Okean pamti stare klimatske promene

Globalno zagrevanje okeana počelo je kasnije u 20. veku nego što se ranije procenjivalo. Nova istraživanja bi mogla potvrditi tu pretpostavku, sugerišući da je okean održavao relativno stabilnu temperaturu tokom većeg dela 20. veka, pre nego što je krenuo sa vrtoglavim zagrevanjem. Novootkrivena dinamika može imati značajan uticaj na budućnost.

U procenama sadržaja toplote okeana, važnim za procenu i predviđanje efekata klimatskih promena, proračuni su često predstavljali stopu zagrevanja kao postepeni porast od sredine 20. veka do danas. Međutim, novo istraživanje naučnika Timothi DeVries i Aaron Bagnell sa Univerziteta Santa Barbara moglo bi poništiti tu pretpostavku. Oni sugerišu da je okean održavao relativno stabilnu temperaturu tokom većeg dela 20. veka, pre nego što je krenuo sa strmoglavim zagrevanjem. Novootkrivena dinamika može imati značajan uticaj na ono što bismo mogli očekivati u budućnosti.

„Do početka disbalansa nije došlo sve do 1990. godine. To je kasnije od većine procena”, rekao je DeVries, vanredni profesor na Odeljenju za geografiju i koautor članka objavljenom u časopisu Nature Communications.

Zagrevanje počelo 1990.

Prema studiji, u periodu od 1950. do 1990. godine došlo je do temperaturnih fluktuacija u vodenom stubu. Međutim, nije došlo do zagrevanja. Nakon 1990. godine čitav vodeni stub prešao je iz hlađenja u zagrevanje.

Ovi nalazi su rezultat dodavanja, uglavnom, neistraženog faktora u sadržaju toplote okeana (OHC) – temperatura dubine okeana.

„Prethodne studije nisu uzimale u obzir dubinu okeana”, rekao je Bagnell, diplomirani naučnik u DeVries -ovoj laboratoriji i vodeći autor rada.

Zbog izazova koji su uključeni u dobijanju rezultata merenja temperature u dubini okeana (ispod 2.000 metara) podaci su bili oskudni.

„Postoje neki podaci, sa istraživačkih krstarenja i autonomnih plovnih objekata”, dodao je Bagnell.

Istraživači su koristili autoregresivnu veštačku neuronsku mrežu (ARANN) i metode mašinskog učenja za povezivanje tačaka sa i bez podataka i „proizveli jedinstvenu doslednu procenu promene OHC odozgo prema dnu od 1946. do 2019. godine“. Rezultat predstavlja trend koji odlaže zagrevanje decenijama u odnosu na prethodne modele.

Postoje dva objašnjenja zašto je efektim a globalnog zagrevanja trebalo toliko dugo da stignu do okeana, rekao je De Vries.

Efekti odloženog hlađenja u dubinama okeana

„Jedna mogućnost je da je antropogeno zagrevanje ( zagrevanje koje je nastalo usled raznih faktora pod uticajem ljudi) moglo biti slabije nego što se ranije mislilo tokom 20. Veka. Možda zbog rashladnih efekata aerosolnog zagađenja“, rekao je De Vries.

Druga je mogućnost da dubina okeana možda još uvek pokazuje efekte klimatskih događaja koji su prošli.

„Mogu proći vekovi dok se klimatski signali ne rašire sa površine u unutrašnjost. Efekti rashladnog događaja, poput Malog ledenog doba, za nas mogu biti daleka istorija na površini. Ali, odjeci tog događaja možda su nastavili da odjekuju u dubokom okeanu do 20. veka. Tako voda okeana predstavlja tampon zagrevanju zemlje”, objašnjava De Vries.

Efekat odloženog hlađenja završio se 1990. godine, nakon čega su se temperature okeana, prema studiji, ubrzale naviše.

„Kašnjenje se sustiže i okean se sada jače zagreva”, rekao je Bagnell.

Atlantski okean i Južni okean trenutno su tamo gde se većina zagreva, a Tihi okean i Indijski okean ne zaostaju mnogo.

Zagrevanje okeana zabrinjava na mnogim nivoima. Može izazvati promene u cirkulaciji, smanjiti njegovu sposobnost da apsorbuje ugljenik i podstakne intenzivnije oluje. Osim što izaziva porast nivoa mora zagrevanje stvara negostoljubivo okruženje za podvodni život. Ako se trend nastavi, efekti bi mogli trajati vekovima, zahvaljujući istom zaostajanju koje je održavalo okeane hladnim do poslednjih 30 godina.

„Okean pamti”, rekao je DeVries.

Izvor: NYtimes

Share on facebook
Facebook
Share on twitter
Twitter
Share on linkedin
LinkedIn
Share on email
Email
Share on print
Odštampaj

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Logo

Newsletter

Možda će Vam se svideti:

Logo

Energija Balkana

Newsletter

Nedeljni pregled vesti