije kriterijume njene održivosti. Dokument koji je procurio po tom pitanju kaže da će razmotriti primenu nacionalnih ograničenja za upotrebu stabala drveta.

Isplativost i prilagođavanje mreže

Ovo povećanje ciljeva, međutim, učesnici industrije obnovljivih izvora energije smatraju nedovoljnim. Iz Solar Power Europe i Wind Europe rekli su za Euractiv da bi moglo da se učini više na povećanju evropske konkurentnosti obnovljivih izvora.

Isplativost nove ambicije takođe ostaje upitna. Zapravo će biti potrebna značajna adaptacija elektroenergetskih mreža, kako bi se pružio adekvatan odgovor na promenljivost udela obnovljivih izvora energije, a EU još uvek nije obezbedila detaljne izvore finansiranja. Evropa će, takođe, morati da razvije regionalni lanac snabdevanja proizvodnje baterija, od kojih se komponente uglavnom uvoze iz Kine, koja je poznata kao veliki proizvođač ugljen-dioksida.

Izvor: OilPrice

Share on facebook
Facebook
Share on twitter
Twitter
Share on linkedin
LinkedIn
Share on email
Email
Share on print
Odštampaj

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Logo

Newsletter

Možda će Vam se svideti:

Logo

Energija Balkana

Newsletter

Nedeljni pregled vesti