Centar za životnu sredinu (Centar) podneo je tužbu protiv Ministarstva za prostorno uređenje, građevinarstvo i ekologiju R. Srpske povodom ponovnog odobravanja konačne Studije uticaja na životnu sredinu izrađene u cilju realizacije termoelektrane (TE) Ugljevik 3, snage 2×350 MW, planirane na teritoriji istoimene opštine.
Ovo je druga tužba koju Centar podnosi protiv Ministarstva zbog odobravanja Studije uticaja za navedeni projekat, a u toku je i upravni spor koji je Centar pokrenuo radi preispitivanja zakonitosti ekološke dozvole za navedeni projekat.
Međunarodne obaveze
Podsećamo da je nedavno, povodom prve tužbe podnesene u aprilu 2022. godine, sud odlučio u korist Centra, tako da je ranije rešenje kojim se odobravala Studija uticaja poništio zbog bitnih povreda postupka. Konkretno, to se odnosi na povrede ESPOO konvencije i doslednog sprovođenja prekograničnih konsultacija sa susednim zemljama koje bi bile pogođene negativnim uticajem rada TE Ugljevik 3, odnosno aerozagađenjem.
Međutim, uprkos dosadašnjim ukazivanjima i na ostale međunarodne obaveze BiH, pa tako i na obaveze entitetskog Ministarstva, prilikom ponovnog odobravanja Studije uticaja, zanemarene su ostale međunarodne obaveze. Naime, Ugovorom o uspostavljanju Energetske zajednice i pristupanjem Sofijskoj deklaraciji i Zelenoj agendi za Zapadni Balkan, BiH se obavezala na pravovremenu dekarbonizaciju energetskog sistema, koja nema alternativu.
Standardi zaštite životne sredine
S obzirom da je za eventualnu izgradnju, konkretno, TE Ugljevik 3 potrebno sigurno nekoliko godina, dolazi se do izvesnog kršenja ovih obaveza, tj. Sofijske deklaracije u kojoj se reguliše da BiH postaje karbonski neutralna država najkasnije do 2050. godine. Ukoliko se izgradnja dozvoli, očekivano trajanje i rad TE Ugljevik 3 bi znatno premašilo 2050. godinu.
Tužbom se posebno ističu i argumenti da je Ministarstvo u potpunosti relativiziralo rad postojeće termoelektrane (TE Ugljevik 1), jer je jednostrano ocenilo usaglašenost njenog budućeg rada sa najvišim standardima zaštite životne sredine, iz čega je očigledno izvelo i ocenu o usaglašenosti kumulativnog štetnog uticaja rada obe termoelektrane, a time i usaglašenost same Studije uticaja sa pravnom tekovinom EU i Ugovorom o uspostavljanju Energetske zajednice.
Postrojenja za odsumporavanje
Ministarstvo je u novom rešenju navelo da će negativni uticaj rada postojeće termoelektrane biti praktično eliminisan radom postrojenja za odsumporavanje (ODG).
Međutim, ovakva tvrdnja Ministarstva je daleko od izvesne, jer se, naprotiv, radi o neutemeljenijim priželjkivanjima zbog toga što još uvek nisu obezbeđene sve tehničke pretpostavke za kontinuiran rad sistema za ODG, što se takođe iznosi u novoj tužbi.
Izvor: Centar za životnu sredinu
