Pandemija Kovida je ugušila industrijsku aktivnost. Kada su se ponovo pokrenuli poslovi, potražnja za naftom i prirodnim gasom je porasla. Cena nafte je porasla na preko 100 dolara po barelu.

U Evropi i Aziji cene gasa su porasle sa 5 USD/MMBtu (ili MCF) u junu 2020. do nečuvenih maksimuma od 30 USD/MMBtu u novembru 2021. Zatim je početkom avgusta cena bila 58 USD/MMBtu, a 26. avgusta 2022. 94 USD/MMBtu, pre pada na 70 USD/MMBtu krajem avgusta 2022. U avgustu 2022. cena gasa je iznosila 11,6 – 18,8 puta više u odnosu na jun 2020.

Nasuprot tome, cene prirodnog gasa u SAD su ostale niske i porasle su sa 4 USD/MMBtu u junu 2020. na 10 USD/MMBtu u avgustu 2022. – povećanje 2,5 puta.

U svom napadu na Ukrajinu, Rusija je shvatila da smanjenje isporuka prirodnog gasa ne utiče na njihov prihod od izvoza (kao nafta), koliko utiče na ekonomije zemalja EU. Rusija je prošle godine isporučila EU 40 posto svog gasa, a Nemačka, Italija i Holandija su tri najveća uvoznika gasa.

Nemačka je uvozila više od 50 posto gasa iz Rusije preko gasovoda Severni tok 1. Do kraja juna 2022. ovo je palo na 25%, a prošle nedelje Rusija je potpuno zaustavila priliv.

Predsednik Putin je u utorak izjavio da su energetski problemi Evrope rezultat sankcija koje je Zapad uveo Rusiji.

SAD energetski nezavisna zbog revolucije naftnih škriljaca

Šta se može učiniti u vezi sa ogromnim poremećajem u snabdevanju i cenama gasa u Evropi? Odgovor leži u razumevanju zašto je prekid gasa u SAD prigušeniji. To je revolucija iz škriljaca. Posle 2003. godine, SAD su postale sedište za revoluciju iz škriljaca, što je dovelo do toga da SAD mogu da same proizvedu dovoljno gasa i nafte za svoje tržište, prvi put od 1947.

Sjedinjenim Državama nije bilo dozvoljeno da izvoze prirodni gas pre 2016. godine, ali je revolucija gasa iz škriljaca to promenila. U proteklih šest godina, SAD su se svrstale među najveće izvoznice LNG-a, odmah ispred Australije i Katara. A većina (68%) izvoza LNG-a, koji se prevozi ogromnim tankerima, ide u Evropu, da pomogne da se smanji njihov gasni poremećaj.

Britanija propustila šansu za energetsku nezavisnost uz pomoć škriljaca

Nova britanska premijerka Liz Trus, koja je postavljena ove nedelje, izjavila je da će se truditi da ograniči inflaciju cena energenata. Inflacija trenutno iznosi 10,1% i uglavnom je posledica rasta cena energenata. Obećala je da će ograničiti račune za energiju u domaćinstvima na 2.500 funti na dve godine.

Pojedinci u Britaniji smatraju da bi bilo bolje da je ona bila tu pre nego što je potraga za gasom iz škriljaca napuštena 2019. godine, nakon snažnog protivljenja ekologa i nekoliko manjih zemljotresa koji su zabeleženi tokom frakinga u bušotini škriljaca.

Slični zemljotresi izmereni su u Oklahomi i Teksasu, ignorisani su sve dok deo stanovništva nije protestovao, a zatim su ih regulatorna tela uspešno ublažila. Razumljivo, stavovi prema proizvodnji nafte i gasa u Oklahomi i Teksasu, dve velike naftne države, prilično se razlikuju od onih u Britaniji.

Sada premijer Trus, nakon što je posmatrao revoluciju iz škriljaca koja je dovela do toga da SAD budu energetski nezavisne, želi da Ujedinjeno Kraljevstvo može da se samosnabdeva energijom. To je vredan, verovatno neophodan cilj, za energetsku bezbednost.

Sad druge strane medalje se nalazi. Jedan komentator je rekao da je razočaran najavom premijerke Truss da će učiniti UK energetski nezavisnom povećanjem fosilne energije. Želeo je da čuje jasnu razliku između fosilne energije i obnovljivih izvora, sa fokusom na obnovljive izvore energije.

Klimatske promene i ekstremni vremenski događaji

Svet se stalno zagreva, što potvrđuju merenja temperature iz satelitskih podataka. Svet se zagrejao za blizu 1,1C tokom poslednjih 150 godina industrijske revolucije.

