Energetska efikasnost – šta treba da znate

Evropski profit na interkontinentalnom putovanju

Sve veće cene energenata i neizvesno snabdevanje energetskog tržišta pokrenulo je najgore scenarije u mnogim evropskim kompanijama - smanjenje proizvodnje i otpuštanje radnika. Privredni giganti se okreću drugim investicionim destinacijama, ponajpre Sjedinjenim Američkim Državama u kojima najnoviji zakonski propisi omogućavaju poreske olakšice za domaće kompanije. U Aziji se, pored Kine, kao interesantna tržišta prepoznaju Japan Indija, Singapur i Južna Koreja.

Evropska energetska kriza već veliko ubira svoj danak u svim sferama života. Ono što, svakako, najviše pogađa stari kontinent, jeste posledična selidba sve brojnijih kompanija u druge delove sveta – ponajviše u SAD i u Aziju.

Koji je, zapravo, okidač pokrenuo aktuelnu poslovnu migraciju iz Evrope na tlo „obećane zemlje”? Predstavnici najvećih privrednih giganata iz sveta metalske industrije, automobilizma, farmacije…, ističu, pojednostavljeno rečeno, dve strane medalje. Što se Evrope tiče, kao ključni problem navodi se enormni rast cena energije. Kada je reč o, konkretno, SAD-u, primamljivost novog tla ogleda se u podsticajnim zakonima koji omogućavaju poreske olakšice za domaće kompanije.

Smanjenje proizvodnje

Uz to, kao so na ranu deluje i ekonomska prognoza Evropske komisije prema kojoj će 19 članica evrozone skliznuti u recesiju tokom zime. Uz visoke cene energenata, rast troškova života i kamata, očekuju se dalja poskupljenja i povećanje nezaposlenosti, dok će trgovina ostati usporena. Mnoga preduzeća već prijavljuju gubitke i smanjuju proizvodnju, objavila je Radio-televizija Vojvodine.

Među njima je i jedna grčka fabrika pamuka koja je, posle poslovanja dužeg od pola veka i sa 80 odsto izvoza, zbog skupog gasa i struje već za trećinu smanjila proizvodnju, a razmišlja se i o skraćenju radnog vremena da ne bi došlo do otpuštanja radnika.

„Veoma je zabrinjavajuće jer ne možete da pravite planove. Nema uslova da smanjite troškove i u stalnom stanju ste nesigurnosti. Najviše strepimo od nestanaka struje i nemogućnosti rada“, poručio je direktor te fabrike.

Kriza donosi i profit

Ali, nije svima energetska kriza izazvana rusko-ukrajinskim ratom stvorila samo nedaće. Previsoke cene gasa, struje i sirovina, donele su ogromne prihode upravo velikim energetskim kompanijama.

„S jedne strane, imamo velike korporacije koje ostvaruju ogromne prihode samo od valuta, pretvarajući svoju dobit u američkim dolarima, u evre. S druge strane, manje kompanije koje posluju u Evropi, u Nemačkoj, već vide da njihova tržišna baza masovno opada“, kaže šef analize tržišta kapitala Bader banke iz Nemačke Robert Halver.

S obzirom da državne subvencije samo kratkoročno rešavaju probleme, Evropski parlament od Brisela zahteva brza i konkretna rešenja na nivou Unije.

Stručnjaci upozoravaju i da se najnovije prognoze usporavanja privrednog rasta u Evropskoj uniji mogu pogoršati već početkom godine, zbog posledica naftnog embarga na rusku naftu koji stupa na snagu 5. decembra.

EU mora da štiti industriju

Da se radi o sve ozbiljnijem problemu, potvrđuje i nedavni susret francuskog predsednika Emanuela Makrona sa direktorima grupe evropskih kompanija, sa ciljem da ih odvrati od selidbe u SAD, koja ih mami nižim cenama energije i poreznim podsticajima, piše portal Index.hr.

„Evropa mora agresivnije da štiti svoju industriju ili će se ona iseliti“, poručio je Echos Eric Trappier, izvršni direktor Dassault Aviationa i prvi čovek Francuske federacije metalske industrije.

Među francuskim kompanijama koje se okreću prema drugom kontinentu jesu autokompanije Volvo i BMW, farmaceutski div AstraZeneca, telekomunikacijske grupe Ericsson i Orange, hemijska grupa Solvay i Air Liquide…

U nameri da zadrži svoju privredu na okupu, Francuska je pre nekoliko dana predstavila brojne mere kojima domaćim kompanijama želi da ublaži teret visokih računa za energiju.

Uz to, upravo je i Makron pozvao Evropsku Uniju da, po ugledu na SAD, pozove državne institucije da kupuju evropske proizvode kako bi na taj način podržali evropsku proizvodnju, ali je naišao na otpor protivnika protekcionizma među članicama EU.

Rekordan broj zahteva za bankrot

U kontekstu o „propadanju“ velikog broja evropskih kompanija i brendova zbog velikog troškova energije, našla se i holandska kompanija HAK, kao i nemački hemijski  gigant BASF, prenosi Blic.