Klimatski naučnici predviđaju pogoršanje ekstremnih vremenskih pojava kao što su suše, šumski požari, poplave, tropske oluje i uragani. Hajde da se dublje pozabavimo ovim.

Vremenski ekstremi su dokumentovani tokom mnogo decenija. A neki od njih su označeni kao „neviđeni ekstremi“. Čini se da se njihov broj povećava od 2020. godine, a ako su uzrokovani globalnim zagrevanjem, onda su zaista poziv u pomoć klimatskoj bezbednosti.

Naučnici za klimu tvrde da su u stanju da odrede verovatnoću kojom je ekstremni vremenski događaj izazvan globalnim zagrevanjem. Na primer, toplotni talas je zahvatio Oregon, državu Vašington i Kanadu u leto 2021.

Maksimalna temperatura u gradu Liton u Britanskoj Kolumbiji je 29. juna 2021 iznosila 49,6C. Ovo je bilo skoro 2C više od svih prethodnih dnevnih očitavanja u celoj Kanadi. Već sledećeg dana izgorelo je 90% grada.

Merenje je toliko odskočilo iz niza merenja temperatura tokom 96 godina (vidi sliku iznad) da su stručnjaci za klimu označili veliku verovatnoću da je to moralo biti uzrokovano globalnim zagrevanjem. Globalno zagrevanje uticalo je na „toplotnu kupolu“ koja je zagrejala zapadnu obalu u junu 2021. i dodala oko 2 stepena na već visoke temperature.

Drugi „neviđeni“ klimatski poremećaji uključuju:

· Letnje temperature u Evropi ove godine su oborile sve rekorde, porastom za 0,4C (jun, jul i avgust), usled niza toplotnih talasa i dugotrajne suše. Avgust je bio najtopliji ikada, za 0,8C, što je velika razlika. U Velikoj Britaniji, novi rekordni dnevni maksimum od 40,3C odskočio je od prethodnog maksimuma od 38,7C koji se dogodio 2019. godine, 2020. je bilo 30 imenovanih tropskih oluja, najviše ikada, koje su počele u Atlantiku i krenule ka Floridi i Karibima. 7 od njih pretvorilo se u velike uragane.

Toplotni talas i suša u Australiji 2019. godine označeni su sa minim 30% verovatnoće da su uzrokovani globalnim zagrevanjem. Suša je stvorila uslove za strašne požare koji su ubili više od milijardu životinja u jugoistočnoj Australiji. U 2021. godini, zemlja je doživela ne samo jednu, već dve ogromne poplave na istočnoj obali. Ovi događaji kvalifikuju Australiju kao knjiški primer globalnog zagrevanja.

· Ogromne poplave u Belgiji i Nemačkoj dogodile su se u julu 2021. godine, sa 243 smrtna slučaja i štetom od 12 milijardi dolara. Tako nešto se može očekivati na svakih 400 godina. Klimatske promene su povećale intenzitet maksimalne jednodnevne padavine tokom letnje sezone za 3 – 19% u poređenju sa predindustrijskom klimom koja je bila hladnija za 1,2C.

· Ogromne poplave u Pakistanu prošle nedelje, gde je trećina zemlje bila pod vodom. Jedan ljutiti portparol je rekao, dok je šetao kroz vodu, da bi bogate zapadne zemlje trebale da pomognu u obnovi, jer su njihove emisije ugljenika izazvale veliki deo problema. Procenjuje se da je šteta 10 milijardi dolara.

· Jugozapad SAD je u strašnoj suši. Reka Kolorado i njeni rezervoari su na istorijskom minimumu. U Novom Meksiku lokalni stanovnici kažu da je Rio Grande na najnižem nivou u poslednjih 30 godina. Najveći požar ikada izbio je u proleće ove godine u Kalf kanjonu/Hermits Piku. Požar je na žalost započet propisanim paljenjima koje je pokrenula šumarska služba SAD.

Nedavni događaji su alarm za gasne i naftne kompanije

Nedavni globalni događaji koji se mogu opisati samo kao alarmantni, uticali su na energetsku i klimatsku bezbednost. Ovi događaji su otežali izazov za jačanje globalne bezbednosti.

Ovo je posebna dilema za naftne i gasne kompanije, jer one doprinose globalnim emisijama ugljenika oko 50%, čak i kada su potrebne kao podrška globalnoj energetskoj bezbednosti.

Izvor: Forbes