Kako su izjavili čelnici ovih kompanija, zbog ekonomske krize koja ugrožava poslovanje ni sami nisu sigurni do kada će moći da se izbore sa njom, pa su odlučili da stopiraju poslovanje.

Nemački ministar ekonomije Robert Habek izjavio je da će privreda zemlje zabeležiti pad od 0,4 odsto u 2023. u odnosu na prethodno prognozirani rast od 2,5 odsto, za šta je okrivio ekonomski rat koji vodi Rusija.

Skoro 9.000 preduzeća u Francuskoj podnelo je zahtev za bankrot u trećem kvartalu 2022. godine, što je rekord u poslednjih 25 godina, saopštio je radio „FrensInfo“.

Prema procenama Altaresa, agencije koja prikuplja informacije o preduzećima, u trećem kvartalu 2022. godine pokrenuto je 8.950 stečajnih postupaka, što je 69 odsto više nego u leto 2021. godine.

Stručnjaci ocenjuju da su svi trenutni problemi koji pogađaju kompanije očekivani i da sve, u suštini, zavisi upravo od dve najveće evropske sile a to su Nemačka i Francuska – kako se trenutna situacija odrazi kod njih, tako će i na ostatak Evrope.

S druge strane okeana

A kako se ova dešavanja u evropskom privredi ocenjuju iz ugla prekookeanskih analitičara?

Američki list The Wall Street Journal objavio je da predstavnici velikih evropskih kompanija, uključujući auto-industriju, kao i hemijsku, počinju postepeno da prenose svoju proizvodnju u Sjedinjene Države. Kao razlog navodi previsoke cene energenata koje još nisu dovele kompanije do bankrota, ali im prete drastičnim smanjenjem proizvodnje, prenosi portal Intermagazin.rs.

Među takvim industrijski giganima pomenut je holandski proizvođač poljoprivrednih đubriva OCI N.V. čiji su glavni proizvodi amonijak, urea i druge materije koje su izuzetno korisne za povećanje prinosa.

Generalni direktor ove kompanije je otkrio da će kapacitete za proizvodnju amonijaka preneti u Teksas.

Na sličan način „kofere za put“ pakuju i danska kuća za nakit Pandora, Folksvagen i kompanija Ilona Maska za električne automobile Tesla, pre nekoliko godina osnovana u Nemačkoj.

Kao jedan od razloga za ovakve selidbe navodi se Zakon o smanjenju inflacije koji je nedavno potpisao američki predsednik Džo Bajden, omogućavajući pogodnosti stranim firmama koje odluče da svoju proizvodnu i poresku sudbinu povežu sa Amerikom.

Kako se navodi, o premeštanju proizvodnje u SAD – zbog nižih cena energije – već razmišljaju i takvi giganti kao što je Arcelor Mittal koji bi mogao da proizvodnju, smanjenu u Nemačkoj za polovinu „nadoknadi“ – povećanjem proizvodnje u Teksasu.

I RHI Magnesita – najveći svetski proizvođač vatrostalnih materijala – takođe najavljuje preseljenje na američki kontinent. Ta kompanija je, inače, registrovana u Londonu.

Investicione destinacije u Aziji

Drugi kontinent povoljan za poslovanje – iz ugla privrednika, svakako je Azija. Kina već dugo važi za pogodnu proizvodnu lokaciju. Međutim, kako pokazuju neka istraživanja, najnovija geopolitička dešavanja mogla bi da vode ka postepenom zaokretu ka drugim azijskim investicionim destinacijama.

Prema podacima koje je preneo portal Lider media. hr, nedavno istraživanje u kome je učestvovalo 150 top menadžera iz kompanija s godišnjim iznosom prodaje od najmanje 200 miliona evra u svim industrijama širom Evrope, većina ispitanika koji trenutno posluju u Kini planira postupno ili delomično povlačenje iz te države. Međutim, kada se traži alternativa Kini kao proizvodnoj lokaciji, nijedna zemlja se ne pojavljuje kao dominantan predvodnik, navodi se u saopštenju.

Ipak, menadžeri kao nova tržišta u Aziji vide Indiju i Japan, pa, zatim, Singapur i Južnu Koreju. Prema pomenutom istraživanju, Evropa ostaje na vrhu lestvice najperspektivnijih potencijalnih tržišta za 66 odsto ispitanika. Kada je reč o kompanijama koje planiraju da otvore nova tržišta u naredne tri godine, skoro polovina ispitanika je usmerena na Aziju (47 odsto), zatim, na Severnu i Južnu Amerika s 37, odnosno 33 odsto. Na začelju liste zanimljivih potencijalnih tržišta nalaze se Bliski istok, Afrika i Australija.

Facebook
Twitter
LinkedIn
Email
Odštampaj

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Logo

Newsletter

Možda će Vam se svideti:

Logo

Energija Balkana

Newsletter

Nedeljni pregled vesti

Najava Konferencije

21. decembar 2022.